Како је руска медицинска сестра постала војвоткиња од Пхитсанулока

Принц Цхакрабонгсе Бхуванатх

Недавно сте прочитали причу о авантурама сијамског принца Чакрабонгсеа, који је школован за официра руске војске у Санкт Петербургу под старатељством цара Николаја ИИ.

ево линка: ввв.тхаиландблог.нл/Бацкгроунд/хое-сиамесе-принс-адвисеур-руссисцхе-легер-верд

Прича се завршава након што се сијамски принц тајно ожени руском дамом, Екатерином 'Катиом' Десницком. Ова прича у наставку је углавном о њој.

Ране године

Екатерина 'Катиа' Деснитскаја одрасла је у Кијеву, који је у то време још увек био део Руске империје, у породици која је некада била богата, али је запала у тешка времена. Отац јој је умро када је имала 3 године, а када јој је умрла и мајка преселила се код брата у Санкт Петербург. Тамо се школовала за болничарку, јер је желела да ради као ватрена патриота на фронту током руско-јапанског рата 1904-1904.

У Санкт Петербургу је упознала сијамског принца Чакрабонгсеа, који је дао све од себе да је убеди да остане у руској престоници, јер је признао да је заљубљен у њу. Међутим, 17-годишња Катја је била одлучна да служи својој земљи. Док је боравила на крајњем истоку Русије, двоје љубавника остали су у контакту преко писама. Принц је, између осталог, написао: „О, да си са мном, све би било савршено и ништа не би могло да поквари моју срећу. Катја је била убеђена да су осећања принца Чакрабонгсеа искрена и када се вратила у Санкт Петербург и када ју је принц замолио да се уда за њега, пристала је да се уда за њега.

Брак

На састанку са царем Николајем ИИ, принц Чакрабонгсе му је рекао да жели да се врати у Сијам. Није било разговора о његовом предстојећем браку са руском држављанком, јер би се та вест брзо сазнала у Сијаму, чак и тих дана без телефона и интернета. Принц Чакрабонгсе је желео да то задржи у тајности како би могао да каже својим родитељима у Сијаму да је сада ожењен.

Принц Чакрабонгсе и Катја венчали су се на тајној церемонији у грчкој православној цркви у Константинопољу (данас Истанбул). И то је морало да остане тајна, јер се сијамски принц плашио да ће његов добар пријатељ и османски цар, султан Абдул Хамид ИИ, сазнати за венчање и да ће тада та вест брзо бити позната сијамској краљевској породици.

Путовање у Сијам

Путовање је трајало месецима, пошто је пар остао дуже у Константинопољу, а затим у Египту на меденом месецу на Нилу пре него што је отпутовао у Азију преко Порт Саида. Катјина писма и дневници показали су да током тог путовања Катја није била забринута само за живот, храну и културу Сијама, већ још више о томе како ће вест о њиховом браку бити примљена у Сијаму. Из тог разлога, принц Чакрабонгсе оставио је супругу Катју у Сингапуру и отишао сам у Бангкок. Свој брак је држао у тајности скоро три недеље, али када су гласине допрле до његових родитеља, договорио је да Катја дође у Сијам. .

Рани период у Сијаму

Чакрабонгсеов отац, краљ Чулалонгкорн (Рама В) је у то време увео приличну количину реформи у Сијаму, јер је веровао да земљу треба модернизовати, иако на спор и стабилан начин. Иако сада није одобравао бракове у сродству, који су тада били уобичајени међу сијамским племством, краљ Рама В није био вољан да прихвати страну снаху. Принц Чакрабонгсе је постао други у реду за престо, јер је идеја о сијамском краљу са европском женом отишла предалеко за Раму В. Такође је одбио да упозна Катју и као резултат тога ниједна важна породица у Бангкоку није позвала пар.

Писма њеном брату

У првим писмима која је Катја писала свом брату говорила је о свом преласку у Сијам, свом прилично изолованом животу и својим размишљањима о свом мужу Леку, сијамском надимку за принца Чакрабонгсеа. „Живот овде је бољи него што сам очекивао. Наравно да разумем да наш брак не би једноставно био прихваћен, али сада када сам боље обавештен о сијамској култури, морам искрено да кажем да сматрам скандалозним Леков корак да ме ожени. Запамтите, Лек је Сијамац и, као будиста и краљев син, мора да је био добро свестан идеја и предрасуда своје домовине.

војвоткиња од Биснулока

Катја је добила титулу војвоткиње од Биснукока, јер је Чакрабонгсе био титуларни монарх тог града, сада познатог као Пхитсанулок. Катја и Чакрабонгсе живели су у палати Парускаван у Бангкоку. Катја је знала за резерве према њој и све што је могла да уради било је да се понаша као савршена снаја. Искористила је сваку прилику да растопи срца краљевске породице. Катја је променила свој европски стил живота, научила је сијамски и енглески, обукла се у сијамском стилу и бринула о одржавању палате и вртова.

