Корице књиге: Тајландска војна моћ: култура стратешког смештаја

Не одајем вам тајну када кажем да је утицај тајландске војске на друштвена и политичка дешавања у земљи у прошлом веку био неопһодан. Од пуча до државног удара, војна каста није само успела да ојача своју позицију, већ и – и то све до данас – да задржи контролу над владом земље. 

Упркос савијању мишића код куће и примарној улози коју војска заузима у нацији и друштву, војна снага тајландских оружаних снага у ширем региону остала је релативно ограничена. И то је сасвим необично. Аустралијски специјалиста за одбрану др. Грегори Винцент Раимонд, који је управљао односима између аустралијске амбасаде и тајландске војске у Бангкоку између 2005. и 2008. године, истражује како је до тога дошло у овој фасцинантној књизи.

Аутор није сасвим погрешио када каже да је у тајландском колективном сећању националистичка борба против колонијализма уздигнута у историјски канон. Према његовим речима, то је један од фактора који до данас одређују став за који Тајланђанин сматра да треба да заузме на међународном форуму и који снажно утиче на њене међународне односе. То је део онога што аутор описује као стратешке културе или стратешке културе Тајланда. Концепт који он дефинише као 'јавни и заједнички симболи наратива који се тичу питања војне силе'који се по њему састоје од'политичко-војни ментални модели историје које доносиоци одлука користе да тумаче прошлост и који ограничавају размишљање о доступним опцијама политике'. Према аутору, ову културу на Тајланду подржавају два војно-политичка наратива који се заснивају и односе на историјске изазове тајландској националној безбедности и територијалном интегритету.

Прво, постоји традиција о паду сијамске престонице Ајутаје 1767. године. Догађај који се још увек широко доживљава као историјска траума у ​​земљи. У многим тајландским историјским делима, али иу популарној култури са медијима као што су стрипови или играни филмови, узрок заузимања града од стране Бурманаца и колапса краљевства приписује се недостатку националног јединства. Из овога се извлачи поука да је национална безбедност првенствено питање националног јединства под врховном влашћу краља.

Друга прича је она о европским путовањима краља Чулалонгкорна. Када је крајем деветнаестог века постало јасно да западне силе, посебно Француска и Велика Британија, гледају у југоисточну Азију и да је територијални интегритет Сијама угрожен њиховом копненом гладом, Сијамова награда је отпутовала на Запад да тражи подршку и убеђује Шефови европских држава и влада да је Сијам цивилизована нација, једнака њиховим државама и да се стога не може једноставно колонизирати. Остаје да се види да ли су ова путовања „добре воље“ заиста имала ефекта, али у тајландском колективном сећању где се негује сећање на овог монарха, у то нема сумње ни на секунд. Поука коју је Тајланд извукао из ове приче је да земља треба да се ослони не само на дипломатију већ и на одбрамбени апарат који увек води рачуна о околностима.прилагођено управљање међународним односима' је приоритет.

На основу три историјске случајеви Наиме, тајландски војни допринос током Првог светског рата, вијетнамска инвазија на Камбоџу 1978-1989 и гранични сукоб око Пхрае Вихарна плус опсежна анализа тајландских одбрамбених буџета, аутор испитује да ли и како тајландска војна каста поштује горепоменуте принципе. Ова књига јасно показује да је тајландски војни апарат првенствено фокусиран на одбрану и да га мало занимају међународне авантуре. Концепт за који верујем да ће пре или касније морати да буде тестиран против експанзионизма Народне Републике Кине. Изванредна је чињеница да ова књига показује да је у недавном истраживању од 1.800 тајландских официра, већина њих видела већу претњу у Сједињеним Државама него у Народној Републици Кини...

Мислио сам да је ово занимљива књига која се такође лако чита. У овим временима растуће геополитичке нестабилности у региону, ова књига је неопходна за све заинтересоване за ова питања. Нуди врло информативан увид у структуру моћи тајландских оружаних снага и како се оне позиционирају не само на међународном плану, већ посебно у односу на друштво које треба да бране. То такође води до нових увида у то како војна моћ служи ширим политичко-друштвеним и економским циљевима и да ли су они подређени стратешким концептима који се осмишљавају у Бангкоку у краткорочном и дугорочном периоду.

'Тајландска војна моћ: култура стратешког прилагођавања издаје НИАС Пресс, Копенхаген, 2018, а дистрибуира Силкворм Боокс, Цхианг Маи. Књига има 304 стр. и кошта 850 Батх. ИСБН: 9788776942403

1 одговор на „Рецензија књиге: 'Тајландска војна моћ: култура стратешког смештаја'”

  1. Роб В. каже горе

    Ову књигу свакако вреди прочитати, Јан, она је и на мојој полици за књиге. То јасно показује како војска скоро потпуно није свесна страних претњи, али пре свега има пипке и интересе свуда на националном нивоу. Тренутно читам „Инфилтрирајуће друштво: питања унутрашње безбедности тајландске војске“ Пуангтонга Павакапана, објављеног почетком ове године преко ИСЕАС-а (промоција са попустом од 50% од априла до маја). Ово се такође односи на тајландску одбрану и како се она углавном тиче „унутрашње националне безбедности“, посебно ИСОЦ-а. Да ли сте знали да годишњи буџет за одбрану има и ставку за туризам, на пример? Тајландска војска се меша у разне ствари које немају никакве везе са одбраном. Све веома посебно.

    ФЦЦТ (Клуб страних дописника из Тајланда) је такође имао неколико форума о овој теми, укључујући:
    - https://www.youtube.com/watch?v=OFcteKGlkZA о тајландској војној моћи
    - https://www.youtube.com/watch?v=Ob9xq9tzOQo о Инфилтрирајућем друштву


Оставите коментар

Тһаиландблог.нл користи колачиће

Наша веб страница најбоље функционише заһваљујући колачићима. На тај начин можемо да запамтимо ваша подешавања, да вам направимо личну понуду и да нам помогнете да побољшамо квалитет веб странице. Опширније

Да, желим добру веб страницу