Да ли Тајланд и даље игра улогу у међународном форуму?
Многи међународни посматрачи све више доводе у питање оно што описују као „регионално вођство Тајланда које нестаје“. Током Һладног рата и након њега, Тајланд је играо централну улогу у регионалној дипломатији, али је последњиһ година значајно опао.
Ово је препознато и на самом Тајланду и недавно је потврђено када је на тајландским друштвеним мрежама било упечатљивог броја речи хвале за индонежанског председника Џока „Јоковија“ Видода када је крајем прошлог месеца отпутовао у Москву и Кијев у покушају да посредовати у рату који је у току. У очима многих Тајланђана, Јокови је тако показао одлучност и вољу да игра проактивну и конструктивну улогу у спољним пословима. Другим речима, Индонезија је уложила хвале вредне напоре да испуни своју широко признату улогу природног лидера Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН).
Према многима, став Индонезије је у оштрој супротности са присуством Тајланда у међународној арени. Иако је Тајланд жељно учествовао на специјалном самиту САД-АСЕАН и доспео у међународне наслове тако што је коначно нормализовао односе са Саудијском Арабијом после 30 година често високих тензија, тајландска влада је остала упадљиво у позадини сукоба као што су у Украјини и Мјанмару.
За разлику од данашњих, спољни ангажмани Тајланда током Хладног рата и непосредно након њега били су храбри и одлучујући. Посредовањем између својих суседа и састављањем Бангкошке декларације, Тајланд је, између осталог, био катализатор за формирање АСЕАН-а касних 1979-их. Многе од главних одлука АСЕАН-а, као што је кампања да се „интервенише“ у Камбоџи након инвазије на Вијетнам XNUMX. и стварања АСЕАН зоне слободне трговине почетком XNUMX-их, такође су инспирисане и вођене Тајландом.
Штавише, као једна од ретких земаља у региону која је способна за то, Тајланд је преузео водећу улогу у комуникацији са великим силама. С обзиром на стратешку локацију Тајланда и циљ потискивања комунизма, краљевство је постало главна логистичка и оперативна база Сједињених Држава у југоисточној Азији. У овом контексту, не треба заборавити да су тајландске оружане снаге – и на копну, у ваздуху и на мору – заправо биле распоређене да подрже америчке мисије у Кореји и Вијетнаму. Међутим, након америчког повлачења из Индокине средином 1970-их, Тајланд је био једна од првих земаља АСЕАН-а, жељна стабилизације региона, која је тежила дипломатској нормализацији и чак ишла тако далеко да успостави де факто безбедносни савез са Кином како би се супротставио растући утицај Вијетнама - а самим тим и Совјетског Савеза - у региону...
Међутим, у протекле две деценије дошло је до јасне промене у проактивној спољној политици. Полако, али сигурно, Тајланд је све више бледео у позадини међународног дипломатског и политичког циркуса. Ово се, наравно, у великој мери може приписати ономе што ћу еуфемистички описати као политичку нестабилност у Земљи осмеха. Тајланђани су имали и друге мачке за које су се морали бринути последњих година и као резултат тога водећа улога коју је Тајланд имао у региону постепено је избледела.
И наравно, ту је и непобитна чињеница да за разлику од, рецимо, четрдесет или педесет година, Тајланд више није суочен са спољним егзистенцијалним претњама. У прошлости, комунистичка експанзија у суседним земљама и у угловима нације представљала је потенцијалну претњу тајландској државној идеологији, која се заснива на стубу нације, религије и краља. Тајландски владари из тог периода, од којих су скоро сви имали војно искуство, били су бијесни комунистичкождери и – делом због уносне подршке Вашингтона – отворено проамерички. Али Тајланд данас не види „ревизионистичку осовину“, Кину и Русију, као непријатеља. Нестабилан и грађанским ратом разорени сусед Мјанмар такође не представља озбиљну војну претњу Тајланду, као што је то чинио Вијетнам у доба хладног рата. Тајландска војска заправо има пријатељске односе са својим колегом у Мјанмару и радије мирно решава текући сукоб у Мјанмару.
С обзиром на растућу неизвесност у међународним односима, безбедносне гаранције засноване на алијанси више нису охрабрујуће. За државу средње величине без стварног спољног непријатеља као што је Тајланд, одржавање неутралности и спољна политика ниског профила могу бити најбољи начин за преживљавање.
Међутим, не можемо занемарити чињеницу да постоје ограничења у томе колико Тајланд може да глуми ноншаланцију. Недавни – и на срећу не необичан – инцидент са Мјанмаром сугерише да је спољна политика Тајланда постала веома пасивна, ако не и опуштена, и да је Тајланд очигледно изгубио вољу да на овај или онај начин поврати своје регионално вођство . Дана 30. јуна, мјанмарски борбени авион МиГ-29 који је летео у нападној мисији против етничких побуњеника у држави Каиин пробио је ваздушни простор Тајланда. Авион је, како се наводи, несметано летео изнад тајландске територије више од 16 минута. То је изазвало панику у пограничним селима и чак је ту и тамо довело до исхитрених евакуација. Тек након што су тајландски ловци Ф-29 у ваздушној патроли интервенисали и покушали да пресретну МиГ-XNUMX, авион се вратио у Мјанмар.
Било је запањујуће како су тајландске власти касније минимизирале овај потенцијално опасан инцидент. Конкретно, ту и тамо подиже обрве изјава генерала Прајута Чан-о-ча, који није само премијер већ и министар одбране, да инцидент није био 'ништа велика ствар'... Одбацивање кршења територијалног интегритета као неважног није баш најлогичније са стратешког и политичког становишта. Чак и када људи желе да покажу уздржаност... Нормално је требало да се огласи сва звона за узбуну, али је био само слаб одговор и једва икаква осуда. Бројни посматрачи и новинари - како у самом Тајланду, тако и у иностранству - питали су се да ли би Тајланд, ако не може ни да се одбрани, и даље био спреман да предузме акцију ако дође до сличних инцидената у другим земљама чланицама АСЕАН-а? Вероватно не. Чињеница да Тајланд још чека на званично писмено извињење Мјанмара чини пасивни одговор тајландске владе још чуднијим.
Штавише, пропустом да брзо интервенише и дозволи Мјанмару да изводи војне операције наизглед несметано из тајландског ваздушног простора, тајландска влада је ненамерно одустала од неутралности и уместо тога учинила да изгледа као да је стала на страну режима у Мјанмару, где су оружане снаге учествовао у крвавом грађанском рату против демократске опозиције и етничких побуњеника од прошлогодишњег пуча.
Такође би могло бити мудро не бити увучен у сукоб.
Било би тешко испалити овај МИГ директно из ваздуха, нити то радимо са руским авионима који лете у ваздушни простор ради тестирања.
У том подручју заиста постоји грађански рат, али наравно да су се годинама водиле борбе између свих врста тамошњих група становништва, а не само између војске Мјанмара и група становништва. Али и од самих група становништва.
Наравно, не може један војни режим одједном да почне да криви други војни режим за све...