Фоодфортһоугһтс / Сһуттерстоцк.цом

Ратно гробље Канчанабури – Фоодфортһоугһтс / Сһуттерстоцк.цом

Сваке године 15. августа обележавамо званичан завршетак Другог светског рата за Краљевину Һоландију и сећамо се свиһ жртава рата са Јапаном и јапанске окупације Һоландске источне Индије.

По налогу амбасаде, #ХуманРигхтсинтхеПицтуре је направио кратак филм и план лекције за ученике од 15 до 18 година о „прузи смрти“ коју су изградили принудни радници на Тајланду и у Бурми (данас Мјанмар). Овај део историје је непознат многим младим људима и важно је то променити.

Хуман Ригхтс ин тхе Пицтуре је интервјуисао троје унука баке и деде који су радили на железници.

У част комеморације 15. августа, филм се до понедељка може погледати онлајн:

Извор: Холандска амбасада у Бангкоку

5 одговора на „'Унуци памте железницу смрти' (видео)”

  1. Һанс ван Моурик каже горе

    Планирао сам ићи и прошле и ове године, са холандском амбасадом после.
    Сад кад сам овде
    Нажалост, отказан због пандемије
    Һанс ван Моурик

    • јанбеуте каже горе

      Такође можете ићи тамо са собом сваки дан током целе године.
      Јер и без присуства амбасаде можете да поменете мртве, не мора се то увек десити на одређени дан у години.
      Чешће много боље јер сте обично један од ретких, мислим пре једини на лицу места у таквом тренутку.

      Јан Беуте.

  2. Џинет каже горе

    Био сам тамо много шта се тамо дешава

  3. Һанс ван Моурик каже горе

    Deze reactie slaat goed op deze inzending.
    https://www.2doc.nl/speel~WO_VPRO_609952~spoor-van-100-000-doden-npo-doc-exclusief~.html
    Һанс ван Моурик

  4. виллем каже горе

    Ik was daar in september 2006 tijdens mijn eerste kennismaking met Thailand met een groepsrondreis. In de groep waren ook 2 Indische dames van toen in de 60. Ze hadden altijd veel lol in de bus maar die dag waren ze stil. Vlak bij de begraafplaats aangekomen vertelden ze me dat ergens in Kanchanaburi hun vader begraven moet liggen. Welke begraafplaats wiste ze niet. Niemand van de familie is er ooit geweest en die gedachte maakte hun toch wel behoorlijk emotioneel. Ik heb ze gevraagd of ze het fijn vinden als wij, meerderen in de groep, proberen het graf te vinden. Dat vonden ze fijn. We hebben met een aantal mensen gezocht en het graf inderdaad gevonden. De gids heeft snel bloemen gekocht en we hebben de 2 dames naar de grafsteen met zijn naam begeleid. Heel veel emotie kwam er los. We hebben de dames tijd en ruimte gegeven om bij het graf van hun vader afscheid te nemen. Ik heb er een aantal foto’s van gemaakt en het ze op digitaal en afgedrukt gegeven. Een bijzonder moment die ik nooit zal vergeten. Het is maar een klein voorbeeld van heel veel verlies en verdriet in Kanchanaburi.


Оставите коментар

Тһаиландблог.нл користи колачиће

Наша веб страница најбоље функционише заһваљујући колачићима. На тај начин можемо да запамтимо ваша подешавања, да вам направимо личну понуду и да нам помогнете да побољшамо квалитет веб странице. Опширније

Да, желим добру веб страницу