Тајландски брачни мигранти у Белгији

Уредништво: Наишао сам на овај чланак о мешовитим браковима у Белгији и помислио сам да вреди. Већ је једном објављен у часопису Мондиаал 2008. Доста Тајланђанина које су удате за Белгијанце живи у Белгији, а Тајланђанке чине блиску заједницу.

Привлачност Запада и носталгија за Истоком

Непажљиви пролазник може за вреву на Кутерстрату у Мехелену да окриви фламански вашар. Монотоно певање иза улице говори супротно. Под будним оком огромне статуе Буде и одобравајућим погледом тајландске краљице мајке, фламанско-тајландска заједница слави своју верзију Дана мајки.

Не треба вам оштро око да видите да су жене у будистичком храму тајландског порекла, док су њихови мушкарци без изузетка Белгијанци, чија је бледа кожа у оштром контрасту са егзотичном лепотом њихових мужева Тајланђана. Жене су свесне стереотипа који постоје у обе Тајланд као у Белгији су њихов удео. У својој земљи их често сматрају проституткама, док Белгијанци са сажаљењем гледају на тајландску лепотицу поред старијег белца. Више нико у храму није изненађен овим мешовитим браковима.

Фолклор са помфритом

Радним даном храм врви од ужурбаних Тајланђана. Кувају за монаха и обављају друге кућне послове. Између је молитва и медитација. „Долазимо у храм да чинимо добро“, каже Нои. „Будизам је заснован на заслугама. Ако учините нешто добро, ваша карма је такорећи очишћена“, наставља Валдимар Ван дер Елст, секретар храма и стручњак за источњачку културу.

„Тајланд је мушко друштво и женама се не даје обука у будистичкој теорији. Ипак, они су дубоко религиозни. Међутим, њихово знање је ограничено и њихова веровања су понекад сујеверна. Они се придржавају традиционалних пракси, од којих многе чак не припадају будизму или су увезене из Индије. За сваки ниво постоји будизам. Виши нивои одбацују сав фолклор на страну, али ове жене томе придају велики значај.'

Ват Дхаммапатееп – Храм светлости учења – представља се као место сусрета Тајланђана и Белгијанаца са срцем за тајландску културу. Поред часова будистичке медитације, подучавају се и тајландски плес и језик. На овај начин, намене храма су шире од духовних. Суботом поподне је веома прометно. Жене вежбају традиционалне плесове. Деца добијају часове тајландског, након чега једу помфрит са кари кобасицама. Ово се може сматрати мостом између тајландске и белгијске културе. А Белгијанци су седели тамо и гледали. Размењују искуства и ту и тамо неко храбро оде на курс тајландског језика.

Јоери, студент тајландског језика, каже: „Упознао сам своју жену на домаћем лету на Тајланду. Искра је одмах пролетела, али веза је била тешка ако бисмо наставили да живимо тако далеко. После много путовања тамо-амо, венчали смо се на Тајланду и моја жена је дошла у Белгију.'

Његова супруга Лаксами завршава причу: „Прве године су биле веома тешке. Нисам говорила холандски и била сам сама код куће док је мој муж ишао на посао. Сада када поново могу да говорим тајландски овде у храму и поново плешем, осећам се боље.' За многе храм надокнађује губитак породице и отаџбине.

„Таланђани чине веома блиску заједницу“, каже Петра Хејсе, истраживач у УА. „С једне стране, жене се могу окупити у земљи у којој се још не осећају као код куће. С друге стране, то такође ставља терет на њихова рамена. Доступни су једни другима 24 сата дневно. Ово их спречава да се одвоје од заједнице како би изградили сопствени живот. На овај начин, јаке везе заједнице такође ометају процес интеграције.'

Монах и професор

Свака држављанка треће земље је у обавези да прати процес интеграције, али за Тајланђанке шанса за успех у великој мери зависи и од намера њиховог мужа. Да ли он само тражи кућног роба или жели брак са добрим основама? Проблем језика остаје највећа препрека њиховој интеграцији. Многи Тајланђани могу да прођу са неколико речи енглеског. Међутим, Лаксамееина срећа је била у томе што није говорила енглески.

Јоери: „Многи мушкарци прелазе на енглески ако њихове жене не разумеју холандски. Али тако жене не уче холандски.' Чак и након година у Белгији, врло мало Тајланђана влада холандским језиком. Лаксамее сада то говори течно. Њена деца разумеју мало тајландски – корисно када посећују баку и деду – а ако се часови језика исплате, Џоери ће ускоро моћи да говори и тајландски.

У првим годинама храма, монах је долазио у Мехелен са туристичком визом на три месеца. Ван дер Елст, кога Тајланђани називају „професором” због његовог знања, али несумњиво и због његових организационих способности, ставио је своја рамена на волан и добио дугорочну визу за монаха.

„Овако би храм заиста могао да почне прошлог лета. Уосталом, организациони квалитети и духовни ауторитет монаха су неопходни за правилно функционисање храма. Његов утицај на Тајланђане, начин на који их окупља и ставља на посао, мало је вероватан за западњаке“, каже Ван дер Елст. „Због сталног присуства монаха, број чланова се последњих месеци удвостручио на 550.“

Тајланђани су желели да Ван дер Елсту поклоне статуу јер је учинио готово немогуће могућим доводећи монаха у Белгију на дуже време. Не треба ми ништа, скромно каже Ван дер Елст. Он се нада да ће доласком монаха храм моћи више да допринесе еманципацији жене. А у међувремену је само очистио своју карму.

Извор: MO