Језуити у Сијаму: 1687
За своју дисертацију, поново сам радио у универзитетској библиотеци у Амстердаму, када ми је поглед пао на веома интригантан наслов веома старе књиге за посетиоце Тајланда:
ВОИАГЕ ДЕ СИАМ ДЕС ПЕРЕС ЈЕСУИТЕС, Енвоиес пар ле Рои […] са астрономским посматрањима и физичким, географским, хидрографским и историјским посматрањима. Амстердам, 1687.
Наравно, морао сам да знам своје о овоме и дао сам књигу ископати из посебних збирки и ставити на располагање за моју инспекцију. Наравно, није вам дозвољено да понесете тако стару књигу са собом, само да бисте избегли искушење да исечете гравуре из књиге, урамите их и продате појединачно у Оудеманхуиспоорт-у!
Књигу је написао један од очева жудње за лутањима, Гај Тачарт, и описује путовање које компанија чини у име Краља Сунца од Бреста преко Рта добре наде и Бантама (Јаве) до тадашње престонице Сијама, која је према њему носи име Црунг Си Аиа Тха Иа. Ово нас враћа на познату територију. У овој престоници имају посла са Португалцем Константином Фаулконом на сијамском двору, који је радио за тадашњег краља и имао мање-више место премијера, дакле веома моћног човека. Очеви су убрзо схватили да неће моћи много да постигну и задовољили су се тиме да заокупе очи и уши и да што више сазнају о моралу, обичајима и верским погледима Сијамаца. Гај о томе детаљно извештава и забавно је читати каква су запажања изнели, посебно у области религије. Ево неколико значајних саопштења о томе.
Према Гају, њихова религија показује толико сличности са католичком вером (наравно једином правом вером за њега и његове субраће) да је готово неизбежно да је јеванђеље такође одавно откривено Сијамцима, али да је био је временом промењен и искварен незнањем и њиховим свештеницима. Одличан пример древног језуитског преобраћења и покретања инкорпорације!
Сијамци верују у Бога који је савршено биће, састављено од тела и ума, који помаже људима дајући им закон, показујући им како да живе исправно, учећи их правој вери и подучавајући их неопходним наукама. Гај такође напомиње да Сијамци заправо нису заинтересовани за никакву науку и да их само занима шта ће им будућност донети: у ту сврху се консултују са астролозима и практикују све врсте других облика сујеверја.
Црква Свете крунице на обали реке Чао Праја у Бангкоку (1887) – (Вилд Аласка Кен / Схуттерстоцк.цом)
Срећа њиховог Бога је савршена само када умре а да се више није родио, јер тада више није предмет несреће и беде. Људи такође могу постати Бог, али тек после дужег времена, јер су прво морали да постигну савршену врлину. Сада је јасно да Гај говори о Буди, али чудно је што се ово име не појављује у целој књизи! Загонетни пропуст, или се иза тога крије језуитски трик?
Према Гају, они зову свог бога Соммонокходом, и прича неке занимљиве ствари о овом лику, али то би овде отишло предалеко. Он објашњава зашто хришћанство највероватније неће моћи да се учврсти у тој земљи: Сијамци се гнушају Христовог крста, јер да је Христос био праведан, његова правда и доброта би га заштитили од ове ужасне казне коју је претрпео. бес његових непријатеља.
Сијамци верују да небо и земља нису створени већ да су постојали заувек и да им неће бити краја. Земља је равна и квадратна, лебди на океану и окружена је изузетно јаким и дивно високим зидом. Постоје рај и пакао који служе као привремена награда или казна за бића која су то заслужила док се поново не реинкарнирају. Њихови свештеници се сматрају правим имитаторима Бога, који немају много везе са светом. Они никада не поздрављају лаика, па ни самог краља. Примарне заповести за мирјане су:
- клањање Богу и Његовој Речи, као и његовим свештеницима и монасима;
- не кради;
- не лагање и варање;
- не пије алкохол;
- не убијају жива бића (људе и животиње);
- да не чини прељубу;
- пост на празницима;
- не радећи тих дана.
Ако упоредите ову листу са Десет заповести, изненађујуће вам недостаје заповест да поштујете свог оца и мајку, што је чврст принцип у тајландској култури. Осим тога, прилично је слично, осим алкохола, наравно. То је такође очигледно, јер велика већина тих заповести произилази из чињенице да је човек друштвено биће, животиња стада са припадајућим моралом. Не треба ти бог да то осмисли и пропише.
Још забавније од гледања друге културе кроз сопствене наочаре је гледање друге културе очима некога из друге културе и/или потпуно другог времена (што је прилично иста ствар)!
