Бајка о шанкерици (2. део)
(Дијего Фиоре / Схуттерстоцк.цом)
Јучерашњи наставак: Бајка о шанкерици
Вожња од аутобуске станице до села Нит траје више од сат времена. Породица је склопљена у камионету. Када се асфалтирани путеви претворе у прашњаве земљане стазе, а пси и кокошке претрче пут, скоро су ту.
Пикап се зауставља. Фаранг излази и одлази до куће, прилично је шокиран. Види колибу са неким валовитим гвожђем. Кућа породице Нит. Његове очи ошамућено траже намештај у 'кући'. Види само кутију са старим обезбојеним телевизором на њој. Мало даље нека врста креденца. За остало ништа. Ништа. Плаво, али сломљено једро покрива под. Какво сиромаштво! Фаранг једва крије своје чуђење.
Нови мопед
Од фаранга се тражи новац за храну и пиће. Фаранг у селу, то треба славити. Још увек импресиониран оним што је видео, брзо извлачи новчанице од XNUMX бахта из џепа. Нит се смеје, толико није потребно. Нит даје петсто бахта својој сестри, која покреће потпуно нови мопед.
Фаранг то не разуме. „Шта хоће од новог мопеда?“ мисли фаранг. „Деца једва да имају одећу и ходају боса. Нит је последњих година уштедео новац и позајмио велики део уз високу камату. Хтела је да свом оцу и породици поклони мопед. Мопед кошта мало новца, свакако по Исан стандардима, али тата сада може да одвезе мопед на пиринчана поља и више не зависи од других.
Фаранг угледа две оловке иза куће. "Шта је ово?" пита Нит. „Иди погледај“, каже Нит. Фаранг открива тоалет за чучањ (рупу у земљи) и неку врсту прања. Запањен, пита Нит да ли је у Хотел може остати преко ноћи? Нит изгледа разочарано, волела би да проведе ноћ са својом породицом. Најближи хотел је удаљен XNUMX минута вожње. Али фаранг остаје при свом, не воли да иде у тоалет и спава на поду.
На путу до хотела возе се кроз исански пејзаж. Повремено се између сламова нађе и лепа кућа. „Фаранг кућа“, каже Нит. Она гледа у фаранг са надом. За Нит, то је њен крајњи сан. Прелепа кућа у којој може да живи цела породица. Са купатилом и западним тоалетом као у хотелу. Она жели да њена ћерка има више могућности од ње. Није напустила школу са четрнаест година да би радила у граду. Такође жели да Пон научи да плива. Не могу сам, никад нисам научио.
Пажња и секс
Дани у Исаану следе фиксни образац. Где год да оду, цела породица долази. Немају много приватности. Фаранг је срећан када се увече може туширати у хотелу и спавати у нормалном кревету. Нит се стара да фарангу ништа не недостаје, обасипа га пажњом и сексом. Нада се да ће се фаранг заљубити у њу. Фаранг воли ту пажњу и не може је се заситити. Много се грљења дешава. Нит би желела да зна да ли он жели да се брине о њој, али мисли да је још прерано да пита фаранга.
Нит говори о животу у бару у Патаји. Она обавештава фаранга да пије свако вече. Често превише. Алкохол помаже да се превазиђе њена стидљивост. Покровитељи њеног бара то знају. Они покушавају да напију Нит са одређеном регуларношћу. Они знају да Нит не може да одбије дами пиће. Нит се брине да пије. „Није добро за моје тело“, каже Нит тихо. Фаранг клима главом.
Он је види као рањиву птицу и осећа се све одговорнијим за њу. Он жели да је заштити. Ипак је опрезан. Он зна приче тајландских дама које углавном траже новац. „Али неће сви бити такви“, мисли он. „Не могу то да замислим са њом, тако је слатка и искрена. Фаранг схвата да живот у бару још није отупио Нит. Али то ће бити питање времена. Он то не жели. Он разуме последице. Он зна да јој треба новац. То га поставља пред тешку дилему.
Породица прво
Нит воли и воли фаранг, али ипак зна свој задатак и одговорност. Родитељи су је васпитали и на томе треба да јој буде захвална. Сада је и сама одрасла и мора да се брине о родитељима. Њена деца ће се заузврат бринути о Нит касније, када више не буде могла сама да ради. Тако је и тако је већ годинама у руралном Тајланду.
То значи да колико год јој се свиђа фаранг, он никада неће бити на првом месту. Њен отац и мајка и брига о породици су на првом месту. Нико не интервенише. Мора да је добра ћерка. Она зна будистичка правила. То је њена судбина, њена карма. То је оно у шта она верује и за то живи. Посветила се свом задатку са пуном посвећеношћу. Да обезбеди новац. За то је морала много да савлада. Она је направила потез да оде са фарангом у бар у Патаји. Нешто што није хтела и смела, али је ипак урадила. Зато што јој је то мало олакшало живот.
