Рецензија књиге: 'Бангкок се буди због кише'

Питцхаиа Судбантхад – Фото: Фацебоок

Почетком 2019, Риверхеад Боокс – а потомство из Пенгуин Боокс – 'Бангкок се буди у киши, књижевни деби тајландског писца Питцхаиа Судбантхад из Бруклина.

Књигу су ми топло препоручила два тајландска новинара са којима сам пријатељ и чије савете редовно користим као смерницу приликом куповине тајландске литературе. Морам да купим Бангкок се буди због кише не пожали ни на секунду. Неки рецензенти поздравили су појаву овог дела као „деби који су сви чекали' и могу да уђем овде јер је ово, најблаже речено, интригантан роман о сећању и забораву који ме не пушта.

Бангкок се буди због кише је, међутим, пре свега чудна и отуђујућа књига. Балансира на танкој линији између збирке кратких прича и романа. Око 23 поглавља која често подсећају на једно од многих веома популарних тајландских сапунице полако али сигурно постаје јасно да су ове приче, некад врло кратке, некад дуже, на неки начин повезане. Структура приче књиге је посебна и интригантна, тера читаоца да се држи главе. Бројне фигуре појављују се у овој књизи, наплављене и однешене плимом времена и причају своју причу. Од идеалистичког америчког мисионара из деветнаестог века који служи да неозбиљне пагане приближи Богу, до Клајда, америчког исељеника и џез пијанисте који је посвећен меломанском Pi или умилостивити кућне духове на однос између сестара Ни и Нок, замагљен масакром 6. октобра 1976. на Универзитету Тамасат. Нека поглавља говоре чак и птице... Разматран је низ тема у распону од сломљеног срца преко климатских промена до пластичне хирургије. Аутор не бежи од – по тајландским стандардима – лукавих тема као што су политичко неслагање, урбани хаос или равни материјализам. Исто тако ужурбано и збуњујуће као и сам Бангкок, град у коме се све дешава.

У еклектичној мешавини историјске нефикције преко савременог књижевног реализма и цртице научне фантастике, она сведочи о пејзажу који се непрестано мења и распада који је Бангкок, о вечном ритму плиме. Са причом о једној кући и њеним становницима као константа. Ако бих морао да је упоредим са другом књигом, иако је ова тешка, скоро одмах помислим на „Тхе Сенка победед' каталонског мајстора приповедача Карлоса Руиса Зафона где је Барселона, баш као и Бангкок у овој књизи, заправо прави протагониста, заједничка нит приче.

Питцхаиа Судбантахд је дебитант и то можете видети јер није свако поглавље једнаког квалитета као претходно. Као и многи други тајландски писци, он понекад има досадну склоност да претерује у ономе што могу описати само као књижевну фразеологију и вербичност. Али, срећом, то се не дешава пречесто и све је прилично пријатно, да не кажем више... Ово је интелигентно написана, амбициозна и оригинална књига која понекад садржи одломке за које желите да сте их сами написали. На пример, овај кратки чланак о студентима који су убијени на Универзитету Тамасат 'Ти октобарски датуми прогутали су све који су били тамо у џиновски неосветљени стомак историје, а ту историју у тишину. Заборављени се враћају изнова и изнова, као нова имена и лица, и опет овај град ствара нове духове.'

Бангкок се буди због кише не буди непоколебљив. Радујем се новом раду овог аутора...

Бангкок се буди због кише издаје Риверхеад Боокс Публисхерс, 368 стр. , 27 УСД (тврд повез)