Белгијски „мост преко проблематичних путева“ (Нут Витцхуватанакорн / Схуттерстоцк.цом)

Тајландско-белгијски мост пријатељства, који је некада био изграђен да ублажи гужве на путу Рама ИВ у Бангкоку, има живописну историју. Јумпол Сумпаопол из Управе митрополије Бангкока са поносом се присећа како је мост изграђен.

Господин Јумпол у мосту и данас види пример тадашње сарадње, која је градњу моста, ноћу, пре 25 година, учинила незаборавним догађајем. Првобитна изградња вијадукта дугог 390 метара тада је трајала мање од 1 (једног) дана. Јумпол говори о досадашњем степену сарадње и сарадње белгијске владе, тајландских власти и укључених предузетника, који су у кратком року омогућили изградњу моста.

1986. Јумпол је тада био шеф одсека јавних радова у Бангкоку, тадашње владе, на челу са ген. Прем. Тинсуланонда жели да реши загушени саобраћај на путу Рама ИВ. Бангкок је тада имао мање путева и других објеката него данас. Постојало је само неколико аутопутева, попут оних од Тха Руеа до Банг На, Дин Даенг и Дао Кханонг, док кружни пут Ратцхадиписек око центра Бангкока још није био спреман. Решење тада постојећег проблема на Рами ИВ није било лако.

Тада је Белгија била прва страна земља која је притекла у помоћ. У Белгији су бројни гвоздени вијадукти на раскрсницама замењени тунелима, а тајландска влада је упитана да ли постоји интересовање да се метални делови тих вијадукта поново користе као вијадукти на Тајланду. „Ти гвоздени мостови у Белгији су направљени тако да су се могли брзо градити, али и брзо премештани. То је била технологија да се вијадукти могу изградити у кратком временском периоду“, каже Јумпол.

Тајландска влада је прихватила понуду и одлучила да изгради вијадукт на раскрсници Рама ИВ и Сатона. У Белгији су људи прионули на посао и демонтиран је вијадукт, назван „Виадукт Леополд”. Неке поправке су морале да се изврше и неки делови су ојачани да издрже и тежину камиона од 27 тона, али је у јануару 1988. брод стигао на Тајланд са свим деловима.

У међувремену су у Бангкоку урађени неопходни земљани радови са шиповима за монтажу четворотрачног моста, који је добио назив Тајландско-белгијски мост пријатељства.

„Почели смо са монтажом 21. марта 1988. у 19:72 и посао је завршен пре подне следећег јутра“, каже господин Јумпол. „Било је потребно само XNUMX сати за монтажу“, наставља он, „мада су додатни радови, као што су постављање расветних стубова, постављање саобраћајних знакова, испитивање носивости моста, повећали укупно време изградње на XNUMX сата. Мост није само симбол помоћи белгијске владе, већ и знак пријатељства тајландских званичника и пословних људи укључених у пројекат.

За овај пројекат, Електропривреда Тајланда и Лучка управа Тајланда обезбедиле су дизалице способне за подизање материјала тежине између 160 и 200 тона, друге две компаније, Емпире и Сахацхот Бетон, послале су више од 300 техничара и конструктора на пројекат, док су полиција је обезбедила несметан рад. Господин Јумпол је надгледао овај пројекат у име градске куће.

Данас мост више не одговара захтевима времена. Званичници су одлучили да мосту након 10 година лојалне службе дају нови изглед и да металне делове замене бетонским, између осталог. Метална површина је након дуготрајне употребе постала глатка и изабран је бетон који је отпорнији на захтеве данашњег друмског саобраћаја. После тога, вишедеценијски историјски мост биће поново доступан за друмски саобраћај.

Извор: Бангкок Пост

15 одговора на „Белгијски „мост преко проблематичних путева“”

  1. РонниЛадПһрао каже горе

    Са стране је насликан текст Тајландско-белгијски мост пријатељства ако се не варам. Заправо је прилично смешно да можете рећи да сте се возили преко истог моста иу Белгији и на Тајланду.

  2. пратана каже горе

    заиста сам тада радио 100м од моста (поред Цитроен-Изерплеин-а) али то је било јако давно, морао сам сваки дан ићи кући у правцу Рогиерплеин – Ботаникуе!
    И верујте ми, у то време у Бриселу је било све рот-ти-маак, али мање лоше од Бангкока. Не уморим се од тога сваке године у Баиоке Ски-у где крећемо на повратак након прекратког одсуства.

