Правни саветници Мисије Ролин-Јаекуеминс

Ролин-Жекеминс (Извор: Викимедија)

Да би у потпуности формирале део светског поретка којим доминирају Европљани с краја деветнаестог века, велики број незападних држава је дипломатски стављен под „благи притисак“ од стране великих сила крајем деветнаестог века да се повинују одређеном броју услова. На пример, Сијам – данашњи Тајланд – морао је да усвоји модеран правни систем, да се придржава међународних правних правила, да успостави дипломатски кор и да правилно функционишу владина тела. Да би ову модернизацију сијамске државе усмерила у правом смеру, сијамска влада је апеловала на Белгијски правник и бивши политичар Густав Ролин-Жекеминс (КСНУМКС-КСНУМКС).  

Густав Ролин-Жекеминс је имао 57 година и већ је имао импресивну каријеру када је стигао у Сијам 1892. Овај политичар изразито либералног профила био је бивши белгијски министар унутрашњих послова и, као међународно признати адвокат, имао је велику реч у оснивању Нобелове награде за мир 1904. године. Институт де Дроит Интернатионал. Иначе, од 1874. водио је одбор у оквиру ове институције који се бавио питањима екстериторијалности у азијским земљама.

Супротно ономе што се претпоставља, први контакти Гистава Ролин-Жекеминса са представницима сијамске владе морали су се десити још 1891. године током европске мисије принца Дамронга, који је у то време тражио подршку и савезнике. На крају крајева, Ролин-Јаекуеминс је пре краја те године послао биографију Фредерику В. Верну, секретару сијамске мисије у Бомбају. У сваком случају, чини се да су Британци имали јаку реч у овом именовању и то само по себи није изненађујуће јер Ролин-Жекеминс није баш био познат као пријатељ Француске и стога би могао бити од користи Британцима у ограничавању француских колонијалних тежњи у далеком истоку.

Иако је Ролин Џекеминс постао главни саветник за спољну и унутрашњу политику сијамске владе између 1892. и 1901. године, он се углавном бавио увођењем преко потребних законских реформи. Ово је у великој мери допринело Министарство правде основано у Бангкоку 1892. и Законодавни савет основан јануара 1895. по његовом наређењу. У наредним годинама, ова потоња институција ће бити интензивно укључена у кодификацију и реформу сијамског законодавства. Намера није била слепо копирање страних примера, већ стварање потпуно новог основног законодавства уз поштовање старих закона и прописа. За реформу судова, међутим, Ролин-Јаекуеминс је добио сенф у иностранству, односно у Великој Британији.

Убрзо након што је Ролин – Џекеминс стигао у Бангкок, дошле су му не само супруга Емили и ћерка Хенријета, већ и велики број адвоката – већином из либерално оријентисаних породица из Брисела и Гента – који су морали да му помогну у његов задатак. Први и најважнији у овој такозваној мисији Ролмин-Јаекуеминс је несумњиво био Роберт Џон Киркпатрик де Клобурн, адвокат шкотског порекла рођен у Бриселу 8. маја 1865. године. Киркпатрицк, цум лауде цум лауде доктор јурис је унапређен у Университе Либре де Брукеллес био је перспективан адвокат који је, по доласку у Бангкок у фебруару 1894. године, брзо постао десна рука Гистава Ролена – Џекеминса. И ту се није зауставило јер се 5. маја 1896. венчао са Хенријетом Ролин у протестантској цркви у Бангкоку. Чињеница да су сијамски принчеви и министарске екселенције Дамронг, Девавонгсе и Бханурангси били међу сведоцима овог венчања била је знак престижа који је Киркпатрик уживао. Њихова деца, рођена у Бангкоку, такође би већину живота провела у правној сфери. Ћерка Нел (°1898) се удала за познатог правног историчара Франса Гансхофа. Син Роберт млађи (°1899) постао је професор британског права на Универзитету Университе Либре де Брукеллес. Преминуо је 4. априла 1991. године у Бриселу. Његов син Жан Роберт (1934-2015) био је адвокат у Касационом суду и бивши председник адвокатске коморе.

Киркпатрик, који је очигледно држао висок темпо рада, би, поред свог законодавног рада, такође готово сам био одговоран за отклањање огромне количине заосталих тужби у провинцијама. Могао је да рачуна на активну подршку принца Раџбурија, који је 1891. присуствовао престижној Цхристцхурцх Цоллеге дипломирао је на Оксфорду као правник, трећи Сијамац који је икада завршио диплому страног права. У марту 1896. овај син краља Чулалонгкорна именован је за министра правде. Киркпатрик не само да је имао велику реч у реструктурирању сијамских правних институција, већ се, као и његов таст, активно укључио у обликовање сијамске спољне политике. На пример, успешно је водио преговоре који су довели до Сијамско-јапанског пакта 1898. Годину дана касније, Роберт Киркпатрик, веома ослабљен маларијом, вратио се са породицом у Белгију, где је подлегао убрзо по доласку...

