Двоструко лице Сонгкрана
На Тајланду се прослављају два различита фестивала Сонгкран. Једну слави себична мањина која злоупотребљава дух Сонгкрана.
Бангкок Пост, оф НРЦ Тајланда, обрушио се на ове хулигане који на журку гледају као на дозволу да се напију, безобзирно трче на мотоциклима, користе дрогу, коцкају се и прскају несуђеним мотоциклистима у пролазу са супер сокицама или цревима за воду.
Новине настављају неко време: Превише је идиота на путу који не виде ништа лоше у томе да возе пијани, трпају 20 или више пријатеља или рођака у задњи део камионета, претичу на кривинама, трче на црвено, сече агресивно испред других возила и, у сваком случају, бирајући брзину уместо безбедности.
Стога не чуди што је у тзв седам опасних дана, како се зове празник Сонкран, саобраћај је убио 2011, а повредио 271 3.476. године.
Постоји још један Сонгкран
Али постоји и други Сонгкран. У засеоку Сомбоон Самаккхи, на пример, око 120 километара североисточно од Бангкока у провинцији Накхон Наиок. Сомбоон Самаккхи није ништа друго до збирка раштрканих кућа међу пиринчаним пољима и жбуњем. Ако можете говорити о центру, то је Ват Сомбоон Самаккхи. Из храмова можете видети колико је околина просперитетна или колико су великодушни становници. Што се тиче величине и дизајна, Ват Сомбоон Самаккхи оставља утисак да се у овој области зарађује много новца, али то није видљиво из околних зграда.
Првог дана Сонгкрана (13. априла), становници се окупљају у сеоској кући, полуотвореној згради проширеној за ту прилику са два велика шатора за забаву. Има скоро две стотине сељана, углавном стараца, жена и мале деце; тинејџери и млади одрасли су углавном одсутни. Многи су за ту прилику обучени у широке кошуље са цветовима јарких боја.
Тешко да можете говорити о побожној атмосфери
Када стигнемо моја девојка и ја, после неколико минута почиње богослужење. Два монаха и искушеник рецитују текстове које сам чуо безброј пута, али појма немају шта значе. Понекад се то дешава наизмјенично када се верници држе за руке у ваи положају. У храму би чучали на земљи, овде седе на столицама.
Тешко да можете говорити о побожној атмосфери. У међувремену, увелико се прича између кухињског особља, које је претходног дана кувало цео дан, и људи који стоје мало даље испод партијских шатора. Деца трче около и почињу пажљиво да пуцају из водених пиштоља.
После десетак минута – што и није лоше, јер понекад те службе трају годинама и подсећају ме на проповеди строго религиозних пастора у Холандији које успављују – столице се постављају у велики круг и седи тридесетак старијих људи. на њима. Добијају пакет са одећом, нешто што никада раније нисам видео на овој церемонији. Мештани су сада напунили бокале водом из великог бурета са водом на којој плутају латице цвећа.
А онда почиње оно о чему је Сонгкран: одавање почасти старијима и њиховим среће и среће жељама. Са монасом на челу, присутни пролазе поред старијих, који држе руке склопљене на коленима. Сви по мало воде по рукама а понекад и по рамену. Највише воде добија последња жена, јер се вода не сме расипати.
Избија балет на води; нема воденог рата
Онда је време за то санук, концепт који је типично тајландски у туристичким водичима. Реч значи нешто попут пријатног, пријатног и то би се односило на све аспекте тајландског живота.
Столице и столови су груписани у седишта, храна се сервира и тонски инжењер ставља ЦД са тајландском музиком, са дугметом за јачину звука окренутим скроз надесно, као што је то обично случај на Тајланду. Избија прави балет на води, иако много мање агресиван од водених ратова Бангкок Пост се односи на. Тајландска Нова година је почела.
Сомбоон Самаккхи, 15. април 2012.