Где идеш? Да ли сте јели?
У претходном чланку сам расправљао о концепту 'тхаинесса', тајландског идентитета. Већ сам поменуо да овај идентитет не укључује увек древно тајландско наслеђе, већ је често конструисан са специфичном намером. Сада желим да покажем ово добро познатом тајландском поздраву 'саватдее'.
Они који имају срећу да живе или често посећују рурални Тајланд знају да најчешћи поздрав није 'саватдее' већ ไปใหน 'паи наи?' Где идеш? или ไปใหนมา 'паи наи маа? Одакле идеш? и กนขาวหรอยง'кин кхаав реу јанг?' (види илустрацију) Јесте ли већ јели? Ово су прави, оригинални тајландски поздрави.
Краљ Рама В започео је цивилизацијску офанзиву
Од почетка прошлог века, а посебно од 1930-их, Тајланд је морао да се вестернизује. Почело је са чувеним краљем Рамом В (Чулалонгкорн) који је много путовао, прво у Индију и Холандску источну Индију, а касније и у Европу. Контрасти које је видео између 'цивилизованог' Запада и сопственог још увек 'варварског' Сијама су га повредили.
Такође да задржи колонијалне силе на одстојању, започео је цивилизацијску офанзиву, која је настављена под наредним краљевима и достигла врхунац током ултранационалистичке владавине фелдмаршала Луанг Плаека Фибунсонгкрама (у даљем тексту Пхибун, мрзео је име Плаек, што значи „чудан“ , око 1939-1957).
Многи елементи цивилизоване западне културе су наметнути Тајланђанима, правила облачења (мушкарци и жене су често шетали голих груди), панталоне, сукње и покривала за главу постали су обавезни, а жвакање бетела је забрањено. На крају, многи елементи ове увезене културе постали би слављени као танкост, прастари тајландски идентитет.
Године 1943. 'саватдее' је постао званични тајландски поздрав
Део ове вестернизације била је употреба језика. То је период у коме су настале многе нове тајландске речи. Према легенди, професор Праја Упакит је први увео поздрав 'саватдее' на Универзитету Чулалонгкорн где се брзо проширио по кампусу и око њега.
Али Фибун је био тај који је 1943. године, осам месеци након поједностављења тајландског писма, учинио 'саватдее' 'званичним' тајландским поздравом. Одељење за пропаганду је 27. јануара 1943. године саопштило следеће:
Његова екселенција премијер је размотрио ово питање и дошао до закључка да у циљу промоције сопствене части и части Тајланђана на начин који ће похвалити Тајланђане као цивилизован народ и такође зато што говор одражава статус нашег ума треба увести модеран, нови поздрав, и стога је одредио следеће. Сви званичници се ујутру морају поздравити са 'саватдее' како бисмо се упознали као пријатељи и користили само повољне речи. Поред тога, молимо све државне службенике да овај поздрав користе у својим домаћинствима.
'Саватдее' се користи скоро искључиво у високом друштву
Овако је почео поздрав 'саватдее'. Још увек осећам да овај поздрав има нешто незгодно у свакодневном животу, користи се скоро искључиво у 'високом друштву', или како то већ пролази, у формалним приликама и од стране исељеника који мисле да је то врхунац тајландске учтивости јер је то у шта нас уверавају туристички водичи и језичке књижице.
Комисија за национални идентитет је 2008. године започела кампању за замену енглеског 'здраво' у телефонским разговорима са 'саватдее', што је био промашај. Иронично је да је тако нови поздрав као што је 'саватдее', који је произашао из идеје вестернизације тајландске културе, сада постао стални елемент вековне танкост, тајландски идентитет, је уздигнут.
Реч 'саватдее' долази из санскрита
„Саватдее“ није тајландска реч, већ долази из санскрита (завршетак –дее-, подсећа на тајландску реч за „добро“, али није). То је адаптација санскритске речи 'свасти' која значи 'благослов' или 'благостање' и дели корен са речју 'свастика', свастиком, древним хиндуистичким симболом за 'угодну, повољну наклоност'. Можда је случајност што је Фибун био поштовалац италијанског, немачког и јапанског фашизма, али можда и није.
Поред „саватдее“, сковане су и друге речи као што су „ароенсават“ (упореди „Ват Ароен“, храм зоре), добро јутро и „ратреесават“, лаку ноћ, али оне се могу наћи само у литератури, скоро да нема. један их познаје.њих више. Успут, 'саватдее' се често скраћује у 'ватдее' (види илустрацију).