Године 1900, када се мандат мисије Ролин-Жекеминс ближио крају, 9 од 11 правних саветника сијамске владе били су Белгијанци. Друга двојица су били Холанђанин Патијн и Јапанац Масао. Наводи се да је укупно 14 белгијских адвоката било краће или дуже активно у Сијаму у контексту мисије Ролин – Јаекуеминс.

Једна од других кључних личности била је Корнеј Шлесер (1866-1952) Рођен у Елу у Луксембургу, овај доктор права регистрован је као адвокат у бриселској адвокатској комори. Био је ожењен Мари Жофроа и стигао је у Сијам 1895. на захтев Гистава Ролена. У почетку се углавном бавио реформом правосудних органа, али је 1900. године наследио Киркпатрика, који се вратио у Белгију, као главни правни саветник сијамске владе. Био је и део комитета који је између 1905. и 1908. године, под вођством француског правника Жоржа Падуа, саставио сијамски кривични закон.

Пјер Ортс 1934. године

Пјер Орт (1872-1956) био је, да тако кажем, скроман за правну каријеру, припадао је шестој генерацији у непрекинутом низу истакнутих правних стручњака. Његов деда је био бивши либерални државни министар Огист Ортс, адвокат, професор и историчар. Отац Пјера Орта био је саветник у Касационом суду у Бриселу. Као нови доктор права, био је шеф особља мисије Ролин – Јаекуеминс у Бангкоку између 1896. и 1898. године, где се углавном бавио правним спровођењем сијамских спољних односа. У јесен 1897, на пример, посетио је вазалну државу Лаоса и Северне Сијаме као опуномоћени комесар краља Чулалонгкорна. У марту 1898. вратио се у Белгенланд да се опорави од маларије. Под притиском породице, није се вратио у југоисточну Азију, где му је понуђен нови посао правног саветника у Луанг Прабангу. Ушао је у белгијску дипломатску службу и углавном се бавио колонијалном политиком у Конгу. Каријеру је завршио као генерални секретар Министарства спољних послова. Био је таст подједнако утицајног адвоката Валтера Гансхофа ван дер Мерша.

Породица Јоттранд

Огист Дауге (1865-1947) из Гента такође је потекао из породице реномираних адвоката и академика. Овај адвокат, који је – што је био леп бонус – такође имао диплому из комерцијалних и конзуларних наука, управо је напунио 32 године када је стигао у Бангкок. Мање од три године касније, напустио је мисију Ролин – Јаекуеминс, али је искористио своје искуство и мрежу да би био постављен на различите дипломатске функције у Азији. На пример, био је белгијски вицеконзул у Пекингу.

28-годишњи Емил Јоттранд (1870-1966) постао је члан Међународног суда правде у Корату и био је део Борисафа и Апелациони суд у Бангкоку. Био је ожењен Дениз Вајлер која је пратила свог мужа у Бангкок. Након повратка у Белгију 1905. године, пар је објавио још увек читљив Ау Сиам – Јоурнал де воиаге де М. ет Мме. Јоттранд.  Емил Јоттранд ће касније редовно објављивати чланке о Сијаму у националној штампи. За разлику од већине осталих чланова мисије Ролин-Јаекуеминс, он није отишао у дипломатску службу нити је остао адвокат, већ је постао директор Институт Супериор де Цоммерце у Монс.

Фелисијен Катије (1869-1946) имао је 27 година када је почео да ради у Бангкоку годину дана у белгијској правној мисији. Ролин – Џекеминс га је назвао једним од најперспективнијих талената у бриселском бару. Међутим, он није био само адвокат, већ и доктор политичких и административних наука. После свог 'службе' у Сијаму, био је један од оснивача 'преузимања' слободне државе Конго Леополда ИИ од стране Белгије. Овај професор на УЛБ постао је гувернер Социете Генерале и председник Унион миниере ду Хаут-Катанга један од најзначајнијих белгијских финансијера и банкара у првој половини двадесетог века. То му је донело баронску титулу. Рене Шеридан, који је неко време радио са Катијеом, остаће у Сијаму најдуже од свих белгијских саветника. Служио је сијамској влади више од четврт века и краљ Вајиравуд му је доделио почасну титулу Пхиаи Видес Дхармамонтри. Умро је у Бангкоку 1927. Попут Киркпатрика и Шлесера, Рене Шеридан је био саветодавац у Врховном суду, Сан Дицка.

Фелисијен Катије (десно на фотографији) 1924. године

За Чарлса Сајмона и Р. Тимонта знамо само да су радили као помоћни правни саветници у Бангкоку, Пукету и Пхитсанулоку. И они су потом отишли ​​у дипломатску службу. Чарлс Робинс је, с друге стране, активно учествовао у правном разграничењу сијамских територијалних граница и објављивао на овом Албум о разграничењу граница Сиама из 1905. Нажалост, нисам успео да пронађем детаље у вези са каријерама других саветника, посебно А. Хенваука, Л. Де Буссцхер-а и А. Баудоура. Нажалост, ни истрага у архиви Спољних послова у Бриселу није дала ништа...