Смањење академске слободе на Тајланду
Студентски протест на Универзитету Чулалонгкорн (НанВдц / Схуттерстоцк.цом)
Академске слободе су важне не само за тражење истине на универзитету, већ и за ширу заједницу. Академска слобода је универзална и темељна основа за гарантовање квалитета образовања у свим облицима образовања. Друштво може исправно функционисати само ако те слободе постоје. На Тајланду ове академске слободе углавном изостају.
То се тиче слободе истраживања у оквиру универзитета, али и дељења резултата са другим институцијама, као што су друго образовање, медији и друштво уопште. Универзитет мора имати независност, интегритет и самоконтролу, без уплитања споља.
Академске слободе
Дозволите ми да поменем неколико, можда их има више. Пре свега, слобода изражавања у изговореној и писаној речи. Штавише, слобода именовања компетентних људи у универзитетски живот без утицаја изнутра кроз кронизам или покровитељство или путем политичког уплитања споља. И коначно, могућност организовања и присуствовања студијским и другим састанцима и омогућавање демонстрација обе групе на универзитетском терену.
Степен академске слободе на Тајланду
Бројке које овде наводим потичу са веб странице поменуте у изворима. Они се прикупљају на основу информација које пружају академици у самим земљама. На скали од веома мало (0) до много (1) слободе, следеће важи за Тајланд.
1975 0.4
1977 0.14
2000 0.58
2007 0.28
2012 0.56
2015 0.11
2020 0.13
Што се тиче академских слобода, Тајланд је сада у истој групи као Кина, Северна Кореја, Блиски исток и Куба. Остале земље југоисточне Азије су очигледно боље: Малезија 0.5, Камбоџа 0.35 и Индонезија 0.7.
Поређења ради: Холандија 0.9 и САД такође 0.9.
Јасно је и како се академска слобода нагло смањивала сваки пут након војног удара (1977, 2007, 2015), а затим се вратила, осим сада након пуча 2014. године.
Неколико примера за илустрацију
Моју пажњу на ову тему привукао је недавни пост о Давид Стрецкфусс. Живи на Тајланду 35 година и ожењен је Тајланђанином. Већ 27 година ради на Универзитету Кхон Каен у подршци Међународној организацији за размену студената (ЦИЕЕ) и кључни је оснивач и сарадник веб странице Тхе Исаан Рецорд. Године 2011. објављена је његова књига „Истина о суђењу на Тајланду, клевета, издаја и увреда величанства“.
Недавно је један број имиграционих полицајаца посетио ректора Универзитета Кхон Каен да се пожали на његову умешаност у локалну политику након што је у фебруару организовао догађај за писце, уметнике, академике и активисте како би разговарали о пословима Исана. Универзитет му је тада поништио радну дозволу и разумем да би могао да изгуби и боравишну дозволу. Универзитет каже да му је радна дозвола одузета због "немогућности да правилно обавља своје дужности". Он је поднео нови захтев за радну дозволу за свој рад у Тхе Исаан Рецорд. На то још нема одговора.
Тајландски више десничарски и ројалистички медији оптужују га да је плаћени агент ЦИА-е укључен у недавне демонстрације. Хтео би да укине монархију.
Титипол Пхакдееваницх, Декан политичких наука Универзитета у Убон Рачатани је љубазно замољен да посети тамошњу војну базу неколико пута у периоду 2014-2017. 2017. му је речено да конференција о људским правима не може да се одржи.
Цхаиан Ваддханапхути је оптужен са још 4 академика са Универзитета Чијанг Мај за организовање међународне конференције о људским правима 2017. На конференцији су присуствовали војни официри. Наставници су тада протестовали испред универзитета са транспарентом на којем је писало: 'Универзитет није војни логор'.
Наттапол Цхаицхинг, сада предавач на Универзитету Суан Сунанда Рајабхат у Бангкоку, објавио је академску књигу која је најпродаванија 2020. године „Хунта, лордови и орао“ која говори о улози монарха у тајландској политици. Ранија његова теза је сада цензурисана од стране Универзитета Чулалонгкорн, и он се суочава са бројним оптужбама за клевету.