Ако поздрављате Тајланђанина у неформалној ситуацији, посебно на селу, боље је рећи 'кин кхаав реу јанг' (средњи, падајући, растући, средњи тон).Јесте ли већ јели? или 'паи наи ма' (средњи, растући, средњи тон), где идете након доласка? То звучи тако топло.
За 'тхаинесс' погледајте чланак ввв.тхаиландблог.нл/Бацкгроунд/ик-бен-еен-тхаи/
Хвала на овој лекцији из културе/историје. Заиста волим када људи питају да ли сте већ јели. Такође је смешно што Тајланђани ово питају на енглеском. Да, и досадни возачи туктука, али ако само идете у шетњу кроз села и предграђа, и мене су ово неколико пута питали („паи наи“ „где идеш?“ или обоје). Иако то често остаје пријатељски осмех/климање. Они су радознали када луди/изгубљени фаранг шета улицама (сам).
Овде у Исаану пај нај се не користи много, само конобарице и скитнице, овде кажу крапонг или крапон, не знам шта значи.
То ионако није Кхап кхун.
И сама имам исто питање: у шта се ти мешаш, али пре свега шта знаш о томе??
Кхин Као се овде користи пре него што једем, или кхао нохн пре него што одем на спавање.
Живим близу Манцха Кхирија и сви овде користе паи наи.
У нашем селу кажу паи саи?
Обично кажем паи талаат и онда се смеју
Овде у Исаану пај нај се не користи много, само конобарице и луталице, овде се каже крапонг или крапон, што значи јесам, у слободном преводу: и ја.
То ионако није Кхап кхун.
И сама имам исто питање: у шта се ти мешаш, али пре свега шта знаш о томе??
Кхин Као се овде користи пре него што једем, или кхао нохн пре него што одем на спавање.
Они заправо никада не говоре енглески здраво на тхорасап/мобуи - али тајландски превод, или "алло" - звучи више француски. Затим долази неизбежно питање „где си сада“.
У БКК обично чујете: ианг маи ма-мее рот тхит. Другим речима: још није стигао, постоји гужва/гужва.
Управо сам завршио дводневно путовање аутобусом са 2 пријатеља који трче из Тајланда. Један од њих има своје минибусеве у којима смо били и испричао нам је оно што је мислио да су чудне навике странаца и друге приче.
На пример, било му је чудно што странац увек каже лаку ноћ и добро јутро када оду на спавање или када се буде. Тајланђанин не говори ништа, али нестаје и поново се појављује не говорећи ништа.
Иначе, реч сан му је била веома чудна. Двојица веома пијаних Холанђана, које је превезао из Нонгкаја у Бангкок, тражили су да спавају у Корату. Могао је да изговори реч префект. Сапутници су сматрали да је још луђе што желе да иду у хотел на путу, док је у веома луксузном минибусу било само 6 веома пространих седећих/спаваћих седишта. Спавате на путу, зашто плаћате и хотел? Били су удвојени од смеха.
Драги Ханс,
Саватдее кхрап/кха увек ствара одређену дистанцу, помало као 'Како сте? на енглеском. Заиста није случај да је 'саватдее' устаљени поздрав за све сфере живота, осим у формалним ситуацијама. Пример: кренете у свежу јутарњу шетњу кроз поља пиринча и наиђете на фармера који вам је чудан. Можете рећи 'саватдее', он одговара исто и онда свако иде својим путем. Можете врло добро рећи паи наи Куда идете? То је топло и пријатељски и позива вас на кратак разговор. И то је проблем.
Општи коментар. Моје искуство је да тајландски партнери увек уче своју вољену особу званичним речима, никада пријатним, слатким речима, а камоли псовкама или псовкама, које се такође широко користе на Тајланду. Али и ваша вољена особа ће то порећи. Питајте је шта су 'проклетство' и 'срање' на тајландском. Постоје и на тајландском језику, а када неко удари чекићем по палцем и ви то чујете.
Рууд,
Наравно, кажете саватдие кхрап у свим формалним ситуацијама и људима које сте тек упознали. Али ако и даље кажете само саватдие свом комшији којег познајете 10 година, то није пријатно. У Холандији не кажете увек „како сте, господине Јансен?“ људима које добро познајете, можда само једном у шали. Кажеш: 'Како си, Пиет? Поново переш ауто?' "Слатко време данас!" "Хеј, добро изгледаш данас, стари!" итд.