Ако се овај фаранг неће побринути за њу, она ће се усредсредити на другог фаранга. Иако је мање забавно. Зато што може сама да схвати. Она може напорно да ради, из дана у дан. Навикла је да ретко, ако и уопште виђа ћерку. Спавање на поду за Нит није проблем, довољно је мало супе од резанаца за вечеру. Нит се уклапа у своју улогу. Она жели да буде добра жена фарангу, под условом да се он брине о њој и породици. То су неписани закони у Исану.
Јаи дее
Последњи дан у Исаану посвећен је посети Тесцо Лотус, великој робној кући. Фаранг пушта свој „Јаи ди“ да говори – његово добро срце – и купује одећу, обућу и играчке за децу из Тесцо-а. Фаранг је сиромашнији за неколико хиљада бата, али деца су пресрећна због поклона. Након периода у Исаану, враћају се у Бангкок да одатле лете на Кох Самуи. Фаранг жели да проведе недељу дана на плажи.
Цела породица иде на аутобуску станицу да види фаранг и Нит збогом. Нит поново мора да се опрости од своје ћерке. И колико дуго? Фаранг очигледно има проблема са тим. „Срање“, мисли он. „Требало би да буде са својим дететом. И то не у тако раскалашном бару у Патаји.”
Последња недеља у одмор фантастично је. Фаранг и Нит се одлично проводе заједно. Нит се показује да има одличан смисао за хумор и да је одлично друштво. Фаранг има празник свог живота. Нит сада мисли да је право време да разговара о својој финансијској ситуацији са фарангом. Она почиње нежно. Она пита да ли ће фаранг платити њену собу у Патаји. Стални извор забринутости за Нит. То је само око 2.500 бахта, око 68 евра месечно. Фаранг не мора дуго да размишља о томе и пристаје да шаље новац месечно.
Месечни допринос
Фаранг размишља о будућности. Жели да остане у контакту са Нитом и да се врати на Тајланд иди за њом. Помисао да се она враћа на посао у бару му се убрзо гади. Он заправо мисли да јој није место у бару и да би требало да буде са својим дететом. Фаранг мисли да ће, када се после годину дана врати да је посети у Патаји, наћи још једну Гњиду. Потпуно уморан од живота у бару са тетоважама и можда зависношћу од алкохола. Или упознаје другог фаранга који жели да се брине о њој. Он зна да ће она пристати, јер новац остаје главна мотивација.
Фаранг схвата да мора да донесе тешке изборе. Има нормалну плату и једва саставља крај с крајем. Ипак, он може да уштеди износ од седам до осам хиљада бата месечно. То је на терет његове касице-прасице за следеће путовање на Тајланд. Неодржавање такође значи да ће му требати више времена да се врати по њу.
Фаранг је такође сумњив. Приче о баргирлс са три фаранг спонзора и Тајланђанином дечком прогањају његов ум. Шта ако тајно почне да ради у бару? Тајланђани једноставно немају проблема са лагањем.
Он одлучује да о томе разговара са њом. То није лако јер Нит још увек слабо говори енглески. Предлаже да јој шаље осам хиљада бахта (220 евра) сваког месеца, али жели да напусти барски живот. Гњида одмах уједе. За свој новац бира јаја. Зарада у кафани је веома разочаравајућа. Тренутно има премало фаранга у Патаји и купаца у њеном бару да би зарађивали за добар живот.
Када се врати кући, можда би могла да потражи посао у Исаану. Ако заради три хиљаде бата, има укупно једанаест хиљада бата. За Исан стандарде, то је доста новца. Она жели прво да разговара о томе са родитељима. Фаранг даје утисак на Нит да је готово, ако лаже. Онда се тезга с новцем затвара. Нитини родитељи се слажу и срећни су што се Нит враћа кући.
Излази из Патаје
Нит ипак сумња. Не толико о новцу, колико о њеној слободи. Од сада она зависи од фаранга. Не свиђа јој се та помисао. Рад у бару није забаван, поготово у последње време Ниту је насмрт досадно. Али могла је сама да одлучи. Нит зна приче других конобарица да су фаранги непоуздани и да лажу. Обећавају да ће преносити новац сваког месеца, али престају након неког времена. Онда је стварно у невољи.
Напустила је своју собу у Патаји. Напушта бар у којем сада има пријатеље. Ако фаранг не одржи обећања, она мора поново да се опрости од породице и ћерке. Затим се вратите у Патају, пронађите собу и нађите бар у којем она може да ради. Онда све почиње изнова. Повратак поново значи губитак лица. Сељани и остале конобарице ће јој се смејати.
