Тајланд и његов проблем отпада
Можда је то досадан, прљав прилог о теми непријатног мириса, али видели смо да се појавио неколико пута на Тхаиландблог-у, па само напред.
Постоји ли проблем отпада и одлагања отпада на Тајланду? Да, ПОИНТ. Упркос храбрим напорима, али толико спорадичним, аматерским, добронамерним, насумичним да се проблем није смањивао, већ је заправо постајао све већи јер су се непотребни буџети трошили.
Тајланђани су обично свесни чињенице да се морају уложити напори за заштиту животне средине, посебно ако има мало новца да се заради. Али када је тај новац, подстицај не постоји и кошта малу жртву/напор: преместите, вратите, положите негде... онда обично можете заборавити на то.
Али исто можете рећи и за већину туриста: погледајте ђубре које лежи на плажама и које плута из мора и које су оставили туристи и локално становништво, само да би се омогућило бесплатно испуштање канализације вода у пучину тиха. То је индивидуална и државна одговорност свих и локалне, националне заједнице. Када се индустријски и кућни отпад прикупи, јасно је да је то ствар владе.
Избегавање расипања у пословању: законодавни рад за ово је углавном присутан, али контрола је потпуно одсутна. Превише људи зависи од пословних активности које имају велики утицај на животну средину и они ће бити последњи који ће се покренути. Спроводитељи закона и законодавци обично не живе у погођеном подручју. Само пример: многе фармерске породице у Исаану (али и другде) живе делимично од прихода од продаје латекса. Овој индустрији (углавном у кинеским рукама) заиста не смета апсолутна непријатност мириса (паре сумпорне киселине - Х2СО4 у комбинацији са Х2С = покварена јаја). Штета за фармере, штета за њихово здравље... избор је између зараде или болести, а то је чест случај на Тајланду.
Оптимална прерада кућног отпада: то је сасвим друга прича. На крају крајева, то се суочава са скоро потпуним недостатком добрих увида и они се могу ажурирати само са укљученим администрацијама. Често тврде да техника која се примењује нуди довољно утехе, али ништа не може бити даље од истине, али промена мишљења званичника је дело стрпљења и бесконачног поновног убеђивања и упоређивања са кинеским техникама које су бар једна од њих. ствар за западњачке / јапанске / корејске технике: оне су јефтине... А можда има жита овде или тамо да се покупи. непостојећи? Из искуства.
Подела фракција отпада је неопходна да би се могло приступити уништавању и ревалоризацији. Свака фаза обраде је специфична за једну групу производа.
Компост – метал – ПЕТ – ПУР – Полипропилен – Папир – Стакло
Приступ је фрагментаран и аматерски, а понекад и допадљив: јавна управа за животну средину региона Бангкока је у потпуности спровела студију како би „валоризовала“ органски део кућног отпада: студија је била распоред десетина саксија за цвеће на клупама хавкера и спољне терасе канцеларије (чак и директора) на којима су стајале фракције отпада – компостиране – а чамила је јадна биљка. То је осмех, али је тужно што се на овај начин истражује проблем за читаву област Бангкока.
Још један добар пример неће избећи читаоце Тајландблога у то време: загађење прашином у урбаној зони Бангкока било је далеко изнад границе опасности (и даље). Администрација је тада одлучила да распореди још много чистача улица да реши корен проблема и све остало. Емисија прашине из саобраћаја и тако даље није узета у обзир, али велике фракције прашине које су заиста мање опасне од малих честица требале су бити мање… ко зна?
Ово би могла бити срећна прича да се догодила пре око 100 година, али сада је штета са мудрошћу данашњих "мудрих" званичника. Када се траже решења (не она за честице прашине у ваздуху, јер је то сасвим друга прича) стално се сусрећу са овим „мудрацима“ које је због тога посебно тешко убедити у друга решења која нису тајландска: ипак можемо, то је боље и ми такође имамо те технике, то није проблем, није приступачно, ... и тако даље, а компаније које могу да дају решења се отпуштају са добронамерним осмехом.
Да ли је проблем решив: да, и постоје неке владе које су слушале. Али онда морате одабрати оне који:
- Одвојите време за слушање.
- Имајте добре воље да размотрите своју причу.