И никад не разумем зашто не можете научити тајландске псовке. Зар не знаш ниједну холандску или енглеску псовку? Мислите ли да Тајланђани никада не псују једни друге? Чак и Прајут понекад користи псовке попут „аи хаа“ и кхие кхаа на својим конференцијама за штампу и говорима. Сутхеп је такође био веома добар у томе као ие нгоо, што значи 'глупа кучка'. Погоди на кога се то односило.
Ако познајете комшију 10 година, на Тајланду сте довољно дуго да знате како да га поздравите.
Пре тога, најсигурније је ограничити се на формални поздрав.
Начин поздрављања не зависи само од особе, већ и од ситуације.
Људима које срећем сваки дан обично само кажем саватдее или сасаватдее кхрап, без ваи.
„Паи наи маа“ обично није применљиво и бринем се да ће се „кин кваав леев руу ианг“ узети као позивница за вечеру.
Пријатељима који су се преселили у град, рећи ћу саватдее кхрап и учинити ваи ако их икада сретнем.
Међутим, ако остану у близини и ако их чешће срећем, то је ограничено на саватдее без ваи-а.
Обично махнем сеоском старешини када прођем а он седи сам.
Понекад позове на разговор.
Ако седи напољу са својом породицом, ја приђем и поздравим породицу са саватдијем.
Ако седи са трећим лицима, ја кажем саватдее и такође направим ваи.
С друге стране, сеоски главар се такође често рукује.
Увек формално поздрављам опата са саватди кхрап и ваи
Одговор је саватдее или здраво, здраво.
Оно са чиме се не слажем када су у питању поздрави је „Здраво“ од омладине.
Овом уче омладину у школи (такође је наведено у школским књигама).
Кажем им да ово није учтив облик поздрава према старијем човеку.
Лепо за твоје пријатеље или родитеље, али не за друге.
Иначе, โง (нгоо) значи глуп.
Деценијама путујем на Тајланд и већ неколико година живим овде са партнером из Тајланда. Кад смо у родном граду, чујем како чланови породице причају једни с другима рано ујутру, више вичу од једне куће до друге. Када питам свог партнера "о чему причају?" Онда је одговор: шта једете данас? То је тајландски!
То су љубазни облици разговора, а не да се нешто каже...
Чак и када изађем из стана, обезбеђење или други познаници из Тајланда кажу „где идеш?“ Није да их занима куда идем, већ само желе да буду љубазни и пријатељски расположени и да покажу интересовање. Осим Са ваа де кхрап, ово су једноставни облици љубазних израза.
Паи хнаи, кин кхаав лев хмаи и сабаи дее хмаи су неформални поздрави, без задржавања један другог.
Више као потврда да су вас људи видели и да сте познати/прихваћени.
Додиривање тебе је понекад део тога.
Паи саи је локални дијалект у Исану и сваки дан ми га говори мали дечак који стоји мало више од мог колена.
Саватдее је мало формалнији и више се користи ако престанете да разговарате.
Званични поздрав за туристе у туристичким насељима је Хе Иоу!!
Лепо Тино како анализираш тајландски језик изнова и изнова. Ваш превод „паи наи маа“ је веома дослован и стога делује помало чудно. Радије бих то превео као „где си био“. „Кин или Тхаан кхааув руе ианг“ је, мислим, најчешће коришћени облик неформалног поздрава.
Реч маа чини одлазак прошлошћу, јер сте на путу назад.
Паи наи постаје: „Где идеш?“
Маа ово преводи у „где си отишао“/ „где си био“.
Када ходам од куће, увек ме питају „паи наи“.
Када идем према својој кући увек ме питају „паи наи маа“.
Реч "маа" је мало збуњујућа, јер се такође често користи са речју "леев".
Питао сам се да ли то „маа……леев“ може бити повезано са неким обликом повратка.
Али чак и ако је неко јео код куће, може да каже „пхом кин кхаав маа леев“ или „пхом кин кхаав леев“.
Могуће је да је у прошлости то „маа“ било повезано са повратком, али очигледно не данас.
Другом Рууду: Ја заправо знам израз маа леев само ако је дошло до покрета.
Маа значи доћи.
Када САМ у нечијој кући и питам да ли је завршио са јелом, никада нисам добио одговор кин кхаав маа лев.
То је увек кин леев или кин кхаав леев и никада кин МАА леев.
Међутим, ако се појавим на нечијим вратима, то може да се промени у кин маа леев.
Чак и ако је јео код куће.
