'Basna o hromom zecu'; bajka iz 19. veka iz Sijama

Pas žestokog izgleda, razrogačenih očiju sjedi u sjeni stene pored konjske staze na rubu džungle sjeverno od Ban Laoa. Čuje glasove dviju životinja koje se spremaju izaći iz džungle: majmuna i zeca; ovaj drugi je hrom i drži prednju šapu u zraku. Drhteći stoje pred psom kojeg odmah prepoznaju kao svog gospodara i od koga će prihvatiti sud o svom sporu.

'Kako se zovete?' pita pseći sudija. Majmun odgovara 'Simoie, Vaša Ekselencijo'. A zec kaže "Tuftie, Vaša Visosti." "A kuda idete, prijatelji koji se žale?"

Zec kaže: „Idem na plantažu durijana u blizini Koh Yaia da uzmem zrno koje se nalazi u tom voću. Ovaj majmun kojeg sam sreo usput se svađa sa mnom i udara mi prednju nogu jer sam insistirao na mom pravu da idem na Koh Yai. O pošteni sudijo, zar ne mogu tamo?' Sudija, koji želi da proždere zeca duboko u svom srcu, donosi sledeću odluku:

'Postoje dva puta do Koh Yaia; majmun ide nižim putem, a zec višim putem. Ko prvi stigne tamo radi ono što mora, ko zadnji dođe vraća se meni da izvršim svoj zadatak.'

Zec, itekako svjestan opasnosti od koje bježi, odmah se odlučuje na prevaru za koju se nada da će mu spasiti život. „Hajde, odlazi s tobom!“ viče pas, pretpostavljajući da će okretni majmun stići prije hromog zeca.

Zec, znajući da svaki drugi zec liči na njega, ide najbrže što može sa svojom hromom nogom. Čim sretne drugog zeca, ispriča svoju priču i zamoli ga da mu spasi život. Naređuje da trči na Ko Jai i da se uvek presvlači sa drugim zecem, sve dok zadnji zec sedi sa jednom podignutom nogom….. I svi zečevi pomažu svom bratu!

Majmun je zbunjen kada pojuri; zatiče svog prezrenog druga kako sjedi s jednom podignutom šapom i žvaće zrna durijana. On ne prozire tu varku, već sebi drži predavanje: 'Danas ne možete biti sigurni ni u šta'.

Osakaćeni zec tako mu spašava život i vraća se svojoj porodici gdje danima uči druge zečeve da ne traže svađe.

Izvor: internet. Basna iz 19e veka ili ranije, Siam. Prevod i uređivanje Erik Kuijpers.