Човек је ходао цео дан и био је гладан. Покуцао је на кућу и затражио да једе мало лепљивог пиринча на пари. Старица у кући отишла је у башту да убере лист банане да умота пиринач. Већ је склонила шпорет за пиринач са ватре.

Човек се уплашио да му она неће дати довољно и кришом је кашиком састругао мало врућег пиринча са тигања. Ставио га је у капу и вратио на главу. Небеса! То је било вруће! Пиринач још није био промешан па је био врео. Глава му је горела!

Када се старица вратила да послужи пиринчем, упитала га је 'Зашто плачеш?' „Изгледаш као моја мајка! Што те више гледам, личиш на моју мајку.'

Али истина је била да је у капу имао кључао врући пиринач. Толико вруће да су му наврле сузе. Коначно више није могао да издржи! Истрчао је из куће. А кад је скинуо капу коса му је опала...

Извор:

Забавне приче са северног Тајланда. Вхите Лотус Боокс, Тајланд. Наслов на енглеском 'Иоу ресембле ми мотхер'. Превео и приредио Ерик Куијперс. Аутор је Виго Брун (1943); погледајте за више објашњења: https://www.thailandblog.nl/cultuur/twee-verliefde-schedels-uit-prikkelende-verhalen-uit-noord-thailand-nr-1/

Коментари нису могући.


Оставите коментар

Тһаиландблог.нл користи колачиће

Наша веб страница најбоље функционише заһваљујући колачићима. На тај начин можемо да запамтимо ваша подешавања, да вам направимо личну понуду и да нам помогнете да побољшамо квалитет веб странице. Опширније

Да, желим добру веб страницу