Шта се десило са железницом смрти?

Путници после рата

Јапан је капитулирао 15. августа 1945. Тиме је тајландско-бурманска железница, злогласна железница смрти, изгубила сврһу због које је првобитно изграђена, а то је довођење трупа и залиһа јапанским трупама у Бурму. Економска корисност ове везе била је ограничена и стога након рата није било јасно шта с њом учинити.

Железница на полуострву Кхра била је готово демонтирана у последњим месецима рата, али је линија Тајланд-Бурма још увек коришћена спорадично. На прелепој фотографији која се налази у импресивној фото архиви Аустралијски ратни меморијал је забележено показује како у новембру 1945. године, неколико месеци након јапанске капитулације, јапанском ратном заробљенику помажу двојица тајландских машиновођа на једном од његових путовања са јапанском локомотивом Ц56 бр. 7 на Железници смрти.

Међутим, 26. јануара 1946. и ова веза је нагло прекинута када је по британској наредби разбијена пруга на бурманској страни. Британски инжењеријски батаљон разбио је шине неколико километара од границе, али није јасно шта се с њим после догодило. Већину стаза на бурманском потезу су, према различитим извештајима, недуго затим незаконито срушили Карен и Мон и продали у старо гвожђе ономе ко понуди највећу понуду. Прагови, стубови мостова и насип остали су бескорисни и убрзо их је прогутала џунгла која је поново брзо напредовала.

Чињеница да Тајланд једва да је морао да објасни свој контроверзни став током рата није посебно одговарала Британцима. И нису крили своје незадовољство. На пример, тајландска влада је тек у јуну 1946. повратила део од 265 милиона бата које је пре рата ставила у резерву у Лондону. На почетку непријатељстава, Британци су замрзли овај кредит. Једна од других мера предострожности коју су британске трупе предузеле скоро одмах по уласку на Тајланд била је преузимање железничке инфраструктуре и возног парка које су за собом оставиле јапанске трупе.

Негде у априлу 1946. британски отправник послова у Бангкоку послао је писмо тајландској влади у којем се наводи да је, с обзиром на чињеницу да су Јапанци украли тоне железничке опреме у Малезији, Бурми и Холандској Источној Индији, пре свако евентуално рушење пруге поштено би било да им се за ову крађу обештети. Мислио је да би била добра идеја да им Тајланд надокнади штету. Јапански ратни заробљеници и савезничке трупе су још увек били у земљи и Британци су их могли ставити на располагање за рушење железнице. Након дискусије унутар тајландске владе, а посебно на инсистирање Министарства саобраћаја и саобраћаја, одлучено је да се пруга купи јер је због послератне несташице владао велики недостатак резервних делова.

Вамп мост

Бангкок је затражио од Британаца да саставе понуду цена која је предвиђала и рушење линије. Тајландска влада, која је била спремна да да пуно воде у вино ради очувања мира, можда је морала да прогута када су Британци смислили цену од 3 милиона бата за ову операцију. После много разговора, обе стране су коначно постигле споразум у октобру 1946. Пруга, укључујући и напуштени возни парк, купљена је за 1.250. 000 милиона бата. На крају, пруга која је коштала толико крви, зноја и суза није демонтирана. Морао је да трпи само деоница између пролаза Три пагоде и Нам Тока, који је у ратно време био познатији као Тха Сао. Радници по уговору из Тајландских националних железница - исте компаније која је унапред финансирала велики део Тајландско-бурманске железнице 1942-1943 - срушили су ову деоницу између 1952. и 1955. године. Године 1957. Тајландске железнице су поново отвориле деоницу првобитне железничке линије између Нонг Пладука и Нам Тока, која је и данас у функцији. Многе туристичке агенције у Бангкоку се оглашавају са 'спектакуларна путовања правом железницом смрти'… Помало неукусна понуда 'забаве', у најмању руку, о којој се већ неко време питам... Али изгледа да никог није брига за то...

Прекинута линија стубова моста на Бурманском Апалону

Можда је ироничан обрт историје да је мост Тха Макхам - чувен Мост преко реке Квај - је обновљена од стране Јапан Бридге Цомпани Лтд. из Осаке…

О да, као закључак, ово за оне који сумњају у теорију да се историја заправо састоји од циклуса који се понављају: 2016. Народна Република Кина је објавила да жели да уложи 14 милијарди долара у нову тајландско-бурманску железничку везу. Овај амбициозни концепт део је планова за брзу железничку линију која ће повезати Кунминг, главни град провинције кинеске провинције Јунан, са Сингапуром преко Бангкока. Железничка пруга дужине не мање од 4.500 км. Најмање 100.000 радника би требало да буде распоређено само у двориштима на потезу у Лаосу. Ова линија би укључивала крак до бурманске обале, повезујући Кину не само са Тајландским заливом већ и са Бенгалским заливом. У част још грандиознијег Кинеза пан Азијска железничка мрежа постоје и озбиљна размишљања о изградњи друге железничке пруге од Кунминга преко Вијетнама и Камбоџе до Бангкока.