  3. Гринго каже горе

    За белгијске читаоце би могло бити интересантно да знају одакле је тај мост првобитно дошао у Белгији.
    Нашао сам следећу причу од Хет Ниеувсблада на Коекелберговој веб страници:
    http://www.nieuwsblad.be/article/detail.aspx?articleid=G6A746JB

    • РонниЛадПһрао каже горе

      У Белгији је било више тих вијадукта за ванредне ситуације.
      Једна веома позната (злогласна?), за људе који су донекле упознати са Антверпеном, стајала је код Ф. Роосевелтплаатс-а, али је срушена, мислим пре неких 7-8 година. Такође је речено да је „привремено“ као хитно решење за око 30 година.

      • Гринго каже горе

        То сам такође чуо од пријатеља из Антверпена, поменуо је једног на Франселеју.
        Што се тиче привременог, шта је непривремено?
        Једном је у канцеларију дошла госпођа из агенције за запошљавање и представила се као привремена помоћница. Колега, који је био у радном односу скоро 40 година, рекао је: „И то је случајност, и ја сам ту само привремено“!

        • РонниЛадПһрао каже горе

          Он вероватно мисли на исту ствар јер Франселеј почиње (или се завршава) на Рузвелтовом плацу.

      • Јоһан (БЕ) каже горе

        Да ли неко случајно зна да ли је и тај мост преко Ф.Роосевелтплаатса „рециклиран“ (= поново употребљен на другом месту)? Прешао сам преко њега хиљаде пута.

  4. Свен каже горе

    У Генту је постојао и мост за хитне случајеве на станици Дампоорт. То би било само привремено, али она је била тамо око 25 година, мислим да је то био злогласни "прелет" који сте могли да видите у дневним собама када сте се возили, била је тако близу кућа

  5. Роберт Верецке каже горе

    Важно је напоменути да Принчевски пар предводи важну трговачку мисију са бројном делегацијом од 150 белгијских бизнисмена. Брусселс Аирлинес и Тхаи Аирваис, обе чланице мреже Стар Аллианце, потписале су данас важан споразум у Бангкоку којим аеродром Завентем постаје чвориште за Тхаи Аирваис који путује ка Африци, Европи или источној обали САД.

  6. РонниЛадПһрао каже горе

    Нови лого тајландско-белгијског моста јуче су свечано отворили принц Филип и принцеза Матилда.
    (Извор – Најновије вести од 22. марта 2013.)

  7. 2. пут каже горе

    Пре неколико година овај вијадукт је био у очајничкој потреби за реновирањем, а и тада је, уз много веће гужве него иначе, вијадукт био затворен на неколико недеља.
    Ту је и италијанско-тајландски, али то је ја извођач радова. који углавном ради у железничким вијадуктима.

  8. витез Петар каже горе

    Зове се краљ Филип и краљица Матилда

    • РонниЛатПһрао каже горе

      Чланак је од пре него што је постао краљ.
      Иначе, то је Филип или Филип.

  9. цори каже горе

    Као белгијски трговачки аташе у Бангкоку, био сам блиско укључен у преговоре о ономе што смо првобитно назвали „Белгијски мост“.
    Амбасадор Патрицк Нотхомб је био од велике помоћи у отклањању административних препрека…
    Такође желим да напоменем да су две највеће тајландске грађевинске компаније Сино-Тхаи и Италтхаи обезбедиле онолико радника колико сматрамо потребним БЕСПЛАТНО и самоиницијативно…
    и да је неколико белгијских компанија дало значајну финансијску подршку за транспорт и „пескарење“ + фарбање металних делова јер се БМА није допала природна заштитна боја рђе челика „од временских утицаја“…
    Речено је!

    • Павле каже горе

      Заиста, Патрицк Нотхомб је тада био тамошњи амбасадор.
      Звали смо је белгијска тајландска невеста.
      То су били надвожњаци како смо их звали, које је у то време конструисао Нобелс Пеелман из Синт Никлааса, а монтажна компанија која је монтирала ове мостове била је НВ Савелкул из Брија.
      Овај мост је био део вијадукта Коекелберг који смо демонтирали и прилагодили за постављање у Бангкок
      У то време смо постављали ове врсте мостова на Блиском истоку.
      А са тимом компаније Савелкоул и под надзором ове екипе и заједно са тајландским радницима, овај мост дуг 400 метара је састављен и испитан за 50 сати, што је био подвиг у то време.
      Био сам један од тих вођа тима у то време и прешао сам га 2018. када сам био у Лаем Чабангу на другом послу и када сам морао да добијем визу у Бангкоку за свој посао.
      У то време смо одсели у хотелу ИМЦА, али не знам да ли тај хотел још увек постоји.


Оставите коментар

Тһаиландблог.нл користи колачиће

Наша веб страница најбоље функционише заһваљујући колачићима. На тај начин можемо да запамтимо ваша подешавања, да вам направимо личну понуду и да нам помогнете да побољшамо квалитет веб странице. Опширније

Да, желим добру веб страницу