Нит уздахне и ипак се одлучи за фаранг. Она се клади да је он поштен и да разуме да мора да одржи обећања.
Сутра део 3 (финале)
– Поново објављен чланак –
Живео сам неко време у Наглуи и Патаји: доживео доста ових прича, са различитим завршецима. Једна је чак повезивала свој живот са „фарангом“ на Тајланду већ 30 година и сада је дипломирани правник и адвокат.
Веома леп увод у причу
Па, то је добра прича и одражава стварност на много начина. Али не у свему. Цитат:
„Нит воли и воли фаранг, али ипак зна свој задатак и одговорност. Родитељи су је васпитали и на томе треба да јој буде захвална. Сада је и сама одрасла и мора да се брине о родитељима. Њена деца ће се заузврат бринути о Нит касније, када више не буде могла сама да ради. Тако је и тако је већ годинама на тајландском селу...... Њен отац и мајка и брига о породици су на првом месту. Нико не интервенише. Мора да је добра ћерка. Она зна будистичка правила. То је њена судбина, њена карма.'
Прошао сам кроз много дискусија, посебно на друштвеним мрежама, о овоме. Не слажу се сви са тим. Коментари 'Мој отац се коцка, а мајка пије, да им помогнем?' Имам два добро зарађена брата и они никад не помажу!' 'Моја мајка зове сваке недеље за још новца, то ме излуђује!' „Једва издржавам своју породицу и родитеље?“
Током мог боравка на Тајланду познавао сам много старијих људи којима деца нису помагала. И то нема никакве везе са будизмом и кармом. То им говоре родитељи и монаси. Терет обично пада на ћерку(е).
Да Тино, то сам и ја чуо. Помоћ родитељима је део тога, али то има ограничења. Осим тога, једна особа није друга. Неки ће се потпуно игнорисати за родитеље, други не маре за родитеље и све између. Претпостављам да се то у пракси своди на: да, помажем родитељима где је потребно, мало или нимало примају у старости, па им помажем као што су моји родитељи били ту за мене као дете. Колико је помоћ одговарајућа зависи од свега (детета, родитеља, друге родбине, разних ситуација итд.).
Сећам се да је моја љубав разговарала са њеном мајком, а затим прекинула везу од фрустрације, а затим се окренула према мени и рекла да јој је мајка тражила додатни новац. "Помажеш мајци, зар не?" Питао сам, а она је додала да су мајке сваког месеца од ње добијале Кс износ, и додатну помоћ када је то било потребно, али да њена мајка сада то није случај и да је вредно радила и да нам је новац такође потребан, па је зато одбила мајчин захтев. И тако свако негде ставља своје приоритете. Родитељи не добијају само новац као да је израстао на дрвету.
То нема никакве везе са Будом, то је само нешто што има друштвеног смисла. Са оскудном старосном резервом, ми, било да се ради о Холандији, Тајланду или Тимбуктуу, помогли бисмо породици / рођацима / вољеним особама које волимо. Онда ти иде добро и друштвено, не више него нормално, зар не? Ако неки чин делује антисоцијално, религиозна особа се може чврсто обавезати на то да може постојати и последица у тој области. Али то такође можете видети као лак изговор или као штап да ударите неког другог.
Моја свекрва има 7 деце и само моја жена месечно преноси новац. 1 Брат повремено ако може нешто да поштеди, а остали не могу ништа.
Ова прича је већ објављена на овом форуму крајем 2016. године и мора да је написана много раније, пошто пар води телефонске разговоре. Данас имате много више и много боље и јефтиније могућности комуникације путем паметног телефона и везе за пренос података. Укључујући Скипе, ВхатсАпп, Снапцхат, ВеЦхат, имо и популарне апликације ЛИНЕ и Мессенгер у ТХ.
Када је ова прича написана, још увек ћете редовно наилазити на Тајланђане који су своје родитеље стављали на прво место и сматрали да је њихова света дужност да се брину о њима, али, као што је Тино већ написао, данас се ретко сусрећете са таквим Тајланђанима.
Однос који нашу породицу (мој партнер, ја и наша малолетна деца) не ставља на прво место је за мене кршење договора. Одбијам да будем зајмодавац на 2., 3. или чак 10. рангу.
Такође мислим да је то реална прича која показује да пар заправо не зна куда иде, јер долазе из два потпуно различита света. Усуђујем се да кажем да многи читаоци овог форума, укључујући и мене, који сам први пут ступио у стабилну везу са (девојком/дечаком) Тајланђанином, нису баш знали у шта се упуштају.