- Бити у стању да обезбеди финансијски допринос за постављање пројеката.
- Немате интереса за куповину било каквих техничких ствари.
- Не заслепљени чудним понудама. На пример, утврђено је да је постројење за спаљивање негде у Белгији недовољно због емисије диоксина и да је морало да буде демонтирано: велика је пажња ових званичника да купе те делове. На срећу, били су обесхрабрени.
Штавише, на прераду отпада се заиста гледа као на уништавање уместо на опоравак: овај опоравак разне власти препуштају читавом низу „нерегулисаних клубова“ који су се бавили сортирањем отпада ради профита. Сви они имају сортирање које врше (илегални??) имигранти из Мјанмара – Лаоса – Камбоџе који живе у ужасним условима усред прљавштине, подижу своју децу (наравно без школе), практично немају приступ било каквој здравственој заштити и апсолутно минимум прихода и при томе не мислим на минимум који је поставила влада.
Видите неке од оних пре-сортирача који марљиво раде на камионима за смеће, али кровне „организације“ су те које контролишу. Чујем да људи кажу: еј, добро је што се већ ради сортирање у циљу рециклаже. Да, у једном су у праву, али онда нема или има врло мало играча који желе да раде прави посао осим ако им влада не надокнади у потпуности, што је само мост предалеко. Наравно, овај посао укључује улагања (без обзира да ли дјелимично доприносе надлежни или не), рад (а то у сваком случају мора донијети принос инвеститору), контролу над цијелим кругом сакупљања и сортирања…
Пре неког времена смо истраживали багеровање чувених клонгова. Добронамерни званичници, али онда... било би добро, рекли су: јаружање, избегавање непријатних мириса, нестанак жаришта, уморнији градски пејзаж и добри пловни канали за јавни превоз. Већ смо стигли и сад... онда су одједном људи гледали на провајдера као да он то може да изведе о свом трошку и онда може да стекне права на...
Смеће у БангкокуКоје области су већ на нашој „слици“? барем цео регион Бангкока, али сада и Пхукет и Раионг, који има све већи проблем, али листа је дуга и вероватно још увек непотпуна.
Можемо и желимо да помогнемо компанијама које могу да пруже утеху у овоме и можда у одабиру групе која жели да инвестира, под условом да ...
Била би штета да једна лепа земља, коју сви воле, оде оваква у пакао.
Такође бисмо желели да разговарамо о стању тајландске пољопривреде ових дана: са нашим искуствима са ЕУ пројектима у Камбоџи, Лаосу и Тајланду, можда ћемо успети да бацимо мало светла на ово.
Поднео Рене Геераертс
По мом мишљењу, за то су делимично криви и Европа и САД. Желимо све производе који су што јефтинији и без одговорности. Компаније у Европи и САД имају обавезе у вези са животном средином и то повлачи прилично велике трошкове, тако да производи постају прескупи и компаније се селе у друге области са мало или без правила и контроле.
Као потрошачи, требало би да будемо боље информисани о условима рада, еколошки одговорном предузетништву итд. тих компанија, а наша влада би требало да забрани производе који нису произведени одговорно или да их опорезује високим порезом. Не би користили само животној средини и радницима у тим земљама, већ би се побољшала и наша запосленост
Да, директно позивање на Европу и САД. Када говоримо о Тајланду, прво треба да се осврнемо на Јапан, па на Кину, па на околне земље АСЕАН-а и тек онда на Европу и САД.
Тајландска влада би требало да организује нешто за прераду отпада. Али, Тајланђани желе да све држе у својим рукама и, пре свега, без спољног мешања, па зашто смо забринути? Ако наше сопствено становништво не протестује и не захтева акцију, зашто бисмо ми као аутсајдери имали било какав утицај.
Друго: на Тајланду има толико других, хитнијих и више проблема за које ми западњаци мислимо да их треба решити, али то се ионако неће променити (а неће се променити ни наредних 25 година) па опет шта нас брине овај пут?.
