Комични дијалог из филмског часописа Пхаапхаион Саиаам (Сиам Цинема), средином 1922. године, где се исмева националистичка идеологија Нације, Религије и Краља, посебно Учитељ: „Ученици, надам се да се сећате шта сам рекао о дужности сваког младића. Та дужност се састоји у непоколебљивој оданости нацији, вери и краљу. Сада, желим да те питам нешто. Замислите непријатељске снаге Паакнаам (ушће Чао Праје) да нападне. У исто време сазнајем да се неко петља са мојом женом у мојој кући. Реци ми, шта да радим?'

Сви ученици су устали и повикали: "Господине, идите кући!" Учитељ: 'Врло добро, то је то! Управо оно што сам и мислио!'

Постоје књиге које потпуно обнављају мој поглед на аспекте земаља, заједница и догађаја. Горе поменута књига Скота Бармеа, која је већ објављена 2002. године, је такво дело. Прочитао сам га као трилер у једном даһу, за дан и по ноћ.

У званичној историографији Тајланда, прве деценије двадесетог века обично се посматрају као период извесне културне, друштвене и економске стагнације под апсолутном монархијом. Бескрвну револуцију из јуна 1932. године, коју су извели цивилна група предвођена Придијем Пханомионгом и војна група коју је предводио Плаек Пхибунсонгкхраам, многи су видели као гром из ведра неба. Већина чланова наведених група школована је у иностранству и углавном, ако не и искључиво, ови страни и западни утицаји су били одговорни за револуцију 1932. Домаћи развој не може објаснити револуцију из 1932. године.

Пре неколико месеци прочитао сам у књизи Нидхи Еосеевонг, Пен&Саил, која се углавном бави ранијим периодом тајландске историје 1800-1900, коментар да страни утицаји не могу да заживе ако за њих не постоји плодно тло. Па, Шкот Барме детаљно расправља о овом плодном тлу у годинама од 1920. до 1932. и неколико година након тога.

Његови извори за ово су изузетни. Он избегава званичне приче и углавном се ослања на друге луде изворе као што су новине, часописи, романи, кратке приче, филмске књижице и цртани филмови. Он показује како се тих година водила жива расправа о статусу жена на позадини полигамије и проституције, односу полова, доминантном утицају ројалистичке елите и класном питању уопште. Вреди пажње су многи подругљиви цртани филмови о ројалистичкој елити. Било је доста фрустрација са друштвеном и економском ситуацијом у Тајланду, делом због Велике депресије 1930-их.

Бангкок је тих година добио космополитски карактер. Укидање ропства и услуга рада, јаче економске везе са иностранством и раст образовања произвели су бројнију средњу класу која се одупирала културној, друштвеној и економској доминацији старе ројалистичке класе.

Био сам запањен када сам прочитао да је Бангкок у то време имао 100 штампарија у жестокој конкуренцији. Многи новообјављени часописи имали су тираж од 3.000 примерака, што можда не изгледа много, али ипак указује на то да се један од 30 становника Бангкока суочио са новим идејама.
Револуција из 1932. је стога свакако имала снажно домаће легло.

  • Шкотски барме, жена, мушкарац, Бангкок. Љубав, секс и популарна култура на Тајланду, Силкворм Боокс, 2002.
  • Нидхи Еосеевонг, Пен & Саил, Литература и историја у раном Бангкоку, Силкворм Боокс, 2005 (енглески превод књиге из 1982.)
  • Доступно на: ввв.дцотхаи.цом/

Цртани филм

Видите развратног господина, пхое: јаи, високог чиновника, иза свог стола са пљувачком која му цури из уста. Пред њим клечи пхое: нои, подређени, који нуди прелепу младу жену прерушену у лутку и вероватно своју ћерку.

Испод карикатуре текст: 'Господару, имам дар за тебе'.

Из: Катун, 18

Коментари нису могући.


Оставите коментар

Тһаиландблог.нл користи колачиће

Наша веб страница најбоље функционише заһваљујући колачићима. На тај начин можемо да запамтимо ваша подешавања, да вам направимо личну понуду и да нам помогнете да побољшамо квалитет веб странице. Опширније

Да, желим добру веб страницу