Француски кенотаф у Бангкоку

Оригинални француски кенотаф

У једном од мојих претходних чланака укратко сам говорио о нечему непознатом већини Први светски рат сродни споменик, Британци кенотаф која је деценијама стајала испред британске амбасаде у Бангкоку. Ако су Британци могли да подигну споменик својим палим исељеницима који су остали у Сијаму пре избијања Великог рата, онда, наравно, Французи не би могли бити остављени.

Зато бих данас желео да одвојим тренутак да размислим о француском кенотафу у Бангкоку. Кенотаф је, као што сам написао у претходном чланку, споменик несталим војницима или сахрањен на другом месту. Постоји неколико аспеката француског споменика који га чине више него посебним. Пре свега, овај споменик не само да се сећа на француске грађане који живе у Сијаму који су погинули током Првог светског рата, већ и, на посебној плочи, на француске и индокинеске жртве француско-сијамског рата 1893. и последичне француске војне окупације. оф Цхантабури.

На врху ове плоче су имена тројице француских маринаца који су погинули 13. јула 1893. у такозваном инциденту у Пакнаму када су топовњачи француске морнарице блокирали реку Чао Праја за сав саобраћај. Инцидент који је резултирао са 16 мртвих и 20 повређених на сијамској страни. Између октобра 1893. и јануара 1905. француски гарнизон је заузео Чантабури. Током овог периода убијено је 19 француских и 83 индокинеска војника. Можда је било симптоматично за дух француског колонијализма у то време да су Французи помињани поименце, али да су се домаћи војници морали задовољити помињањем '83 војника анамизују...

По избијању Првог светског рата у августу 1914. у Сијаму је живело укупно 146 Француза. Међу њима је било чак 44 свештеника, католичких мисионара Миссионс етрангерес де Парис који су углавном били активни на северу и североистоку земље, укључујући и међу претежно католичким вијетнамским мигрантима. Шездесет Французи они који су остали у Сијаму мобилисани су у првим недељама и месецима рата или регистровани као ратни добровољци. Отишли ​​су што брже чамцима у отаџбину да се придруже својим јединицама. Једанаест их је пало, како се то тако лепо каже'на пољу части'.

Прилично убрзо након завршетка Велики рат Појавила се идеја међу особљем француског генералног конзулата (у Бангкоку је 1949. постојала само француска амбасада) да се на одговарајући начин ода почаст овим погинулим војницима. Финансирање је обављено искључиво личним донацијама локалне француске заједнице. У августу 1921, две плоче од бретонског ружичастог гранита постављене су на зид врта француског генералног конзулата – сада Ресиденце де Франце, Амбасадорова резиденција – свечано открио француски ратни херој маршал Жозеф Жоф. Међутим, ову церемонију нису сви ценили и наишла је на критике локалног свештенства. Либерални Жоф је био озлоглашени папеждер и није хтео да чује за церемонију у вези са црквом, упркос чињеници да су скоро половина оних који су наведени на споменику били свештеници... Француске верске власти у Сијаму и Индокини нису биле ни позване да церемонија. Зато је све поново урађено фебруара 1925. године, уз црквени благослов, током посете Сијаму бившег врховног команданта савезничких снага маршала Фердинанда Фоша, побожног католика. Колико знам, ово је једини француски споменик Првог светског рата на свету који је званично откривен два пута…

Реновирани француски кенотаф

Током година, иако је француски војни аташе организовао кратку церемонију на Дан примирја, 11. новембра, споменик је пао у заборав. Пре неколико година чак је изгледало као да ће потпуно нестати током великих радова на реновирању амбасаде. На срећу, захваљујући интервенцији Фондације 'Француски сувенир не само спасен од уништења већ и темељно рестауриран и премештен у кревет у близини амбасаде 2016. године. Две оригиналне плоче су постављене једна уз другу у раму златне боје на пластичној подлози. Плоча из Првог светског рата носи – опет – позлаћена имена једанаест палих бораца испод натписа 'А ла мемоире дес францаис ду сиам морт поур ла патрие'. Сама ова формулација издваја овај споменик јер је прихваћена и званична стандардна формула 'смрт за ФранцускуПосле неког истраживања, успео сам да саставим најважније биографске детаље ових палих војника:

БУРСОЛЕ, Огист Мари (°1889 Тенце) Овај свештеник је 7. марта 1914. постављен за мисионара у Убонратчатани, где је морао да ради међу лаоским и вијетнамским мигрантима у долини Меконга. Међутим, рат је то зауставио. 6. новембра 1915. тешко је рањен гелерима у главу у рову на фронту Шампањ. Подлегао је повредама два дана касније у болници Браук-Саинте-Цохиере. У време смрти био је наредник у 22^e колонијални пешадијски пук.