– Поново објављена објаваТ -
Хвала што си поделио своје откриће, Пит. Веома занимљиво! Зар библиотека није дигитализовала текст овакве књиге како би био што више доступан?
Књига је заиста дигитализована и доступна је бесплатно на https://books.google.be/books?id=vZMOAAAAQAAJ&printsec=frontcover&hl=nl&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false
Превод књиге на холандски може се наћи на: https://goo.gl/3X7CYJ
Занимљив чланак! Неколико додатака.
Константин Фаулкон је био Грк, а не Португалац. Погубљен је заједно са својим следбеницима и сијамским престолонаследником у јуну 1688. док је његов покровитељ краљ Нараи умирао. Наслеђивање престола у Сијаму често је било крваво.
Ово је шта је о Фаулкону рекао опат де Шоази, који је био део дипломатске посете Сијаму 1685. (из: Мемоирес поур сервир а л'хистоире де Лоуис КСИВ, 1983:150)[
„Био је један од оних на свету који имају највише духовитости, либералности, величанствености, неустрашивости и био је пун великих пројеката, али је можда желео само да има француске трупе да би покушао да постане краљ након смрти свог господара, што је он видео као неминовно. Био је поносан, суров, немилосрдан и са неумереним амбицијама. Подржавао је хришћанску религију јер је она могла да га подржи; али му никад не бих веровао у стварима у које није умешан његов сопствени напредак”
Соммонокходом је највероватније исквареност Сраманана Гаутаме („Подвижник Гаутама“). Буда има много имена. У седамнаестом веку реч 'будизам' још није стигла у Европу. На тајландском, Буда се наравно зове пхрапхоеттацхао.
Европски путници тог времена скоро сви су мислили да је Буда бог. Иако о овоме можете нешто замислити на површном прегледу, то не говори у прилог увидима, темељности и интелектуалним способностима ових језуита. Нема сумње да су Сијамци хришћанску веру сматрали једнако сујеверном у чему су били у праву.
'Језуитски трик' је пежоративни израз који су њихови противници користили за спретност коју је орден, који је пао од милости, морао да покаже како би оно што су видели прогласили за искрену истину која није била у складу са (тадашњим) Римска православна тиранија, једноставно да би се избегла тешка цензура и репресија. Овај термин је такође коришћен у чланку на блогу за неоправдану сумњу јер, као што је Тино Куис већ навео:
У 'Будизам и наука: Водич за збуњене', Университи оф Цхицаго Пресс, 2009, аутор Доналд С. Лопез Јр. то је овако: „Отац Тацхард има ово да каже о Буди, кога он назива Соммонокходом, његов превод тајландског изговора Будиног епитета, Срамана Гаутама, аскета Гаутама:“ (Следећи цитат на енглеском отприлике одговара онлајн верзија језуитског извештаја на француском језику о којој се расправља, а коју повезује „Марц“.)
Транслитерација 'Гаутама' (пун санскрит: Сиддхартха Гаутама, или пали: Сиддхаттха Готама) је модернија од 'кходом', али свакако за оне који не говоре енглески доводи до изговора тог личног имена које је мање слично тајландском. Будући да у будистичком учењу постоји неколико Буда, било је природно да језуита помене најпознатијег, величаног као квази-божанство, својим личним именом и (из љубазности или да га разликује од могућих имењака) једном од својих титула . Иако Нови завет има само 1 Спаситеља, објективни и савестан Марсовац који никада није чуо за израз „хришћанство“ не би га описао као „Христа“, већ једноставно као „Господа Исуса“.
Хвала Тино на додатку. Константин Фаулкон је заиста био Грк. Његово име на грчком је Κωσταντης Γερακης или Константинос Геракис. Геракис значи соко на енглеском и стога соко на холандском. Никада нисам разумео зашто је његово грчко име преведено на енглески у Сијаму.
Извињавам се због нетачног превода грчког имена Константина Фаулкона, требало би да буде Κωνσταντινος Γερακης. Иначе, краљ Нараи је Константину Фаулкону доделио титулу Чао Праја Вичајен (เจาพระยาวชาเยนทร).
овај чланак је пао са неба, да остане у стилу. Заузет сам прикупљањем материјала о месту хришћанства у Непалу. Знам да су језуити урадили много око земљотреса 2015, али да су неки протестантски покрети веома насилни у прокламовању своје визије.Искусите то сами. Све информације добродошле.
Хвала на подели, увек је лепо видети другачији поглед на земљу. Такође хвала Тину на даљим коментарима.