Протести на универзитету Махидол (кан Сангтонг / Схуттерстоцк.цом)
Два академика о академским слободама
Саованее Алекандер, доцент на Универзитету Убон Ратцхатхани, који проучава однос између језика и политике, рекао је за Тимес Хигхер Едуцатион публикацију:
„Недавни протести (2020-21) се односе на слободе људи уопште. Тајландски академици укључени у ове протесте, у било ком својству, критиковали су владу и били су застрашивани на различите начине од државног удара [2014.].
Када је реч о академској слободи, посебно о укидању ставова и правила одозго надоле, мало је вероватно да ће се то догодити у скорије време“, рекла је она. „Дубоко укорењени систем традиционалних веровања о томе шта треба научити и како то научити лежи у срцу тајландског образовања.
Јамес Буцханан гостујући предавач на Међународном колеџу Универзитета Махидол и кандидат за докторске студије који студира тајландску политику на Градском универзитету у Хонг Конгу каже:
„Академска слобода је свакако проблем на Тајланду. И унутар и изван Тајланда, страх од увреде величанства понекад је ометао рад академика. Неки академици могу изабрати да самоцензуришу или избегну истраживања о одређеним темама, док су други изабрали да пишу користећи псеудониме. А конференције о осетљивим темама често су прилично напети послови. Али сада видимо снажну жељу у недавним тајландским протестима да се разбију ови табуи, а академска заједница – и на Тајланду и научници Тајланда у иностранству – има дужност да то подржи. Демонстрације младих, посебно у протеклој години, редовно су се фокусирале на слободу изражавања. Многи универзитети су забранили ове скупове.
Закључак
Не могу ништа боље него да цитирам Титипола Пхакдееваницх-а из чланка у Тхе Натион-у који се помиње у наставку. Тај чланак је из 2017. за време владавине хунте, али верујем да се од тада мало тога поправило. Нисам чуо да се и сами универзитети залажу за више слобода, напротив.
Титипол пише 2017.
„Док су нагињали хунти, тајландски универзитети нису били вољни да штите слободе у кампусима, делимично зато што су војни напади на академске слободе гледали као лични проблем. Чим универзитети преузму вођство у прихватању војне владавине, академска слобода је у опасности. Време је да тајландски универзитети преиспитају своју посвећеност заштити академске слободе. Главна сврха универзитета је да служи јавности и академској заједници, а не да функционише као владина агенција чији је посао да следи наредбе хунте или владе. Академске гласове и догађаје не треба посматрати као претњу националној безбедности и временској линији хунте за демократију. Овај опасан тренд је погоршан растућим неповерењем у политичаре усред поларизације тајландске политике током протекле деценије, на рачун слобода. Демократија функционише на принципима слободе и слободе, док војска функционише на принципу командовања и послушности. Дакле, демократија и војска се међусобно искључују и постоје у супротстављеним областима. Тајландски универзитети не могу себи приуштити да обмањују јавност ако желе да демократија опстане и цвета. Нажалост, мало је вероватно да ће тајландски универзитети наћи храбрости да заштите академску слободу у кратком року. Континуирано опадање академске слободе на Тајланду стога није само резултат војног притиска, већ и тога што универзитети дозвољавају да се та слобода потисне. '
Извори
Подаци о академским слободама на Тајланду (и другим земљама) током протеклих деценија потичу са сајта испод. Они су отприлике исти као и бројеви које сам нашао на другим сајтовима: ввв.в-дем.нет/ен/аналисис/ВариаблеГрапх/
- Прича Титипола Пхакдееваницх-а из 2017: „Академска слобода умире под војном влашћу: Универзитети морају да се појачају“ у Тхе Натион:ввв.натионтхаиланд.цом/опинион/30326197
- Зашто је слобода у образовању важна за квалитет образовања: ввв.университиворлдневс.цом/пост.пхп?стори=20210311071016522
