Нови кинески пут свиле
Подразумева се да Кина пати од велике експанзије, има доста примера за то. Сада долази до новог развоја. Према кинеским државним медијима, председник Си Ђинпинг жели да развије и изгради мрежу нових трговачких путева. Ова иницијатива је позната као ОБОР (Нови пут свиле).
За ову изградњу потребан је износ од 113 милијарди евра. Председник то покушава да добије кредитима, развојном помоћи и инвестицијама које су прикупиле земље учеснице.
Недеља, 14. мај, била је први дан дводневног самита на коме је председник Си покушао да убеди свет у своје добре намере. Како преносе кинески државни медији, ОБОР је мрежа нових трговачких путева од којих ће имати користи сви, а посебно сама Кина. Нова инфраструктура ствара нова тржишта за производе Маде ин Цхина.
Пројекат ОБОР полако али сигурно привлачи све више земаља ван кинеске сфере утицаја у Азији и Централној Азији. Чак су и јужноамеричке земље привучене: Чиле и Аргентина су били у првом реду у Пекингу. Најважнији саветник Доналда Трампа за Азију, Мет Потингер, такође се појавио на овом дводневном самиту кинеског председника Сија. Мет Потингер је послат у Пекинг у последњем тренутку, да Сједињене Државе потпуно не потону у самонаметнуту изолацију коју је Америка наметнула.
Нови пут свиле састоји се од мреже копнених и морских путева кроз најмање 60 земаља. Кина на овај начин жели да преузме контролу над светском трговином. За то се граде брзе линије, али и кинеска државна индустрија има користи. Не само због броја потребних послова, већ и због количине грађевинског материјала који је за то потребан.
Железничка станица Кунмингнам (слика изнад) биће кинеска визит карта за ову будућу визију. За четири године одавде ће кренути први кинески воз велике брзине, који ће у Сингапур након десет сати стићи кроз четири земље југоисточне Азије. Станица није сасвим неконтроверзна након напада тројице сепаратиста 2014. у којем је убијен 31 путник и многи су повређени. Ова три сепаратиста су погубљена.
Из перспективе Си-ја и Кине, то је веома креативан план који заиста ценим. Наравно да је таквих иницијатива било у историји, али овај план је веома широк и неће нанети никакву штету Кини. Кина већ неко време покушава да контролише земље, тржишта, па чак и континенте путем логистичких пројеката, али чим приноси више нису довољно велики за Кину, одбацују дотичне земље као цигле. Сијева стратегија је савршена тако што помаже финансијски угроженим земљама са лошом економијом зајмовима, чинећи их зависним и под контролом. То је игра коју не могу да ценим и надам се да Кина неће успети, али разумем зашто покушавају и не кривим их. Они су у стању да размишљају дугорочно и да инвестирају на шта многе друге земље не могу или нису спремне већ дуго јер су срећни ако ових дана успеју да држе главу изнад воде. Та потреба их доводи у искушење да ипак зграбе Ксијеву руку помоћи. Тајланд, на пример, такође. Занима ме. Риен
зар ово није оно што САД раде годинама???
погодио си ексер на глави и тачно. После Другог светског рата, САД су наметнуле Маршалов план Европи. Многи се сећају само Маршалове помоћи. Помоћ која је вишеструко враћена. Политички, финансијски и плански, Европа је била принуђена да следи њихов пример.
За Холандију је то, између осталог, значило и нестанак мешовитих фарми у сектору пољопривреде. Препарцелација је имала велике негативне последице по пејзаж и пољопривреду. То је морало да постане велика предузећа, фарме пилића, штале за свиње и краве веће величине са свим последицама из тога. Вирус и хиљаде животиња морали су да оду у спалионице. Прекомерна производња воћа и поврћа, ко још памти језеро млека и путер планину, они и даље постоје, док сељаци, пардон фармери, не могу да држе главу изнад воде. Онда опет погоди превише кише, па опет превише сунца или шта већ. Обичне природне појаве са којима је било лако живети са мешовитом фармом.
Такође у САД, бољем имену од Америке, која је нешто већа, ствари иду наопако. Држава са највећим државним дугом у релативном и апсолутном износу на свету, а себе назива најбогатијом земљом. Сиромаштво је огромно.
А Кина није мировала и сада поседује око половину САД.
Трамп себе сматра богатим, он или његова компанија имају дуг од око 5 милијарди долара. Половина у ЈП Морган, а друга половина у највећој кинеској банци. Док се његово богатство процењује на 5 млрд. Желели бисмо да останемо пријатељи са Кинезима.
Препарцелација и веће компаније су биле добар развој за Холандију. Погледајте расцепкану Немачку у тој области са мањим приходима за фармера.
Не верујем у кинески став из неколико разлога:
1. Трговина се више не одвија водним и копненим саобраћајем, већ путем интернета. Велике инвестиције у јавну инфраструктуру могу бити важне за краткорочно запошљавање (очигледно да је Кина прва), али употреба ће вероватно опадати, а не расти. Профитабилно пословање ХСЛ-а на Тајланду је дискутабилно;
2. Број становника у многим земљама ће опадати у наредних 20-40 година због ниже стопе наталитета. Још увек има много старијих људи (бејби бумери). Они ће бити или желе да буду мање мобилни од млађе генерације, која је знатно мања од њихових садашњих вршњака;
3, Дакле, радимо на мање (и боље) уместо на више;
4. Највећи проблеми у будућности нису новац већ губитак животне средине и климе. Кина је један од главних криваца за ово, али чини врло мало по том питању;
5. Други проблем је квалитет наше хране и одрживост пољопривреде. Модерна технологија у комбинацији са малим обимом у локалном окружењу (у коме људи не само да узгајају своју храну већ и сопствену енергију и воду) је одговор, а не већи и више.
De groei neemt wel af maar de bevolking stijgt nog wel even door richting de 11 miljard. De wijlen prof. Hans Rosling heeft fantastische videos waarin hij de becolkingsgroei en ontwikkeling heel inzichtelijk maakt. Boodschap: don’t panick.
Ханс каже: ПИН код света је 1114: 1 милијарда људи у Америци, 1 милијарда у Европи, 1 милијарда у Африци и 4 милијарде у Азији. 2050. ПИН ће бити 1125: 1 милијарда људи у Америци, 1 у Европи, 2 у Африци и 5 милијарди у Азији. Коначни ПИН (крај овог века) ће вероватно бити 1145.
- http://www.gapminder.org/videos/dont-panic-the-facts-about-population/
- https://m.youtube.com/watch?v=fPtfx0C-34o (гост посета Зондагу и Лубачу)
Гледано са становишта дистрибутивне мреже за кинеске производе, то је леп план.
Кина мора прерасти у већу средњу класу, а то се делимично може постићи дистрибуцијом још више робе ван својих граница. Важна је и лакша и бржа достава, и за артикле купљене преко интернета.
Уз то, Кина има читаву гомилу америчких долара, које неће само изгубити, позајмљивањем и улагањем другим земљама, већ су изгубили добар део. Делимично с обзиром на чињеницу да Кинези и Америка на првом месту председника Трампа не могу једноставно да откупе све у САД, ово није нелогичан корак. Кина је планирала да додатно стимулише домаћу потрошњу, али сада се такође одлучује да створи извесност ширег тржишта у протекционистичким мерама које могу доћи.
НицоБ
Тај брзи воз за Сингапур иде и кроз Тајланд!