Баштован и смрт

(Петра Новацк / Схуттерстоцк.цом)

Наравно, прочитао сам све приче и поруке о тим хиљадама људи, укључујући Холанђане, који су заглављени у иностранству и желе да оду кући.

Када сам јутрос прочитао поруку о овоме са последњег лета из Сингапура за Бангкок, у којој је један Тајланђанин рекао: „Ако морам да умрем, онда у својој земљи“, нисам могао а да не помислим на стара холандска песма Баштован и смрт. Ишло је овако:

Персијски племић:

Јутрос ће мој баштован бити у делиријуму, бео од страха,

У мој дом: 'Господе, Господе, тренутак!

Тамо, у ружичњаку, орезивао сам изданак за изданом,

Онда сам погледао иза себе. Смрт је стајала тамо.

Уплашио сам се и пожурио на другу страну,

Али он је и даље видео претњу своје руке.

Господару, твој коњ, и пусти ме одмах,

Стићи ћу у Испахан пре вечери!' –

Данас поподне - већ је одјурио -

Упознао сам Смрт у кедровом парку.

'Зашто', питам, јер он чека и ћути,

„Јеси ли јутрос рано запретио мом слузи?

Осмехујући се, одговара: 'Није била претња,

Од чега је ваш баштован побегао. Био сам изненађен,

Када сам га ујутру видео да још ради овде,

Морао сам да га набавим увече у Испахаану.'