Али тај оброк код куће је одржан на другом месту него што сам ја у том тренутку стајао и говорник је дошао до мене.
Угрубо преведено: јео сам унутра и онда сам отишао до твог прага.
Али то је моје тумачење и можда је тајландски језик суптилнији,... или траљавији.
И још нешто Тино. Саватдее Кхрап или Вадее кхрап или само Вадее, вадее (два пута брзо узастопно) је мање формално по мом мишљењу него што кажете.
Једном сам научио „Ратреесват нолафандее“ од конобарице, када смо заиста отишли на спавање. Очигледно књижевни тип. Ионако сви то разумеју.
Драги Франсе, сигурно је било касно када си легао на спавање и можда зато ниси чуо правилан изговор, па си то тако и написао. Сасвим је могуће да многи знају на шта мислите, али било би боље да се то каже овако, Ратриесават Ноонлап фандее што у слободном преводу значи Лаку ноћ спавај и добро сањај.
То је заиста из фонетског памћења које је било на крају свог ужета. Хвала на исправци и размислићу о томе касније.
Саватдее ми се редовно говори.
Али само при сусрету, па кад неко дође мени, или ја дођем неком другом.
Други изрази се користе када само пролазите.
Деца основношколског узраста су често узвикивала „Добро јутро“ када би ме видела (из Добро јутро учитељице како сте у школи)
Ујутру, поподне и увече.
Наставник вероватно не зна боље.
Неколико пута сам им објаснио значење Јутра, а сада и нека деца почињу да вичу Добар дан.
Наводно је то знање заразно, јер их има више него што сам објаснио.
Па не знам где ти онда живиш. Живео сам у Бангкоку 4 године и сада у Чијанг Мају 2,5 године, али овде се сви поздрављају са Савасдијем. Такође и моји тајландски пријатељи међу собом
Заиста, Ницоле, моја жена је Тајланђанка и свиђа ми се чињеница да сада одједном припадамо 'вишем друштву'...
Да ли је то тачно ако живите на селу и крећете, дочека вас „Паи наи“? На пример, ако неко зна да сте већ на путу кући, овај поздрав се мења у „Паи наи маа“ ? У обе варијанте се више ради о поздраву а много мање о томе да знате где тачно идете или где сте били. Савасдее се примењује само ако некога посећујете и, на пример, већ сте стигли у његову кућу или на договорено место састанка.
Данас више не морате да намећете западну „цивилизацију“ на Тајланду. То је нашироко добродошло на Тајланду. Цоца Цола, КФЦ, МцДоналдс, бовлинг центри, биоскопи, да не спомињемо читав дигитални римрам и масовну комуникацију. Свуда су саронге замењене немаштовитим тексасом. Интернационална одећа. Свуда пластика, свуда лим. А ујутру: Добро јутро. вече Лаку ноћ. Не учествујем. На Тајланду само идем у кревет а да никоме не кажем.
Мора се бити веома опрезан да се уобичајени поздрави на селу Исана не сматрају тајландском нормом, јер то нису. И никада не користите ове поздраве у централном Тајланду и свакако никада у метрополи Бангкока, јер ћете тада одмах бити класификовани као сељаци и више се нећете сматрати добро образованим.
Додатни савет.
У централном Тајланду и Бангкоку говорите само стандардним језиком, а никако исанским дијалектом.
Кхин Кхао реух ианг ме уопште не изненађује. Када видите шта просечан Тајланђанин једе сваки дан, неко би се могао запитати зашто не пукну од великог праска као у француском филму „Ла Гранде Боуффе” у Паи наи мару? људи ће се несумњиво питати у ком ресторану сте јели. У Паи наи? Људи мисле: где ћеш да једеш? Могу ли да вас пратим?
Поштовани месари,
Хвала вам на занимљивим, промишљеним и информативним коментарима. То је веома цењено. На овај начин учимо нешто ново.
Генерално, мислим да не би требало да претерујете са неколико речи које знате као просечни туриста.
Понекад видим како Американац ушета у бар, врло гласно виче 'саватдее крап', са нагласком на р и п у краб, а онда виче на најамеричкији начин: Два пива молим! Као да већ три недеље слави Рамазан.
Нико није импресиониран тиме. И мада мрзим Французе и Французе: Ц'ест ле тон куи фаит ла мусикуе.
Само ћу сутра да питам у кафани шта мисле када их питам одакле долазе и куда иду.
