Нестанак тајландског писма

У једном од мојих претходних доприноса овом блогу укратко сам размотрио порекло тајландског писаног језика. Као велики љубитељ културне разноликости, волим угрожене мале језике. Они су живо наслеђе и стога су драгоцени. То је један од разлога зашто сам у давној прошлости покупио неке баскијске, бретонске, ирске и окцитанске.

Међутим, један је од закона језика - нажалост - да су, из разних разлога, трајно угрожени и нестају. Филолози су израчунали да ће од око 7.000 језика који се данас говоре у свету, 6.000 нестати до следећег века... Наравно, нестанак језика није ништа ново. Већина лингвиста то чак види као природан процес. На крају крајева, језици су подложни променама и говорници прелазе на употребу другог језика под одређеним околностима. Али у многим случајевима, језици такође нестају као резултат културних борби, неједнаких односа моћи или једноставно језичких ограничења, где проблем често лежи много дубље од чисто лингвистичког, али има све везе са угроженим самопоштовањем и идентитетом, ускраћивање самоопредељења и слободе изражавања културних традиција.

Добар пример овог последњег може се наћи на Тајланду, тачније у Исаану, где је тајландски нои морао да нестане због већинског писаног језика. Традиционално, на Исаану су се говорили бројни језици, као што су Сурин-Кхмер, Лаотски, Вијетнамски и Пху Тхаи, поред тајландског. Првобитно су у Исану била у употреби не мање од три писана језика. На пример, постојао је кмер који је оставио траг из Ангкора на североистоку данашњег Тајланда и који је свакако био коришћен до четрнаестог века наше ере. Заменио га је као писани језик Тхам, који је настао из старог мон писма, које је постало широко распрострањено због ширења лаоског краљевства Лан Ксанг, а углавном се користило за верске и филозофске текстове. Грађански, службени писани језик био је тајски нои, који је настао скоро у исто време када и там. Тајландски нои је постао најчешће коришћено писмо у Исаану од шеснаестог до седамнаестог века. Главна разлика у односу на тајландски као писани језик била је у томе што тајландски нои нема тонске знакове који указују на тачну висину на којој би реч требало да се изговори. Сматрало се да су читаоци у Исаан довољно паметни да открију тачно контекстуално значење речи.

Један од првих политичких циљева краља Чулалонгкорна, који је владао Сијамом од 1868. до 1910. године, био је да успостави програм политичког и културног уједињења који бих описао као унутрашњу колонизацију Сијама. Под овим мислим да је централна власт у Бангкоку корак по корак старе градове-државе и аутономне регионе под вером: 'Један народ, један народ, један монарх' у складу са династијом Чакри у циљу учвршћивања државне власти и стварања осећаја националности. Једно од коришћених средстава било јемека принуда' да се убудуће користи само језик већине. Од 1874. године, сијамска влада је покушавала да убеди писмени део становништва Исана да је коришћење тајландског као писаног језика погодније и стога прихватљивије за комуникацију са владом.

Исаани су хитно морали да схвате да су тајландски... Када ова кампања није одмах заживела, предузете су мере принуде и тајландски је уведен као писани језик у образовању. Увођењем ове далекосежне образовне реформе, становништво у овом кутку земље могло би се од малих ногу образовати у схватању да су тајландски језик и култура супериорнији од исаанских... Ова реформа образовног система је делом инспирисана забринутост за спровођење централистичке политике моћи у Бангкоку. На крају крајева, људи у главном граду су брзо дошли до закључка да ће бити потребно много, али заиста много нових званичника да би кадровирали све те новоосноване нове, централизоване владине институције. А ти државни службеници, по могућности локално ангажовани, морали су да буду вешти писаним тајландским језиком... Прва потпуно тајландска образовна институција у Исаану била је школа Убон Васикасатан у Убон Ратчатанију, основана 1891. године и у потпуности спонзорисана од стране Бангкока.

Софа Понтри и још два коловође

Да би се ова језичка индоктринација у школама прерушена у образовање усмерила у правом смеру, брзо је објављено шест уџбеника, које је написао Пхраиа Сри Сутхорн Вохан (Нои Ајаари Иангкул) на североистоку: Мунботбанпхакит, Ванитникон, Аксонпраиок, Сангиокпхитан, Ваипхотцханапхијан en Пхисанкаран. Не баш задовољни резултатима принуде на језик, Бангкок је од 1910. године послао посматраче у Исаан како би осигурали да деца добијају и прате образовање на тајландском. Акција која је посталанаграђениса увођењем Закон о обавезном основном образовању, закон из 1921. који је од свих родитеља у Исаану захтевао да њихова деца похађају наставу на тајландском... За мање од четврт века, тајландски нои као писани језик изгубио је сву своју друштвену релевантност и нестао...

Неко време је постојао отпор. Крајем XNUMX-их, један број родитеља у Бан Саватију у провинцији Кхон Каен, предвођени популарном моламском певачицом Софом Понтри, одбијао је да више шаље своју децу у школу. С правом су се плашили да ће изгубити свој Лаос корење и етничке припадности и постао би Тајланђанин... ова побуна, која је такође била инспирисана новим, високим локалним порезима, брзо се проширила на села у широј околини. Полиција је 16. децембра 1940. прекинула скуп на коме је било више од 500 људи и ухапсила 116 људи. Софа Понтри и три вође побуњеника осуђени су на XNUMX година затвора два месеца касније у Кхон Каену због 'каботпхаи наи ратцхааначак' (побуна против царства). Остали ухапшени су пуштени, али више од тридесет њих је умрло у заточеништву... Кхуи Даенгнои, један од тројице осуђеника, мистериозно се удавио у затвору неколико месеци касније. Софа Понтри би такође умрла мање од две године након што је осуђена након што јој је убризган лек на који се испоставило да је алергичан...

Уз неколико изузетака, просечан Исаан више се не сећа да је имао свој писани језик пре једва две генерације... Често заборављамо да је језик много више од низања звукова и речи. Језик је складиште традиције, историје, културног памћења и знања и штета је што такве ствари нестају…