Катја је била прилично збуњена у вези са односом са особљем. Писала је свом брату: „Слуге сматрају да је част радити за краљевску породицу и то раде без икакве награде.“ Мислила је да је то посебно, посебно када схватите да су све слуге биле племенитог порекла. Катји је такође било чудно што су се све слуге кретале пузећи из поштовања према њој.

Иако је била побожна православна хришћанка, Катја је развила наклоност према будизму. „Што више учим будистичке обичаје, више волим религију“, написала је у другом писму свом брату.

Катја је била скептична према осталим Европљанима који живе у Сијаму и жалила је на њихов расистички став према Сијамцима. „Одвратно, јер иако су запослени у Сијаму и за то су добро плаћени, Европљани сматрају да су Сијамци инфериорни и исмевају их“, написала је Катја.

Катја постаје мајка

„Блокада“ Катје унутар краљевске породице изненада је укинута када је Катја родила сина и краљ Рама В је рекао: „Одмах сам заволео свог унука, на крају крајева, он је моје месо и крв, а осим тога, не изгледа добро.“ као Европљанин.

Цха Цхул „Цхакрабонсе Бхуванатх, Јр., син Катје и Лека, поново је донео радост у палату. Краљица Саовобха, Чакрабонгсеова мајка, која је у почетку одбила да прихвати брак Катје и Лека, сада је била одушевљена својим првим унуком. Одлично се бринула о беби не водећи рачуна о томе шта су родитељи детета желели. Сваки дан је морала да виђа дечака, а затим га одводи у своју спаваћу собу.

Златне године

Рођењем принца Чуле, за Катју је почео низ златних година. У многим својим писмима, Катја је описала Сијам као рај. Одједном је постала истакнута личност у друштву и организовала велике скупове у палати, повезујући европску и сијамску традицију. Храну током тих сусрета припремали су руски и сијамски кувари.

Пар је сада имао још једну кућу преко реке од Ват Аруна и велику сеоску кућу у приморском граду Хуа Хину. Имала је диван живот и путовала је по целој земљи и Европи. Путовала је сама, јер је принц Чакрабонгсе био високи војни официр који је због обавеза често био одсутан од куће.

Растанак

Катја је знала да принц Чакрабонгсе неће постати краљ и стога неће бити краљица. Живот је на крају постао досадан и пар је имао своје активности, што је полако али сигурно довело до њиховог раста. Врхунац је био то што је током Катјиног путовања у иностранство, принц узео 15-годишњу нећаку Цхевалит за љубавницу (миа нои). Кати је признао љубав према Шевалиту и она га је натерала да направи избор. То је на крају довело до развода тајландско-руског пара. Пар се развео 1919. године, потписавши смртну пресуду принца Чакрабонгсеа, од чега касније.

Њен живот после Сиама

Катја је добила годишњу исплату од 1200 фунти током развода, требало је да напусти Сијам, али је морала да остави сина. Да се ​​револуција није догодила у Русији, сигурно би се вратила у своју земљу, али би под одређеним околностима то значило самоубиство. Придружила се свом брату у Шангају, који је тамо био директор Кинеских источних железница.

Катја је завршила у граду пуном избеглица, од којих су неке биле у жалосном стању сиромаштва. Убрзо се придружила „Руском добротворном друштву“, где се показала као одличан организатор, са практичним искуством у медицинским сестрама. Дочекали су је раширених руку и ускоро су јој дани били испуњени социјалном помоћи и радом у одборима.

Смрт принца Чакрабонгсеа

Катја се још једном вратила у Бангкок 1920. године на сахрану принца Чакрабонгсеа. Принц је умро у 37. години под још увек мистериозним околностима. Званично је умро од занемареног грипа током путовања бродом својим Цхевалитом до Сингапура, али зли језици су тврдили да су га отровали Французи јер се противио француској експанзији Лаоса и Камбоџе.

принц Чула

Током свог боравка у Бангкоку, Катја је схватила колико пати од проблема са којима се суочавала у Сијаму. Морала је да остави свог тада 12-годишњег сина у Сијаму и сада јој није било дозвољено да га упозна.

Принц Чула је послат у Енглеску да се образује након очеве смрти. Касније ће постати познат као професионални тркач. Упркос свему, он и његова мајка Рускиња одржали су топлу везу и љубав једно према другом. Катја му је у писмима објашњавала које снаге у Сијаму онемогућавају да буду заједно. О Чулином оцу, Катја је писала са великом љубављу и поштовањем.

Катин даљи живот

Катја се вратила у Кину после сахране и требало је да се уда за америчког инжењера у Пекингу. Преселили су се у Париз, где је Катја поново срела многе руске емигранте и људе које је познавала још из Санкт Петербурга.

По избијању Другог светског рата са супругом се преселила у Портланд, Орегон. Умрла је у 72. години 1960. године и сахрањена је на гробљу у Паризу.

Извор: чланак на сајту „Русија иза наслова” (РБТХ), који је заснован на књизи „Катја и принц од Сијама” Нарисе Чакрабонгсе (унуке принца и Ајлин Хантер