Тино Куис, дефинитивно не желим да те исправљам. Ако тако мислите, извињавам се. Истина је да ме сваки Тајланђанин, укључујући и комшије, који дођу у моју кућу или са којима сретнем на улици увек поздраве, Саватдее и нико ме никада није питао „Паи Наи?“. Понекад то радим и сам, али онда особа којој то кажем постане мало изнервирана.
Тео,
Заиста ценим када ме људи исправљају или допуњују. Из одговора овде можете видети да је свуда различито и међу различитим људима. Наравно, увек кажем 'саватдие крап' странцима, старијима и 'отменим' људима. Добрим познаницима, пријатељима, породици итд 'паи наи. То је топлије, слично нашем 'хеј, батице, где ћеш?' Или 'Роон, не' 'Вруће!' итд.
Овде на југу такође је реткост да се поздрављају са „пааи наи“ или „кин кхаав леаав… Саваддее Кхап праћен са „сабааи дее мааи“ је уобичајено овде. Понекад то чујем, али тада само стари људи тако поздрављају.
Приликом устајања и одласка на спавање обично се не изрази жеља... ту су ујутру и увече изненада нестају. Некада ми је то изгледало чудно и безобразно, више не, али увек кажем када одем на спавање и пожелим добро јутро када устанем, бар ако нисам прва особа која се буди, што иначе јесам .
У Чијанг Мају моје искуство је слично Тиновом. Као поздрав ретко чујем саватдии, али често паи наи/ паи наи маа и такође кин каав руу ианг. Људи не очекују опширан одговор, али то може бити отварање за ћаскање.
Ако се види да сам дошао са пијаце или био у 7-11, поздрав се зове и суу араи, шта си купио? , рекао. Чак и тада је довољна кратка реакција.
Мислим да све зависи од тога шта је уобичајено у том региону, а посебно колико добро или површно познајете ту особу.
Мислим да је Тино само желео да јасно стави до знања да постоји више од прилично кул „Саватдее“ да некога поздрави.
Баш тако…….
Шта је 'стандардни' одговор на питања 'Где идеш?' Да ли сте јели.?
Стандардног одговора нема, јер то нису сама по себи питања на која људи заправо желе одговор.
Више се ради о међусобном поздраву и евентуалном започињању разговора.
Нешто се тражи више из учтивости, јер показује интересовање за оно што особа ради, шта ће учинити или је урадила.
(Можете то назвати и радозналошћу)
Или започнете разговор са особом која вам поставља то питање, али ако вам се не свиђа или немате времена, можете јој једноставно рећи куда идете. Стога, то не мора бити ваш прави крајњи циљ ако га не желите. Такође може бити веома уопштено, као што је „Идем у аутобус, на пијацу итд…. Да ли долазите из хране или ћете негде да једете?Можете наравно и то да кажете.
Заправо је врло једноставно: Паи Наи Ма или Паи Наи скраћено је нешто што кажете добрим пријатељима и познаницима или комшијама када се сретнете, Савасдее Крап/Ка након чега следи Ваи је нешто што кажете странцима или људима са „ виши” статус.
Кин Кхао Леав би требало да се каже само добрим пријатељима и познаницима или комшијама, никада странцима или људима са „вишим“ статусом.
То су љубазни облици који заправо не захтевају одговор, можете рећи истину или једноставно дати нејасан одговор у складу са линијама од тамо (паи ти подне или паи подне или ти подне укратко) или одатле (ма ти подне) а то је праћено климањем главе или нејасним покретом руке.
Одговор на Кин Кхао Леав (Реух Ианг) је Кин Леав (већ поједен) или Кин Ианг или само Јанг (још није поједен)
Дајте све од себе, Линда
Само додатак о Кин Кхао Леаву (Реух Ианг) ово кажете само ујутру, у подне и увече у време оброка, па знам да Тајланђани (могу) да једу цео дан, али то је конвенција да се то радите током ових делова дана, а не током дана. Али постоји изузетак: ово можете рећи или ће вам се рећи ако ви или неко једете ван 'нормалног' времена за оброк. То је заправо прикривени позив да нам се придружите на вечери.
Поједи их, ћао Линда
Затим имамо и Сабаи Дее Маи (пристојан према добрим пријатељима) или Сабаи Дее Маи Крап/Ка (љубазнији према познаницима или комшијама) или Сабаи Дее Маи На Крап/Ка (најљубазнији) то говорите само пријатељима, познаницима које нисам те видео неко време, тако да не странцима и/или људима са 'вишим' статусом
Сада мислим да коначно разумем зашто једна собарица увек пита: 'Где идеш?'