Да дам неке примере:
свакодневно много непотребних жртава у саобраћају, индустријских незгода, утапања (које се могу решити часовима пливања), рада са штетним материјама у пољопривреди, хортикултури и индустрији (пестициди, отровни гасови, загађење ваздуха из индустрије, лоше образовање, лоша расподела прихода, не мрежа социјалне сигурности, нема правог старања (више од 15% пензионера у 20 година), непрекидне велике поплаве, редовне велике суше, саобраћајни хаос у Бангкоку, проблеми са корупцијом,
итд итд
И онда се овде прича о преради отпада... ово је последње за које решење у овој листи примера захтева пажњу.
Веома добра и разумна прича за подизање свести. Сећам се када сам први пут отишао у Исаан пре 26 година да се сретнем са пепелом по закону. Завршио сам са најсиромашнијима од сиротиње и почео да правим купатило (није га било), затим је дограђена комплетна кућа, али ме је у исто време узнемирило ђубре које сам видео разнесено свуда по пиринчаним пољима и свака бодљикава жица. Свако јутро неко је ишао на пијацу трошним мопедом и свака ствар на свакој тезги стављана је у пластичну кесу. На повратку кући волан је био пун пластичних кеса. Битан им је био садржај торбе. Неупотребљива амбалажа је негде заједно депонована, али се при првом налету ветра расула свуда. Хтео сам да се побринем за двориште и улаз у двориште, ограду са бетонским стубовима и бодљикавом жицом, али шта бих са свим тим смећем да сам све то покупио? Нисам знао. Отишао сам старомодан као што смо то радили у Брабанту, ископао рупу да је касније запалим. Прво су ме прогласили лудим, али су касније видели корист од тога и почели да ми помажу. Чинило се да је чист, али није зато што је испуштен у атмосферу са димом из ватре. Холандија на први поглед изгледа чиста, али није! шта често нађеш ту и тамо у земљи? Упоредите Тајланд са Индонезијом, онда Тајланд и није тако луд. Какво је окружење у Кини? Постале су индустријске земље, зашто? јефтина радна снага, блажи услови и корупција. Колико 'отпада' који се може рециклирати увозе земље попут Тајланда и Кине? Око 2000. године имао сам трговинску канцеларију и мој главни производ је била рециклажа папира. Тајланд је тада увозио 40.000 тона (тона је 1000 кг) месечно! Ако нпр погледао према Пхеткасем Рд према Канцханабурију где су контејнери транспортовани у фабрику папира Сиам Цемент Гроуп у Канчанабурију, камиони су возили својих 27 тона у контејнеру од 40 Фт од браника до браника (путем) Изван локалне збирке рециклажног отпада материјала, азијске земље увозе огромну количину из западних земаља. Незамисливо је шта се дешава у таквим индустријама. Добро знам шта се дешава у Белгији и Холандији. Колико електронског отпада, на пример? Мислим да је то аматерски на Тајланду, али ако погледате изблиза, релативно је ефикасно. Баш као и са корупцијом, на Тајланду су такве ствари 'транспарентне', тако видљиве. (ако се на то обрати пажња) док се у западним земљама то дешава тајно и збрка нестаје пријемчивим земљама којима је новац очајнички потребан и због тога не могу да гледају на дуге стазе, а развој сопствене земље је мање важан. Ако погледате све ове ствари (укључујући нуклеарни отпад из холандских нуклеарних реактора!) онда постајете депресивни јер тада видите да је пропаст неповратно у току. Предуго је стављен под сто широм света! Све је било у новцу. Има га свуда! У ваздуху, земљи, води.
Можда мислим да ће ми то „одузети времена“, али имам и децу и унуке………. Не могу сам да променим свет, али ако нешто не учинимо по том питању, све ће отићи у срање. Чини се да је горњи чланак заснован на комерцијалном начину 'чишћења природе', јер покушавају да убеде владе колико је то важно, али покушавају да добију 'наређења' (пословне уговоре). Ево га опет! Новац је оно о чему се ради. Корупција може све то олакшати (или отежати). Све док људи наставе да гледају на то из пословне перспективе, премало ће се догодити.
Добро описано. Остаје још много тога да се уради у управљању отпадом.
