Каи, кхаи и скоро заборављени бплаа
Понекад морате имати несрећу да бисте имали среће. Наравно, могао сам да почнем и са много цитираном мудрошћу нашег националног фудбалског пророчишта, али моја сопствена, управо осмишљена варијанта се боље уклапа у ову причу.
Хтели смо да одемо мало даље у Исаан, али смо још увек били у Нану. Доћи до области Лоеи за један дан није изгледало немогуће, али би то значило цео дан вожње и навигације досадним путевима између типичних тајландских бетонских зграда. Као алтернативу, изабрали смо да се возимо до Утарадита првог дана и да наставимо путовање следећег дана. То би нам дало одличну прилику да сагледамо посебан феномен ерозије Сао Дин.
Међутим, показало се да одлазак у Сао Дин у недељу није добра идеја. Пола Нан је отишло и изгледало је као вашар. Погледали смо се и одлучили да наставимо вожњу. Мало касније смо пожалили због тога, јер је фотографисање тајландског „сајма“ такође могло бити веома вредно труда. Међутим, ни ми нисмо мислили да је окретање опција.
„Рибарско село“, рекао је путоказ, након што смо се поново возили неко време. Изванредно, јер се овде нигде није видело море. „Хајде да направимо паузу и видимо да ли можемо да постигнемо рибу“, помислили смо. На крају је требало скоро сат времена пре него што смо видели огроман резервоар. И неколико кривина даље, један од најлепших делова Тајланда који смо икада видели расплео се.
Село се зове Бан Пак Наи (види слику изнад), а већина кућа је изграђена на сплавовима који плутају у језеру. Један од ресторана састоји се од низа повезаних сплавова. Такође можете изнајмити једноставну колибу и преноћити на води. Сада смо толико поносни на наше минимално знање тајландског да наручујемо каув са каи и кхаи и потпуно заборављамо да смо дошли по бплаа. Када то схватимо, јело је већ на столу. Међутим, према Миекеу, напустити Пак Наи без рибе није могуће, тако да нешто касније долази кувар са мрежом за пристајање и пеца тањир хлеба, који се неколико минута касније ставља на наш сто, укусно зачињен и пржена (погледајте фотографију). испод). Колико свеже желите...
По доласку у село прво смо прошетали и видели, између осталог, како моторизовани кану вуче сплав са аутомобилом и неколико људи на њему. Наравно да смо снимили ту сцену. Када смо поново кренули после укусног ручка, Линда, наша навигаторка, је најавила да морамо да се укрцамо на трајект после 400 метара. Испоставило се да је сплав који је вукао кану службена трајектна линија до друге стране језера.
Тог дана нисмо стигли до Утарадита. Застој у Бан Пак Наију, чекање и прелазак на сплав, а потом и више од 50 километара кривудавог планинског пута, одузели су више времена него што се очекивало, али су се итекако исплатили. 90 километара пре Утарадита пронашли смо леп пансион, где смо одлучили да следећег дана потпуно игноришемо град и одвеземо се до Националног парка Нам Нао. Тако смо коначно завршили у Исаану.
– Поново објављена порука –
Лепо откриће! Само не разумем узбуђење око пржене рибе. Ако идете у Гронинген, не кажете: а локални снек бар је био ТАКО добар у пржењу!
Пуца, али још увек има неког укуса у овој врсти рибе. Све долази од соса, било да је тајландски или само мајонез/кечап.
Пре свега, желео бих да кажем да заиста уживам у толико много чланака и писања на Тхаиландблогу... На чему вам се искрено захваљујем и радујем им се сваког дана. Међутим, постоји једна мала зафрканција; Често видим да људи пишу о “ДЕ Исаан-у”...ми не пишемо о ДЕ Амстердаму, ДЕ Антверпену...Де Зееланд-у....дакле, драги људи, радије пишите о “Исаану”...како би требало да буде.
Хвала ти, Јан. Никада нисам размишљао о томе и прихватио сам употребу „тхе“ по номиналној вредности, јер тако то видите свуда. Употреба „де“ се такође јавља у Холандији и Фландрији. Велуве, Бетуве, регион Воер, Украјина. Претпостављам да за то не постоје правила и да је употреба чланка за назив региона или земље углавном навика. Питам се да ли неко може да разјасни то.
Живим у Рандстаду, на Велувеу, Омеландени су у Гронингену, на југу... итд.
Реч อสาน Исаан долази са санскрита и буквално значи „североисток“. То заправо није име, већ назнака правца.
Мислим да су Амстердам-Антверпен места, али ви такође причате о провинцији Зееланд и североисточном полдеру, па шта није у реду са ТХЕ Исаан???
Заиста, са Антверпеном и другим називима места
Не користимо „тхе“, али за „регион“ или област то је нормално. Ја, на пример, долазим из Харлемермера. И радио у региону сијалица. И отишао у шетњу по Кеннемеровим динама.
Узбуђење због пржене рибе? Где си то прочитао? Да ли је требало да напишем: „мало касније на столу је била неукусна риба која је ипак имала неки укус захваљујући сосовима“? Постаје лепа читљива прича. Осим тога, била је то само лепа риба. Могућност зачињавања јела биљем и сосовима је оно што разликује доброг кувара од лошег. Нема ништа узбудљиво у томе. Узгред, ако локални снек бар у Гронингену ради добар посао, мени је то у реду.
Слажем се, ја сам љубитељ дубоко пржене рибе. Ово ће бити уништено само ако се користи старо или лоше уље, или ако се пржи предуго или на превисокој температури. Ништа лоше у бранцину на помфрету печеном на овај начин.
Францоис Тхам Цхианг Дао. Лично, мислим да је то леп чланак за читање и надам се да ћу видети још ваших чланака на Тхаиландблог-у.
Међутим, ја лично сматрам да је велика штета што читаоци, а посебно коментатори увек имају шта да кажу или критикују и покушавају да вас обесхрабре да наставите да пишете чланке за Тхаиландблог.
У реду, одговор је савршен и понекад је потребна дискусија о оваквим темама, али мислим да је ово често превише натегнуто. Чак и да је риба мања, то не утиче на саму причу. Надам се да ћете видети ускоро.
Бплаа је правопис са којим се до сада (после 25 година) нисам сусрео.
На тајландском је то 'пла' и тако га Тајланђани изговарају, 'нормално' п, а не аспирирани пх. Такође у 'Тајландском језику', књизи Дејвида Смита (превод Роналда Шута), п од пла је написано као нормална п. Исто у џепном речнику ВД Клавера. Риба је пла.
Изговор се може разликовати локално у овој великој земљи и знам људе на североистоку - где ја живим - који п изговарају 'дебље' него другде, али још нисам наишао на начин на који то пишете.
Можете ли нам ово објаснити?
Узгред, како год да је изговорите, само да има укус...!
Реч је о поново објављеном делу од пре 2 године. У међувремену сам постао (мало) паметнији и сад бих уредно писао. Користите Бпла ако је укус разочаравајући (бахпла :_))