- Још једна веб страница са глобалним прегледом академске слободе: ввв.инсидехигхеред.цом/невс/2020/03/30/нев-индек-ратес-цоунтриес-дегрее-фреедом-сцхоларс
- Свеобухватнији преглед кршења академских слобода на Тајланду од 2014. са веб странице Працхатаи: працхатаи.цом/енглисх/цатегори/ацадемиц-фреедом
- Прилог Марка С. Цогана у Соутхеаст Асиа Глобе 21. априла: соутхеастасиаглобе.цом/ацадемиц-фреедом-тхаиланд/
Давид Стрецкфусс је рано био укључен у Исаан Рецорд, али он није један од оснивача, сајт је то поново нагласио у поруци прошлог 20. маја. Працхатаи даје увид у изненадно превремено повлачење Давидове радне дозволе. Разне укључене стране дале су низ, понекад контрадикторних, изјава о повлачењу радне дозволе. Званично, разлог зашто Дејвид није добро урадио свој посао прошле године је: одговоран је за програм размене студената и мало тога је било од тога у 2020. (хе, ти то озбиљно?). Али друго објашњење је да су власти посетиле универзитет да би им саопштиле да Давидове активности нису цењене (причати о децентрализацији и залагању за Исаанце није пријатно у Бангкоку?). Након чега је универзитет дошао до закључка да Давид није урадио свој посао како треба...
https://prachatai.com/english/node/9185
Власти воле посете војника и/или полиције, било да се ради о разговорима са људима (мрежавање је веома популарно на Тајланду) или видљивим посматрањем (државна безбедност, итд.). Слобода изражавања, критичко преиспитивање, критика и изношење чињеница које не одговарају властодршцима су од секундарног значаја у односу на значај „јединства“ и „безбедности државе“. Изађите из такта и ви сте потенцијална опасност и то ћете сазнати са суптилним и мање суптилним наговештајима... Ако ови професори поново заузму своје место, поново ће бити песка, то је био „неспоразум“ (ความเขาใจผด , дошао кхао-тјаи пит). Ако не знаш своје место, онда за тебе заправо нема места у друштву... И све док лицемерна војска има доста пипака у политичком и административном систему, то се неће брзо променити. Слободно друштво са здравим дискусијама, транспарентношћу, одговорношћу и способношћу да се питања ставе на тест није могуће у кратком року. Каква штета.
Било би добро за Тајланд када би професори (и новинари, ФЦЦТ је не тако давно водио дебату о смањењу штампе на Тајланду) могли само да ураде своје. То би користило друштву, а самим тим и држави.
Читао сам и друге приче.
Он је директор организације која организује програме размене студената углавном за америчке студенте. Он је упућен на универзитет (не ради за факултет) и његову плату званично исплаћује универзитет (и због радне дозволе), али је организација за размену у САД враћа универзитету. На факултету нема шефа, само сто/радно место и НЕ ради за факултет.
Због проблема са Цовидом, проток размене студената је смањен на 0 и стога за њега више нема посла. Организација у САД му је стога раскинула уговор (очекивања за будућност такође нису повољна) и нема разлога да га универзитет запосли или само на папиру „задржи запосленом“.
Његова критичка књига објављена је 2011. и да су људи заиста хтели да га се отарасе, могли су то да ураде одмах након једног од многих државних удара од 1990. године. Овде ради 27 година.
Да, Крис, сасвим је могуће да си у праву за Дејвида Срекфуса и да му радна дозвола није одбијена или одузета због ограничења слобода, већ зато што је његов рад прекинут.
Сада сам прочитао да је ЦИЕЕ програм размјене студената за који је радио и имао собу на универзитету завршио у јуну 2020. (због Цовид-19?), те да је накнадно у августу добио нову радну дозволу, која је сада прерано Повучен. Приче које круже по медијима претпостављају да се то догодило због његовог политичког става, али и ја сада сумњам. Моје извињење.
Остајем при остатку своје приче.
С обзиром на упитни квалитет образовања, стално имате осећај да мала елита која је још увек на челу на Тајланду радије држи интерлект у својим круговима.
