Уредништво свим читаоцима и блогерима жели срећан Ускрс!

Сутра већина хришћана слави Ускрс. Ускршња прича говори о томе да је Исус Христос устао из мртвих трећег дана након свог распећа.

У Белгији и Холандији људи су слободни, а Ускршња недеља је све о јелу и заједничком дружењу, као што је ускршњи ручак са породицом и пријатељима. Ускршње ватре се иначе пале на истоку Холандије, чак иу најмањим селима, али не сада због корона кризе. Ускршњи понедељак је сада такође другачији него иначе, нема масовног егзодуса на булевар намештаја.

Ускршња јаја, ускршњи хлеб, ускршње гранчице: велике су шансе да сте донели једну од тих ствари у свој дом за Ускрс. Или да сте бар појели чоколадна јаја. Али одакле потичу ове традиције?

Неко ко зна је културни теолог Френк Босман. „То је нека врста комбинације прехришћанских симбола плодности и германских прича. На Ускрс славимо да је Исус устао из мртвих и који је бољи симбол новог живота од јајета?“

Наравно, не једемо само јаја, већ их и кријемо. Босман каже да то има везе и са плодношћу. „Јаја смо крили по њивама, тачније: јаја су закопана. Идеја иза овога била је да поља тада поново постану плодна. То је била нека врста молитве.”

Хришћанска порука је обликовала и обликовала наше друштво две хиљаде година. То важи и за чувене ускршње погаче. Према Босману, погаче за Васкрс су све веома свечане. „Користе се сви скупи састојци, као што је храна. У прошлости, ово је био готово непроцењив луксуз. Овим су људи желели да покажу да је Васкрс веома важан празник. Штавише, хлебови се односе на Песах, такође познат као пролећни празник. Тада Јевреји славе да их је Мојсије извео из Египта и да је ропству дошао крај.”

Свима желимо срећан Ускрс!