Сада када је Фаулкон, имао жену помешане португалске крви Марију Гијомар де Пиња, након смрти свог мужа постала је робиња у краљевској кухињи. Њен утицај на тајландску кухињу је огроман, јер су скоро сви тајландски традиционални десерти португалског порекла и уведени од ње.
Нису ли и ови мисионари пронашли КРК у Ајутаји? Свети Јосиф?
За људе који су заинтересовани за историју Сијама, многа репринтања занимљивих књига о Сијаму објавила је Вхите Лотус, која се налази у Хуа Иаи, често и преведена на енглески.
Књиге у преводу које је објавио Бели Лотос су, између осталих, и моје дело.
Да бисте остали расположени, још један занимљив хришћански поглед на земљу може се наћи у једном од оних енглеских превода: Опис Тајландског краљевства или Сиама. Тајланд под краљем Монгкутом, монсињора Јеан-Баптисте Паллегоика, објављеног 1854. То је најбољи опис понашања и обичаја у Сијаму пре појаве велике модернизације под Његовом ВМ краљем Чулалонгкорном.
Ф. Х. Турпин, Историја Краљевине Сијам до 1770, објављена 1771, је још један важан приказ ране историје — у нашој западној перцепцији, наравно.
Г. Ф. де Марини и његов А Нев анд Интерестинг Десцриптион оф тхе Лао Кингдом, још један мисионар, објављен је 1663. Такође је реч о талапоима или монасима и језику.
Исцрпни опис Исана је од Етиеннеа Аимониера, Исан Травелс. Економија североисточног Тајланда 1883-1884, први пут објављена 1895. и 1872. са десетинама веома детаљних мапа и назива места.
Фасцинантно и посебно. Хришћанство и будизам имају много сличности. Посећујем Тајланд сваке године од 2003. године, првих десет година у име једне фондације. Углавном сам боравио у селима у округу Паи. Упознао сам много монаха који говоре енглески и стога сам могао да погледам иза кулиса тајландског будизма. Језуити би тада сигурно видели да будисти неће прихватити ниједну другу веру. Ово је другачије међу племенима на северу Тајланда. Тамо су људи анимисти и тамо је посебно активна протестантска црква. Желео сам да ове цркве и њихови проповедници остану код куће. Језуити су то разумели, али данашњи хришћани не. Али остаје леп допринос, захваљујући Пиету.
Последњих неколико пута када сам пролазио кроз Паи (провинција Чијанг Мај), видео сам муслиманке обучене у црно на мопеду; изгледа да постоји лепа заједница само на западу. У Цхаи Пракану постоји помало кинески шинтоистички храм. Посетио сам кинески храм неколико пута у провинцији Чијанг Раи, а на северу постоје и католичке хришћанске цркве.
Анимизам је дубоко карактеристичан за цео Тајланд (осим вероватно провинција које се граниче са Малезијом са претежно муслиманима): За многе Тајланђане, Тхеравада будизам је сос богат статусом који се једва примењује у пракси ван монаха и третмана монаха. Такође, на пример, дрхтање штапова који предвиђају будућност у води, благослов куће монаха, кућа духова и 'лак муанг' (урбани пенис стуб) су анимистички. Баш као што су хришћани повратили божићна дрвца, будисти су уградили анимизам, али обично без покушаја да га уграде у будистичка учења или да га ослабе.
Последњих неколико пута када сам пролазио кроз Паи (провинција Чијанг Мај), видео сам потпуно одевене у црно муслиманке под велом на мопеду; изгледа да постоји лепа заједница само на западу. У Чаи Пракану постоји кинески шинтоистички храм. У провинцији Чијанг Раи, посетио сам храм после вишегодишњих интервала у којима не могу да одлучим да ли је монашко школовање сиромашних дечака кинеског порекла углавном друштвени рад или прикривена богословија. Много пре него што је огроман Буда подигнут на територији храма, приметио сам упадљиве кукасте крстове (ротирајући точкови који симболизују вечну промену и понављање) изнад улаза и на крововима. На северу постоје и католичке хришћанске цркве. Бројна анимистичка 'брдска племена' једва да су донеле главне религије.
Анимизам је дубоко карактеристичан за цео Тајланд (осим вероватно провинција које се граниче са Малезијом са претежно муслиманима): За многе Тајланђане, Тхеравада будизам је сос богат статусом који се једва примењује у пракси осим подршке за „шта“ и третман монаси.. Такође, на пример, дрхтање штапова који предвиђају будућност у води, благослов куће монаха, кућа духова и 'лак муанг' (урбани пенис стуб) су анимистички. Баш као што су хришћани повратили божићна дрвца, будисти су уградили анимизам, али обично без покушаја да га уграде у будистичка учења или да га ослабе.
