Moja žena je moj najveći neprijatelj. (Od: Stimulativne priče sa sjevernog Tajlanda; br. 26)
Bili su muž i žena i svaki dan su hodali od šume do pijace da prodaju drva. Svaki je nosio snop drva; jedan zavežljaj je prodan, drugi je odnesen kući. Tako su zaradili nekoliko centi. Onda je tog dana taj čovjek sreo guvernera grada i on ga je upitao: 'Šta radiš s tim novcima?'
Knjige u Bangkoku
Oni koji čitaju moje plodove olovke na ovom blogu su možda nekoliko puta primijetili da sam ljubitelj knjiga pur sang.
Ako žena nešto pita: NIKADA ne objašnjavajte! (Od: Stimulativne priče sa sjevernog Tajlanda; br. 25)
Dva prijatelja šetala su po regionu da prodaju svoju trgovinu. Kroz šume i polja iu pograničnom području kod planina Mon. (*) Nisu bili najpošteniji biznismeni, lijepo rečeno… Prvo su prevarili vlastitu zajednicu, a kasnije su lutali regionom svojim finim praksama. Ali su se obogatili i imali mnogo novca.
Iskopavanje slatkog krompira nije bez rizika (Iz: Stimulativne priče sa severnog Tajlanda; br. 24)
Ova priča govori o berbi slatkog krompira. (*) Morate dosta kopati i navijati da biste ih izvadili iz zemlje! Ponekad kopaš i kopaš i ne vidiš ni komadić krompira. Ljudi ponekad kopaju veoma duboko, ubacuju vodu, stavljaju uže oko krompira i tek sledećeg jutra mogu da ga izvuku. Ne, ne možete tek tako iskopati slatki krompir!
Sjećate li se ujka Sawa? Pa, nisu ih sve postrojili, sjećaš se? Mogao bi ga zapravo nazvati bednikom. Bio je iz Lampanga. Voleo je da peca, ali nije voleo. Požalio se i na to: 'Svi hvataju debele šarane, a ja ne hvatam baš ništa?' "Koji mamac koristiš?" "Žabe." 'Žabe?? Šta mislite da možete uloviti sa žabama kao mamcem? Morate imati mladog soma, mladog soma…
Somerset Maugham (1874-1965), John le Carré (°1931) i Ian Fleming (1908-1964) imaju zajedničko, osim što su autori, da su svi na ovaj ili onaj način radili za britansku tajnu službu ili službe vojne sigurnosti , neko vrijeme u Bangkoku i pisali o ovom gradu i Tajlandu. Već sam prije nekoliko dana posvetio članak na Thailandblogu Ianu Flemingu i njegovoj kreaciji James Bondu, tako da ću to za sada zanemariti.
Bahosod, mudri monah. Ukiseljena riba ili zlato? (Od: Stimulativne priče sa sjevernog Tajlanda; br. 22)
Dva prijatelja su htela da se opamete; posjetili su mudrog monaha Bahosoda i ponudili mu novac da postane pametan. Platili su mu dvije hiljade zlatnika po čovjeku i rekli: "Sada imaš novca, daj nam tu mudrost." 'Dobro! Šta god da radite, uradite to kako treba. Ako uradiš pola posla, nećeš postići ništa.' To je bila lekcija koju su kupili za sav taj novac. Jednog lepog dana odlučili su da odu na ribu...
Bio jednom davno jedan siromašan Khamu čovjek i bio je gladan. Veoma gladan. Bio je bez novca. Tog dana svratio je u kuću jedne bogataške žene. Lijepo ju je pozdravio i upitao 'Hoćete li, molim vas, nešto pojesti za mene?'
Mae Ya Nang, zaštitnica tajlandskog putnika
Na web stranici jedne tajlandske novine pročitao sam kratak članak o jednostavnoj ceremoniji povodom skorog puštanja u rad niza novih trajekata na električni pogon na kanalu u Bangkoku.
Jan skreće pažnju na knjigu "Destinacija Bangkok" u kojoj je iseljenik na Tajlandu nemilosrdno kažnjen za svoje pogrešne korake.
Tri prijatelja su putovala zajedno i trgovala. Ali stvari više nisu išle dobro, izgubili su sav novac i nisu imali novca da putuju kući. Tražili su da žive u hramu i ostali tri godine. Morao je da jede i ako je bilo šta da se radi, to su naravno radili. Ali nakon tri godine htjeli su da se vrate kući, ali nisu imali novca za put. Da, šta sad?
Jedan od monaha kupio je konja, kobilu. I jednog dana je sašio tu životinju. Novac o kome smo već govorili je to video... A to je bilo lukavo dete! Kada je pala noć, rekao je monahu: 'Prečasni, doneću trave za konja.' 'Oprostite? Ne, ne ti. Mora da praviš nered. Bolje da to uradim sam.' Kosio je travu, nahranio konja, stao iza njega i ponovo ga sašio.
Pattaya, Pattaya, Phuuying love you mak mak (video)
Ako planirate putovati u Pattayu, trebali biste barem znati ovu pjesmu napamet. Sada možete vježbati, tekst je ispod. Melodiju možete čuti u videu. Sretno!
Tajland viđen kroz ružičaste naočare
Život na Tajlandu je onakav kakav piše u svim putopisnim brošurama: veliko društvo ljudi finog karaktera, uvijek nasmijanih, ljubaznih i uslužnih, a hrana je zdrava i ukusna. Da, zar ne? Pa, ako nemate sreće, ponekad krajičkom oka vidite da nije uvijek u redu, ali onda stavite ružičaste naočale i ponovo vidite Tajland kakav je uvijek bio, savršen u svakom pogledu.
Početnik iz prethodne priče imao je prelijepu sestru. Dva monaha iz hrama bila su zaljubljena u nju i iskušenik je to znao. Bio je nestašan iskušenik i htio je da se podvali s tim monasima. Svaki put kada bi išao kući, nosio je nešto u hram i rekao da mu ga je dala sestra. 'Moja sestra je dala ove cigarete za tebe', rekao je jednom. A drugom 'Ovi pirinčani kolači su od moje sestre, za tebe.'
Šta se desilo? Jedan monah se zaljubio u I Uj. I kad god bi donosila hranu u hram, rekao je hramskim pomoćnicima i iskušenicima da ostave njenu hranu po strani. Jeo je samo hranu koju je ona ponudila.