Године 1999. отишао сам да живим у Цхианг Кхам, Пхаиао, 2 километра од најближег села. У вароши је већ постојала сабирна служба, али не и у околним селима. Људи су морали сами да одвозе отпад на депонију, удаљену 5-10 км. То се ретко дешавало, људи су свој отпад спаљивали или негде бацали. У 2006. години постојала је служба сакупљања за сва села, канте за смеће за куће и велики камиони за смеће. Пет километара даље на 'мојем' путу изграђена је отпадна инсталација: место за одвајање отпада и спалионица. Школска деца су позвана да чисте улични отпад. Када је трава покошена поред пута, неко је нагнуо за њом да покупи смеће. Од тада је дошло до великог побољшања, али још нисмо тамо.
Више се може учинити само ако је заједница укључена.
Жалосно...и море је загађено,рибари бацају буквално СВЕ у море.Зависи од менталитета становништва, у целом свету!
Оно што видим на белгијском ТВ каналу су те владине 'рекламе' као 'јавна порука' које промовишу свест, али онда влада мора да предводи и постоји звучни систем иначе он још неће функционисати.
Када су Тајланђани постали свесни да њихове бициклистичке руте не функционишу, написао сам да треба да траже у земљама где људи имају више искуства са добро функционишућим и сигурним системима, онда мој коментар није стављен у пост у Бангкоку.
Једном сам живео између 2 добро успостављена хотела у којима су се скоро сваке недеље одржавали 'симинари' за државне службенике, нека врста курса освежавања знања и информативног карактера. Зашто не отићи на екскурзију у иностранство са групом одговорних људи који управљају буџетом.
Али која држава заправо има савршен систем отпада, а да није чисто комерцијално оријентисана, већ фокусирана на очување наше планете?
Америцка Европа је по мом мисљењу све срање.Када тајландски момак или девојка оду да купе несто у 7, изађу напоље и недужно баце на улицу пластичну кесу и папир у који је остало умотано. нико ко штити омладину.и не заборавимо да је старијима речено да чисте неред
Живим у Исаану, сво смеће се баца на пут, шта не видиш није велика ствар, мото је
Време је да сами Тајланђане научимо да прљају сопствено гнездо и своју земљу претварају у велику депонију смећа
Немојте одмах упирати прстом у Европу и САД
Био је свестан у САтуну, изненадио ме што је башта служила као депонија смећа. Свуда је било смећа
несхватљиво сам мислио, али то је на тајландски начин.
Када је празна, идите доле.
Нема смисла сакупљати смеће, јер се то не сакупља, понекад и крупнији комади него што их сами спалите, што су показала огњишта на земљишту. Или га баци негде.
Кох Самуи још увек има проблема. Имао сам спалионицу смећа, покварио се. Није направљен, па проблеми са ђубретом. Још један проблем са Тајланда, без одржавања. Нека ради једном, а онда га сломите, нема везе. Као небројени туристи који извлаче, било је забавно у почетку, али онда пропадне и остави тако.
Тајланђани заправо не познају проблем смећа, а сигурно не владу, нема никакву одговорност за ово. То је као саобраћај и болница, нема везе и хаотично.
Али само Индонезија, Филипини, исто са истим „проблемом“.
Смеће кошта новац и људи не желе да троше новац тамо.
Тек када отпад отера туриста, људи ће нешто схватити.
Гер се дотакао неких тачака, што је такође на листи политичке одговорности, али азијске земље имају друге приоритете. Можда и сами прво, све док им то не смета, ипак су они богати и томе се морате клањати.
Имао сам своју девојку из Тајланда у посети и видела је подземне контејнере, није знала па сам јој рекао. Била је задивљена и чак га је сликала.
Али да почистимо? То се сигурно дешава само када видите новац по моделу западног финансијског сектора?!
Видим да Холандија трчи уназад са својим приступом смећу и све више смећа се појављује.
Родитељи су ме научили, када извадиш бомбон из омота, ставиш омот у џеп и бациш га на право место. Оно што још радим, научио младо старо урадио. Тако сам то вратио својој деци и надам се да ће се тако понашати. Дакле, образовање на Тајланду, Индонезији, Филипинима и заправо у целом свету сигурно не може нашкодити.
Ако своје управљање водом на Тајланду прилагоде безбедној, питкој води са чесме, то ће уштедети милионе пластичних флаша !!!
Али да, ванземаљцу није дозвољено да ради у води, као и многи послови