Поставља се природно питање: која држава данас може себи приуштити да заувек изгуби толики број талената?
@Тино,
Хвала на доприносу и ево питања.
Постоје ли ограничења и за академике који не померају границе политичких дешавања?
Сваког дана бројни тајландски званичници раде на националном и међународном плану на политикама и међународним уговорима који служе интересима земље. На пример. трговински уговори са детаљима до децималне тачке и не чини ми се да су то глупе гуске које не смеју да изнесу мишљење, али да, могао бих да грешим.
Да, Џони, сигурно има и много добрих и храбрих академика.
Ова ограничења академских слобода се свакако у великој мери односе на политичке позиције, али су такође повезана са мишљењима о друштвено-економској и спољној политици. Слобода изражавања игра главну улогу у томе. За државне службенике важе другачија правила, иако је и притисак одозго превелик. Говорити о корупцији у власти је готово немогућ задатак. Ово се наравно односи и на друге владе, али у мањој мери.
Чујем да се често говори о фаворизовању и покровитељству у академској заједници. Ово отежава именовање добрих и независно мислећих академика. Ово је такође ограничавање слобода. Поменуо сам и стални полицијски и војни надзор над дешавањима на универзитету, честе забране одржавања дискусија и других скупова.
Такође постоји низ препрека унутар универзитета када су у питању еколошка питања која утичу на пословне интересе.
Верујем у све у смислу покровитељства и ако добро разумем то се дешава и у Холандији где се запослени награђују местом у 2. комори (укључујући ВВД) јер им је тако удобно а да гласач то не примети.
Што се тиче питања животне средине, веома сам радознао о томе на шта мислите. Већ годинама се зна да се пиринач за извоз треба узгајати само у делти Чао Праје и да би исански пиринач требало да буде за сопствену употребу. То је због другачије климе у Исану. Због салинизације (величине Белгије) постаје доступно све више неупотребљивог земљишта које се може напунити соларним панелима. Да ли се овако нешто води на универзитету?
Од 304 универзитета и високих институција на Тајланду, тачно 4 су међу 1000 најбољих на свету, а ниједан у првих 500. Онда знате, зар не?
извор: https://www.bangkokpost.com/thailand/general/1979459/thai-universities-in-global-rankings
Радим као академик (наставник и истраживач) на тајландском универзитету и имам великих потешкоћа са Тиновом причом и уопште не подржавам његове закључке.
Поделио сам разлоге за ово са Тином у прелиминарним фазама ове објаве:
– индекс академске слободе је заснован на живом песку: око 15 академика на Тајланду је попунило упитник (вероватно на енглеском тако да је 80% тајландских академика искључено можда оних који су најбеснији);
– веза између овог индекса и преврата важи колико и веза између броја рода и броја рођених;
– Овде радим од 2006. и заиста нисам приметио ниједно од ових ограничења, не у својој настави (са студентима разговарам о свим темама, укључујући и табу теме, али их учим да мисле својом главом и ретко дају своје мишљење то НИЈЕ мој посао као наставник), не у мојим истраживањима и радовима за конференције;
– академски истраживачи морају да се придржавају закључака свог истраживања. А када је у питању образовање, услови квалитета које влада поставља поред сопственог дизајна својих часова. Оно што они проналазе, раде и објављују приватно (као што ја радим овде на Тхаиландблог-у и господин Стрецкфусс у Исаан Рецорд-у) нема никакве везе са академском слободом већ са слободом изражавања која важи за све. Неки 'академци' злоупотребљавају свој МБА и докторски статус изражавајући приватна мишљења којима се тада придаје већа тежина;
– на Тајланду постоје јавни и приватни универзитети. Ови приватни универзитети не зависе од владе за финансирање (образовање и истраживање), односно не од 'Праиута и војске';
– многа истраживања НЕ финансирају тајландска влада или компаније, већ (делимично) стране институције и фондови. И често представљени ван Тајланда (часописи, конференције);
– студије случаја случајева где постоји академска неслобода не значи да је то општи тренд.
Не желим да понављам своју дискусију са Тином, па ћу то оставити на томе.