Кхун Цханг Кхун Пхаен, најпознатији еп тајландске књижевности

Скоро сваки Тајланђанин зна трагичну причу о класичном љубавном троуглу између Кхун Цханга, Кхун Пхаена и љупке Вантхонг.

Многи могу да рецитују њене делове. Од њега су направљене представе, велики број филмова, телевизијских серија и адаптација књига и цртаних филмова. Песме и пословице говоре о томе, а многе улице у Супханбурију и Фичиту су назване по ликовима из ове приче. Име Пхаен позива Тајланд исто као код нас Ромео или Казанова, велики љубавник или женскарош, ако хоћете.

позадина

Можда прича има своје порекло у истинитом догађају негде у 17. веку. Потом је преношен усмено и стално проширен новим причама и детаљима. Туристичке позоришне трупе извеле су делове приче; свуда у Тајланду могли су да рачунају на одушевљену публику. Прича је записана на двору тек средином 19. века, мисионар Семјуел Смит ју је штампао 1872. године, а најпознатије је издање принца Дамронга Раџанубхаба.

Књигу је прелепо превео на енглески познати брачни пар Крис Бејкер и Пасук Понгпајчит, под насловом „Прича о Кхун Чанг Кхун Фену, сијамски велики народни еп о љубави, рату и трагедији“, а објавила је Силкворм Боокс (2010) . Издање са тврдим повезом кошта 1500 бахта, али је недавно објављено издање у меком повезу које још нисам видео. Књига садржи обимне просветљујуће белешке и много лепих цртежа који заједно пружају потпуну слику свих нивоа тајландског друштва у то време.

Кратак резиме приче

Цханг, Пхаен и Вантхонг одрастају заједно у Супханбурију. Чанг је ружан, низак, ћелав човек, рђав, али богат. Пхаен је, с друге стране, сиромашан, али згодан, храбар, добар у борилачким вештинама и магији. Вантхонг је најлепша девојка у Супханбурију. Она упознаје Пхаена, тада почетника, током Сонгкраана и започињу страствену везу. Чанг покушава да освоји Вантонг својим новцем, али љубав побеђује. Пхаен напушта храм и удаје се за Вантхонг.

Неколико дана касније, краљ позива Фена да води војну кампању против Чијанг Маја. Чанг граби своју шансу. Он шири гласину да је Пхаен пао и, са Вантонговом мајком и његовим богатством као савезницима, успева да ухвати невољног Вантонга. Вантхонг ужива у свом удобном животу са својим новим, пажљивим и верним мужем.

Тада се Пхаен враћа из своје победе на бојном пољу са прелепом женом, Лаотхонг, као плен. Одлази у Супханбури и тражи своју прву жену, Вантхонг. Након љубоморне свађе између Лаотонга и Вантонга, Фен одлази, остављајући Вантонга са Чангом. За прекршај, краљ преузима Лаотхонг.

Пхаен се враћа у Супханбури и киднапује Вантонга. Неколико година живе у самоћи у џунгли. Када Вантонг затрудни, одлучују да се врате у Ајутају где Фен нервира краља тражећи Лаотонгов повратак. Пхаен је у затвору где се Вантхонг добро брине о њему.

Али онда Чанг заузврат киднапује Вантонга и одводи је у своју кућу где она рађа Феновог сина. Добио је име Пхлаи Нгам и одрастао је као пљувачка слика свог оца. У љубоморном расположењу, Чанг покушава да га убије остављајући га у џунгли, што не успева, а Пхлаи Нгам се повлачи у храм.

Пролазе године у којима Пхлаи Нгам иде очевим стопама. Он је победник на бојном пољу рата и љубави. Чанг не одустаје од борбе за Вантонга. Он моли краља да дефинитивно призна Вантонгу за своју жену. Краљ позива Вантхонг к себи и наређује јој да бира између своја два љубавника. Вантонг оклева, именујући Фена као своју велику љубав и Чанга као свог верног заштитника и доброг чувара, након чега је краљ бесни и осуђује је на одрубљивање главе.

Вантонга одводе на место погубљења. Њен син Пхлаи Нгам чини крајње напоре да омекша краљево срце, краљ помилује и преиначује казну у затвор. Брзи коњаници, предвођени Пхлаи Нгамом, одмах полазе из палате. Нажалост, прекасно, пошто издалека виде џелата како подиже мач и баш када је Пхлаи Нгам стигао, он пада Вантонговом главом.

Лик приче

Прича је фасцинантна и разноврсна и никад досадна. Зачињена је народним хумором, еротским сценама, емотивним и суровим тренуцима, описима забава, битака и свакодневних догађаја. Универзална прича о љубави и мржњи, оданости и нелојалности, зависти и оданости, радости и тузи. Ликови су преузети из живота и остају. Свака страница нуди нешто ново и занимљиво. Они којима не смета хиљаду страница (али ако знате причу, лако можете прочитати њене делове) имаће богатије искуство.

Неколико одломака из књиге

„…Кожа јој је била баршунасто мека. Њене груди су биле зашиљене попут лотоса са латицама на тачки да су се распрснуле. Била је мирисна, слатка и веома симпатична. Тутњала је олуја, и скупили се жестоки облаци. Прашина се ковитлала на монсунском ветру. Гром се срушио по свемиру. Изван отпора, воде су преплавиле цела три света. Олуја се стишала, мрак се развејао, а месец је сјајно засијао. Обојица су били окупани блаженством...'

'... Много различитих представа играло се у исто време, а гомиле људи шетале су около да гледају. Господа, обични људи и сиротиња сви су се гурали раме уз раме. Младе сеоске девојке са снажним лицима које носе танке беле горње и доње одеће у дизајну ољуштеног лотоса. Стално су налетали на људе и засмејавали друге. Њихова лица су изгледала уплашено и постиђено због њихове непажње. Неукротиви пијанци тетурали су около, дижући песнице да изазову пролазнике на тучу. Злостављали су свакога ко им је стао на пут све док их нису пљеснули у коцке, црвених очију...'

– Поново објављена порука –