Заиста је добар проналазак и хвала што сте поделили садржај. Док сам тражио другу књигу, наишао сам и на ову:
http://www.dcothai.com/product_info.php?cPath=46&products_id=1152
Да ли би то могао бити превод исте књиге?
Поздрав Вил
Добра прича, комплименти. Уз то: језуитски ред свакако није био сиромашан, о чему сведочи описано путовање у Сијам. У средњем веку, католичка црква, а посебно језуити, користили су слова ИХС као свој монограм и још увек их можете пронаћи на фасадама цркава, молитвеним картама и олтарима. Оснивач језуитског реда, Игњатије Лојола, изабрао је слова ИХС као свој печат. Тренутно коришћена објашњења за ова слова су Исем Хабемус Социум (Имамо Исуса за пратиоца).Било је то богат, ако не и веома богат ред и стога су слова ИХС такође превођена као Иесуитае Хабент Сатис (језуити имају довољно) или као Иесуитае Хоминум Седуцторрес (Језуити су заводници људи)
ИХС је скраћени латински превод грчког правописа за Исуса, само то име без даљег одлагања. Због деклинације се у текстовима јављају и ИХМ (акузатив) и ИХВ (генитив, датив). Грчко-латинска транслитерација је прилично сложена јер због само делимично „модернизоване“ транслитерације током средњег века, порекло ИХС више није било јасно препознатљиво, тако да су се међу полу- информисани и незналице, на пример 'Иесус Хоминум Салватор' (Исус Откупитељ човека).
Фрањевац Бернардин из Сијене (1380-1444) већ је широко раширио правопис 'ИХС'. Језуитски ред, који је основан тек 1534. године, углавном је био инспирисан узором Исусом, па отуда и њихово име. Њихов суоснивач Игњатије од Лојоле (1491-1556) је несумњиво знао право порекло ИХС. Тако да је та симболика била очигледна њему и његовим следбеницима. Као резултат тога, ИХС је постао типичан за језуите.
Језуитски ред је у свом правилу (листу дужности) написао „сиромаштво“ и стога је такозвани „сиромашни ред“. Не чланови, али ред би могао имати имовину. Било је много такозваних 'богатих редова' чији су чланови могли имати личну имовину. Међутим, сви језуити су били пуноправни свештеници, који су стога студирали много више од монаха већине других редова. То само по себи значи интензивније контакте у вишим класама. Пошто су језуити пружали темељно образовање и у свом крају, што је њихова најважнија делатност поред мисионарства (и у најранијим данима бриге о болеснима), многи имућни људи су такође студирали на језуитском колеџу. Ови 'бољи кругови' редовно су давали овом реду знатну подршку, па не чуди што је постао богатији од осталих сиромашних редова. Али благостање у односу на број чланова често је било много веће у имућним редовима.
Постао је веома контроверзан поредак јер се око Католичке цркве водила дугорочна борба за моћ: западноевропски католички секуларни владари против папе, који је могао да рачуна на језуите. Лоши глумци су затим намерно злоупотребили горе поменуто непрепознатљиво порекло ИХС-а да дискредитују и исмевају ред, као што је Џозеф Јонген горе. Папа је 1773. био приморан да повуче своју главну подршку, али ван западне Европе та папска наредба је игнорисана и поредак је наставио да постоји; После Француске револуције званично га је поново основао папа (1814).
Због удружења језуита/ИХС, ИХС се једва користио ван њихове контроле, али садашњи папа, Фрањо, има ИХС у свом грбу. Претпостављам да се враћа Бернардину из Сијене.
Исправка: Моја последња реченица је била заснована на његовом изабраном имену папе, што би се очекивало од фрањевца. Међутим, придружио се језуитском реду 1958. године, чиме је постао први језуита који је постао папа.
Драги Јеф, „Зли говорници су намерно злоупотребили раније непрепознатљиво порекло ИХС-а да дискредитују и исмевају поредак као што је Џозеф Јонген изнад“ то буквално пишете. Чак се ни атеиста не руга и не жели никога да увреди, а претпостављам да ви радите.
Садашњи папа је језуита
Не знам ништа боље од тога да је ИХС скраћеница од Ин Хоц Сигно (у овом знаку).
Једном сам у школи научио да ИХС заиста значи ИеХСус, али и ихтус, риба на старогрчком и симбол Христа у првим вековима.
За заинтересоване, требало би да прочитате шта пише у заклетви коју језуити полажу пре него што постану чланови и учлане се.
Језуитска заклетва је на интернету. Уживај у читању.