ЦАВАИЛЛЕ, Анри (°1889 Пуиларокуе) Овај млади мисионар је управо стигао у Накхонцхаиси да научи тајландски када је избио рат. Био је каплар 280. године^e Регимент д'Инфантерие и био је у ратном заробљеништву од стране Немаца почетком новембра 1914. године. Недавно ослобођен, преминуо је 1. децембра 1918. године у војној болници у Нансију, од недаћа које је претрпео у заточеништву. Зачудо, његово име се не појављује на ратном споменику у његовом родном месту.

ДЕ ФОМЕЛ, Франсоа Огист (°1880 Ангулем) је радио као инжењер за сијамску владу од 1909. и живео је у Бангкоку. Служио је као водник у 7^e Регимент де Зоуавес де Марцхе и убијен је 10. новембра 1914. у Пипегалеу, засеоку Ренинге северно од Ипра. Био је први од сијамско-француских исељеника који су убијени током Првог светског рата, само два месеца након повратка у Француску.

ФОРТИН, Фредериц Аугустин (°1880 Париз) је био повезан са 'Цомптоир францаис ду Сиам'. Био је потпоручник 20-их година^e Батаљон Цхассеурс а Пиед, јединица лаке пешадије и погинуо је 10. јуна 1915. током посебно жестоке битке око брда Нотр – Дам – де – Лорет у Француској Фландрији. Био је један од 609 француских официра који су погинули између 9. маја и 16. јуна 1915. у углавном неуспешној офанзиви на Артоа.

ХЕНРИ, Марсел (°1896 Ханој) Био је најстарији син директора 'Банкуе де л'Индоцхине у Бангкоку. Нејасно је у којој јединици је служио, али је подлегао тровању отровним гасом у Бангкоку 1920. године.

Густав Роуан

ЛАГАТХУ, Густаве Роуан (°1885 Гуилерс) Овај бретонски мисионар је био активан у СИАМ и Лаос. По избијању рата био је пастор у Саконахону и мобилисан је као носилац/капелан у 2.^e колонијални пешадијски пук. Смртно је рањен 16. априла 1917. код Пајсија када је, упркос јакој артиљеријској и митраљеској паљби, био на првој линији фронта помажући неколицини рањених другова. Постхумно је проглашен по наређењу Бригаде за исказану храброст и постхумно је добио награду Медаилле Милитаире. Његово име се појављује на не мање од 4 споменика: ит Монумент аук Мортс Плоугастел-Даоулас, плоча у капели Креискер у Саинт-Пол-де-Леон, плоча у капели Париске богословије и на кенотафу у Бангкоку.

РАБЈЕАУ, Лоуис Емиле (°1882 Ангерс) је био извршни директор у 'Цомпагние Ест-Асиатикуе-Францаис' и живео у Тонбурију. Овај наредник у 27^e Батталион дес Тираиллеурс нестао 4. септембра 1916. током жестоких борби код Белоа ан Сантера на Соми.

РИШЕР, Морис Франсоа (°1881 Париз) Био је доктор права, адвокат у париској адвокатској комори. Године 1911. био је ангажован као правни саветник од стране сијамске владе. У време избијања рата живео је на путу Чароен Крунг, у делу Бангкока који је тада био познат као Фаранг округ. Морис Ричер погинуо је 3. фебруара 1915. код Марне као поручник у 21.^e колонијални пешадијски пук.

РОУКС, Еугене-Цловис (°1883 Пуи-Саинт-Винцент) Овај брат је радио као учитељ у Цоллеге де л'Ассомптион у Бангкоку. Пао је као водник у 15^e Регимент д'Инфантерие 4. септембра 1916. у Барлеу на Соми.

СЕГНИЦ, Анри Исидор (°1881 Париз) Као и Морис Рише, био је доктор права. Између 1907. и 1913. Сегниц је био активан у Одбору за правне послове сијамске владе као члан особља познатог адвоката Жоржа Падуа, који је написао велики део сијамског грађанског и кривичног закона. Године 1914. живео је са Крунг Касемом у Дуситу, округу познатом у то време као срце сијамске администрације. Анри Сегниц је преминуо 22. августа 1915. у Харгицоурт-у на Соми као поручник у 308.^e Регимент д'Инфантерие. Помињао се у војним дневним наредбама због свог храброг понашања на фронту и постхумно са тракама Цхевалиер де ла Легион д'Хоннеур и Цроик де гуерре да се раздвоје.

СОМЕЛЕТ, Чарлс Валентин (°1885 Хумес-Јоркуенаи) Отишао је у Сијам у мају 1910. и првобитно је радио као мисионар у удаљеном Лоеју. Године 1914. био је свештеник у парохији Калварија у Бангкоку. Цхарлес Соммелет је убијен 30. децембра 1914. у редовима 21.^e Регимент д'Инфантерие у Француској Фландрији током крвавих одбрамбених борби у Артоа.

За оне који су заинтересовани: Постоји трећи, контроверзнији кенотаф у Бангкоку. Иако ова копија потиче из Другог светског рата и јапанска је. Можда материјал за каснији прилог...