Драги уредник,
Сакупљање и прерада у АСЕАН-у је велики проблем, људи не плаћају ништа или врло мало, посебно у руралним подручјима, што значи да се не могу улагати; подизање свести јавности функционише само ако се нешто уради по том питању, тако да је то зачарани круг. Добро је поновити овај чланак поново. Тужно је што много отпадне пластике у АСЕАН долази из Европе, где је Ротердам посебно главна транзитна лука.
Порезом на отпад коју плаћамо општини, ако смо још регистровани у Холандији, финансира се отпадна мафија у Холандији, која га у контејнерима шаље у корумпиране земље под маском „рециклабилног“. Једва да постоји контрола шта се налази у тим контејнерима када оду на брод, а још мање када стигне.
Пошто Кина више не жели наше смеће из 2017. године, Холандија је испоручила 200,000,000 кг које је доказано стигло у Индонезију, Малезију и Тајланд. Поред тога, Велика Британија је такође отпремила око 100,000,000 кг преко Ротердама, од којих су неки завршили у Турској и Индонезији. И ово се наставља! САД шаљу смеће у Централну и Јужну Америку.
Поменуте дестинације немају довољно капацитета за прераду сопственог отпада, а камоли нашег сопственог нереда.
Компаније које сакупљају отпад са река, плажа и океана не могу да прецизирају шта се са њим ради, осим нешто као што га локалне власти обрађују. ГДЕ?
Чудно је да је велики колекционар који је често у штампи са „лепим“ видео снимцима спонзорисан од стране САБИЦ, Нафтне компаније Саудијске Арабије (бивши ДСМ) и Цоца Цоле, обе одговорне за велики део производње девичанске пластике и њене Једнократна употреба. Петрохемијска индустрија и даље снижава цену девичанске пластике, сировина, нафта и гас, готово узалудно излази из земље, тако да прави рециклери тешко могу да се отарасе. Широм света чека 100 килограма чисте, употребљиве рециклиране пластике. Проћи ће године пре него што Цоца-Цола, Данонес, Нестлес овог света почну да користе 100% рециклирану пластику, све док нафтне компаније имају контролу над свим земљама. Састанци у Најробију, Глазгову итд. су на добром немачком Аугенвисцхереи.
Али жаљење не помаже много, па радимо нешто по том питању: прерађујемо отпадну пластику у грађевинске материјале као што су Лего коцкице уместо цигле или бетона, црепови, плочице за поплочавање, даске, намештај на отвореном, изолациони материјал и још много тога. Сваки килограм рециклиране пластике штеди 700 грама емисије ЦО2. Материјал за замену дрвета помаже у спречавању крчења шума и такође траје много дуже. У Холандији постоји и неколико прогресивних произвођача, али велики проблем је новац за улагање и такмичење са горе наведеним убицама животне средине.
У Индонезији неколико компанија прави школе и куће од рециклиране пластике, вероватно помешане са пиринчаном сламом која би иначе била спаљена. Постоји и фабрика која производи МДФ плоче од дрвног отпада, али где је сада доступна и технологија коју је развио један узгајивач пиринча у САД, за коришћење пиринчане сламе у МДФ-у.
Да бисмо се борили против једнократне употребе пластичних боца за воду, постављамо Ватер банкомате у Индонезији који снабдевају пречишћену воду такозваним безготовинским системом, холандским изумом који је коришћен 1.000 пута у Кенији и недавно је похваљен у студији случаја од стране РедЦросс-а. . Та вода се пречишћава на потпуно исти начин као и код поменутих пунионица, само на локалном нивоу, користећи сунчеву енергију. Штеди тоне ЦО2 за транспорт и по банкомату: 6 милиона боца од 1,5 Л укупне тежине 200 тона пластике годишње које се не бацају у реку. Сада су нам потребни инвеститори који би помогли да ова иницијатива за остваривање профита расте.
Дик ван Дајк, председник Фондације Енвиро-Пуре (основана 1989.)