У-Тапао и крај Вијетнамског рата

Дуготрајно Вијетнамски рат завршио 30. априла 1975. заузимањем Сајгона, главног града Јужног Вијетнама. Нико није очекивао да би Северни Вијетнамци и Вијетконг могли тако брзо да освоје земљу и, штавише, нико није имао појма о последицама и последицама. Није било бољег примера за ову чињеницу од многих (транспортних) авиона пуних јужновијетнамских избеглица, који су неочекивано слетели на У-Тапао ваздушна база у Паттаиа слетео.

Један од непосредних проблема које је ово створило била је дипломатска препирка између Тајланда, Северног Вијетнама и САД око власништва над овим јужновијетнамским авионима. Сва тројица су преузела власништво и уследило је тросмерно навлачење конопа.

Главни фактор који је допринео лоше планираној и лоше извршеној евакуацији била је непоколебљива вера америчког амбасадора у Вијетнам, Грејем Мартин, који је веровао да би Сајгон и делта Меконга могли остати у рукама војске Јужног Вијетнама. Није веровао у све већи ток обавештајних извештаја који извештавају о брзом напредовању Северног Вијетнамаца. Није предузео ништа да евакуише било кога до буквално последњег тренутка.

Када је евакуација постала неизбежна јер би америчко и вијетнамско особље било у опасности, Операција Талон Вице је првобитно ступила на снагу почетком априла. План је био да се користе редовни цивилни авиони за прикупљање евакуисаних лица са аеродрома Тан Сон Нхут у Сајгону на уредан начин. Али Северни Вијетнамци су напредовали брже него што се очекивало. План евакуације је преименован у Операцију Чести ветар, са хеликоптерима који су слетели на кров америчке амбасаде и полетели.

Док се војска Северног Вијетнама кретала на југ да би заузела Сајгон, први знак невоље појавио се у ваздушној бази У-Тапао 25. априла. Одлазак председника Тхиеуа тог дана плус скори пад владе Јужног Вијетнама означили су крај рата. План евакуације америчких хеликоптера, који је требало да превезу људе на америчке ратне бродове у Јужном кинеском мору, постао је потпуни неорганизовани хаос. Тог дана на У-Тапао је слетело и безброј јужновијетнамских војних авиона, крцатих избеглицама. Овај трагични егзодус трајао је 5 дана. Није било никаквог планирања и авиони и хеликоптери су слетали ненајављено, тотални хаос.

Авиони који су слетели укључивали су транспортне авионе Ц-7, Ц-47, Ц-119 и Ц-130, извиђачки авион О-1, јуришни авион А-37 и ловце Ф-5 плус доста хеликоптера, углавном УХ-1 "Хуеис". У-Тапао је 29. априла био дом за 74 вијетнамска авиона и скоро 2000 избеглица. Дан касније, ови бројеви су нарасли на 130 авиона и 2700 вијетнамских избеглица.

Тајландска влада је тврдила да је америчка влада одговорна за нежељене избеглице. Нова вијетнамска влада је убрзо након тога захтевала враћање свих авиона. То је био почетак буквалног тросмерног натезања између тајландске, вијетнамске и америчке владе око тога ко ће на крају имати авионе. Са Тајланда је стигло неколико изјава које су биле у супротности једна с другом. Премијер г. Кукрит Прамој и државни секретар генерал-мајор Чачаи Чунхаван изјавили су да ће сви авиони бити враћени у Вијетнам. Али потпредседник Владе, уједно и министар одбране, г. Прамарн Адирекса је рекао да ће авиони и велика количина наоружања бити предати САД. господин. Прамарн је своју одлуку објаснио рекавши да су Американци донирали авионе и оружје Јужном Вијетнаму и да ће се вратити у САД када мисија буде завршена.

Американци нису чекали коначну одлуку сплеткарске тајландске владе. 5. маја је започето преузимање авиона. Хеликоптери Јолли Греен Гиант подигли су један по један авионе А-37 и Ф-5 и многе хеликоптере и одвезли их до носача авиона УСС Мидваи, који је боравио у близини Сатахипа. Неколико авиона Аир Америца, ЦИА-ине тајне авио-компаније из југоисточне Азије, такође је узето. Остао је само транспортни авион Ц-130 и неки авиони и хеликоптери који су били оштећени или на други начин неупотребљиви.

Нова вијетнамска влада упорна је захтевала да се авиони врате у Вијетнам и запретила Тајланду дипломатском акцијом. То је потрајало, али су се односи између Вијетнама и Тајланда на крају нормализовали.

Чланак Леонарда Х. Ле Бланца, који је између осталих објављен у Паттаиа Екплорер. Писац је бивши амерички морнарички официр, који сада живи у Бангкоку. Он, између осталих, пише хонорарно за Тиме Магазине, а написао је и два крими романа, чија се радња одвија у У-Тапаоу.

Видео У-Тапао 1969

8мм филм о У-Тапаоу 1969. током Вијетнамског рата: