Канал Кра Истһмус
Током векова, човек је увек тражио начине да скрати путеве за транспорт. Свима нам је познат Суецки канал који повезује Средоземно море са Црвеним морем, што нам је омогућило да избегнемо дуго заобилазницу преко Рта добре наде.
Суецки канал је дугачак 163 км и отворен је у најновијој верзији 1867. године. Панамски канал је још један пример. Овај канал дуг 81 км, отворен 1914. године, повезује Карипско море са Тихим океаном. Дугачка рута преко рта Хорн је стога постала сувишна.
Канал Кра Истхмус
Тајланд такође има сличан план да повеже Андаманско море са Тајландским заливом преко канала Кра Истхмус. Овај канал од око 100 километара планиран је у уском грлу Тајланда, јужно од Чомпуна. Међутим, овај мега пројекат још није завршен, заправо још није ни започет.
Очекује се да ће канал донети многе нове економске и трговинске користи Тајланду и другим земљама у региону, али проблеми које треба решити нису мали.
Проблемен
Осим питања финансирања, много се дискутује о односу трошкова и користи за трговину, (могућој) штети по животну средину, националној и регионалној безбедности и забринутости за политичке и економске односе у региону. Ово последње је посебно вруће питање за луку Сингапур, која ће изградњом канала примити мање бродова у транзиту.
Тренутна рута пловидбе
Тренутни бродски пут од Јужног кинеског мора до Индијског океана (и обрнуто, наравно) води преко Сингапура и Малачког мореуза. Ова рута има много недостатака, као што су пораст пиратерије, олупине бродова, стварање магле и пешчане спрудове. Број бродских несрећа у Малачком мореузу је двоструко већи од Суецког канала и чак четири пута већи од Панамског канала. Алтернативни пут преко канала Кра Истхмус би решио многе од ових проблема, а такође би скратио руту за 1000 км.
Историја
План за канал Кра Истмус није нов. Први концепт је осмишљен 1677. под краљем Нараијем, али стање технике у то време није било довољно да се план заиста спроведе. До краја 19. века сматрано је технички изводљивим уз неколико предлога Француске и Велике Британије за време владавине краља Раме ИВ и В. У 20. веку су били покушаји да се пројекат оживи, нажалост без среће. Сваки пут, нови покушај није успео из једног или више од три главна разлога: недостатак средстава, национална безбедност и промене у влади.
Обећавајуће?
Почетком 80-их деловало је као период који највише обећава за пројекат, али политичке препирке на Тајланду поново су спречиле успех. Крајем XNUMX-их, страни инвеститори из Јапана и САД показали су интересовање за пројекат, али и то није било ништа.
Због економске кризе у Азији, о пројекту Кра Истхмус се више дуго није причало, али се 2001. године поново појавила нада. У току су многи семинари, дебате и „припремна” студија изводљивости, јер се за изградњу показала и Кина, којој је хитно потребно све више нафте са Блиског истока. У ствари, 2005. године у тајландском парламенту је постигнут консензус о препоруци „потпуне” студије изводљивости, која треба да се уради „што је пре могуће”.
И на крају, али не најмање
То „што је пре могуће“ још није стигло, а да ли ће се остварити сан о каналу Кра Истхмус, који би Тајланду био економски користан, а истовремено озбиљно штетио Сингапуру, остаје да се види.
Главни извор: Хуа Хин данас, јул 2014
Занимљиво је читати о овоме, нисам раније чуо за ове планове. Технички ће то бити изводљиво, али да ли је и економски изводљиво је сасвим друга ствар. Чини ми се да је скраћивање руте које би се постигло потпуно другачије – много мање – него код Суецког и Панамског канала.
Сећам се да је овај план својевремено доспео у вест НОС-а у којој су се чули пољопривредници који су се оштро противили његовој изградњи. Плашили су се да ће морати да оду јер ће им нестати средстава за живот.
После тога до сада никада нисам ништа чуо или читао о томе.
Овај план се с времена на време вади из ормара, као што се може видети у чланку, видећемо.
И наравно не заборавите на огромну економску моћ Сингапура, Сингапур неће баш бити задовољан тим каналом Кхра Истхмус а ла Суез и Панамским каналом
О томе се прича годинама. Сећам се да је проучено 7 рута, а замерке као што је већ поменуто допуњују безброј гробља и храмова који се налазе на трасама. Нарушавање гробног мира је као објава рата у овој земљи.
Граде гигантске браве на оба мора плус ископавање, сигурну зону широку миљама, мостове за друмски и железнички транспорт, шта ће да раде ако је државна каса празна? Хоће ли Кина доћи?
Читао сам даље о плану, такође старом, да се изгради дубокоморска контејнерска лука у провинцији Сатун са директном железничком везом до Ц-Раиа, али Сатун је подручје везе и веома је близу познатог рата зона.
Чини ми се да су планови Мјанмара о дубокоморској луци у својој земљи, а затим о контејнерском транспорту железницом преко Тајланда и Лаоса до Кине, много брже остварени. Гасовод и кинеске рафинерије су већ ту, а онда је роба директно у кинеском залеђу.
Кина тада може да одустане од планова за продубљивање Мехконга и тако уништи рибље фондове и средства за живот стотинама хиљада људи на Тајланду, Камбоџи и Лаосу.
@,
Не знајући у којој мери Сингапур може да изврши притисак на Тајланд да заустави овај канал.
У зависности од тога колико Сингапур уноси и износи Тајланд финансијски.
Град-држава Сингапур је наравно веома велико финансијско тело, које тачно зна шта треба да уради да би зарадило новац и нажалост Тајланд не може да парира томе.
Надам се да се Тајланд апсолутно неће ослањати на Кину, јер ова земља ради само оно што је добро за Кину, а остало може пасти.
Од већ склопљеног посла одустају и врло лако и без имало грижње савјести.
Обећавају А, али ако то не успе, З није ни понуђен. [гетпу?]
А пошто је овај план стар само 350 година, могао би да буде и мало старији, јер одакле ће Тајланду, побогу, новац??
Кина??
О, не.
Нека људи почну да размишљају о томе да постојеће опције буду економски одрживије и то је нешто са чиме би тајландска владина благајна могла да се носи.
И то се не односи нужно само на портове.
Мислим да има више пројеката који се квалификују за ово.
ЛОУИСЕ
Лепа ствар у вези са овим форумом је што научите ствари за које раније нисте знали да постоје.
Овај пројекат би наравно коштао огроман износ без обзира ко плаћа. Тајланд би могао имати користи од концесија и/или путарина. 80% јапанских залиха нафте нпр. долази преко Малачког мореуза.
Добитак пречицом је заиста мање очигледан него у Суецу/Панами; било би много сигурније. Теснац је на неким местима широк једва 2,5 км, а на другим само 25 метара дубок (Извор: Википедија)
На крају крајева, Канал је учинио Панаму просперитетном нацијом, али ако контејнерски бродови и танкери направе заобилазницу због додатних трошкова, бићете заглављени у свом каналу. У транспорту, сваки долар се рачуна
Последње што сам прочитао о томе је да то никада неће проћи све док се муслимански побуњеници на југу боре за неку врсту свог статуса, они тада имају природну границу са остатком Тајланда, веома утицајна особа ( Име остављам вашој машти), сматра да ово апсолутно није добра идеја и изричито га не саветује и већина Тајланђана обично узима његов савет к срцу.
Добро погледајте картицу; проблематичне тачке на југу су одвојене од остатка Тајланда, отварајући пут, у најмању руку, самоуправи.
Срео вриенделијке гроет,
лек к.
Не чекајте више и почните од сутра. Национални интереси и економски интереси имају предност над личним интересима. Тајланду ће донети много зараде и посла, а коруптивни послови са Сингапуром могу се постепено укинути. Тајланд не треба да се плаши, већ само уради то.
Суецки канал и Панамски канал представљају невероватну пречицу. Уосталом, морали бисмо другачије да опловимо целу Африку или Јужну Америку. Профит који бродарство може постићи са могућим тајландским каналом је само делић претходно поменутих канала. Зато мислим да се то никада неће догодити с обзиром на сулуде трошкове и интервенције у самој држави.