Говорна сметња на Тајланду?

Када сам као младић отишао од куће и придружио се морнарици, упознао сам момке из целе Холандије. Наравно, највећа уста су имали Амстердамчани и оптуживали су Лимбургере и Гронингере да су неразумљиви због говорне мане.

И ја, рођен у Твентеу, говорио сам дијалектом и иако сте се трудили да говорите „уредно“, увек је било јасно да имам чудан нагласак. То је заправо увек било тако, јер много касније, а понекад и сада, може се чути моје порекло из Твентеа, иако деценијама не живим у Такерланду.

Разлика између два дијалекта или два језика углавном лежи у звуцима који се користе да се нешто каже. Туккер користи другачије звукове од, на пример, тајландског, регионалног или специфичног за државу, кажемо, али то није сасвим тачно. Вратићу се на то.

Говор већини људи долази лако, али морате запамтити да ниједан људски покрет мишића није тако компликован или тако суптилан као покрети језика потребни за формирање говорних звукова. Координација мишића језика, усне дупље, плућа и усана која је неопходна за говор је компликован процес.

Супротно – разумети шта вам неко други каже – такође је скоро превише компликовано за речи. Чудо је да сте у стању да разумете шта вам неко други говори без свесног напора. Он помера уста и млаз изобличења се диже у ваздух и разумете шта хоће да каже.

Колико је то заправо тешко разумети постаје јасно када научите страни језик. Неминовно долази фаза у којој знате доста речи и можете без већих проблема пратити написани или полако рецитовани текст. Али чим искусни говорници тог језика почну да вам говоре, у невољи сте. Можда говоре само речи које знате, али њихов говор звучи као дугачак, нераскидив ток звукова. Не можете ни да чујете где једна реч почиње а друга се завршава. Чини се као да ти странци лепе све речи и реченице.

Прављење и разумевање говорних звукова је, укратко, готово нељудски задатак. Разуман човек би помислио да то нико не може да уради њиховој деци и да их натера на такав посао. А то се ипак дешава сваки дан. Сви народи, све културе на свету су у сваком тренутку користиле језик и очекују да њихова деца науче да разумеју и говоре тај језик у раном детињству.

Веома мала деца могу да препознају и репродукују звуке свог матерњег језика. Чини се да чак и новорођене бебе могу да чују разлику између свог матерњег језика и звукова страног језика. То су научили кроз игру, без експлицитне едукације, без испита и без тренинга под стручним водством. Без обзира на то како су људи остали са траумом из младости, нико се никада не жали на ужасно време кроз које су морали да прођу јер су морали да уче матерњи језик од својих родитеља, све време.

Јер језик, било који језик, је неописиво компликован, не толико када су у питању писање и граматика, колико посебно када су у питању гласови. Одраслим аутсајдерима је често невероватно тешко да науче било који дијалект или језик: домородац увек чује да по изговору нисте прави рођени и одгајани становник. Али, поновићу, дете изузетно лако учи систем, ма колико школа и родитељи били против њега.

Објашњење за ово, које даје фонолошка наука, јесте да се беба рађа са пуно идеја у глави о томе како би њен матерњи језик могао да изгледа. Најважнији део механизма је заправо већ у младом мозгу. Све што треба да урадите је да ставите неколико дугмади на прави положај. Пребацивање ових дугмади може се десити само до пубертета, након чега је заувек прекасно. Та беба почиње да поставља дугмад у раном узрасту. Постоје чак и индикације да учење језика заправо почиње у материци. У сваком случају, чини се да новорођене бебе могу са разумним успехом да разликују звукове свог од оних страних језика. Много пре него што почну да говоре, већ су научили нешто о свом матерњем језику.

Раније сам рекао да језик или дијалект често имају специфичне звукове које сте научили од малих ногу. Специфичан не значи јединствен, јер је сасвим могуће да се звуци из једног језика јављају и у другом језику. На крају крајева, на овом свету постоје стотине, ако не и хиљаде језика и дијалеката. Добар пример за то је моје презиме Грингхуис. „гр” састругано из грла на почетку и комбинација слова „уи”. Нека странац то изговори и чућете најлуђе варијације. Ипак, то је језик који влада тим звуцима, јер је у Саудијској Арабији, између осталих, моје име изговарано беспрекорно. Помислите и на реч Схевенинген, која је такође неизговорљива за многе странце.

И ми, говорници холандског, имамо потешкоћа са одређеним звуцима на страним језицима. Само приметите једноставан изговор "тх" ​​на енглеском језику. Изговара се језиком уз зубе, али се обично замењује „д“ или „с“. „То“ тада постаје „дат“ или „сат“. Има још много примера, али желим да говорим о „говорној сметњи“. Тајланд имати.

Наравно, то није говорни недостатак, али Тајланђани не могу или једва изговарају одређене звукове комбинација слова из горе наведених разлога. "тх" и "сх" су му немогући, тако да продавница "Тхео'с Схоес" у најбољем случају постаје "ТО-Цхоо". Имаш ли идеју шта Тајланђанин подразумева под „вонн-вор“? Он не зна В, па постаје В, такође не зна „л“ као последње слово слога и онда постаје „н“. Тачно, он заиста мисли на Волво. Узмите „Ау бон паин“, америчку продавницу сендвича, коју можете наћи и на Тајланду. Сада и сам Американац има потешкоћа са овим француским именом, али тајландски изговор не иде даље од "Ох-Понг-Бенг".

Свако ко комуницира са Тајланђанима зна мале примере речи које је немогуће изговорити. Кућа постаје хоу, жена постаје ваи, пет постаје фаи, ако желите да пијете бело вино, Тајланђанин тражи ваи ваи, итд. Нека Тајланђанин каже столови или још боље поврће, немогуће!

Ендру Бигс је написао леп чланак о тој тајландској говорној мани у Бангкок Посту, где углавном говори о посети ИКЕА-и. У Холандији кажемо „иекееја“, Енглез каже „аикиеја“, а Швеђанин – земља порекла ИКЕА – то назива „иекее-а“, једва дајући да се чује последњи а. У аутомобилу, Ендру је видео име на тајландском језику и оно фонетски преведено назад на енглески постало је „Ицкиер“. Шала је да ова реч на енглеском значи „непријатан“ или „старомодан“. „И“ испред имена такође не значи много добро на тајландском језику, тако да би ИКЕА могла бити неко ко се зове КЕА, али мање пријатна особа.

Објашњавање зашто Тајланђанин тако често даје „комичне” изјаве енглеског језика нашим ушима постала је дуга прича. Насупрот томе, Тајланђанин понекад може да се насмеје када неко покуша да изговори тајландску реч исправно. Смех је дозвољен, све док се ради уз поштовање свачијег језика и не описује се као говорна мана.

Језик? Увек је занимљиво! Још увек сам запањен када видим двоје чудних људи заједно, како избацују разне звукове једно на друго. Један прича а други слуша и о чудо, и он то разуме! Право чудо!

НБ За овај чланак користио сам делове текста из књиге „Тонгвал” Марка ван Остендорпа, која се може наћи на интернету и чланак Ендруа Бигса у Бангкок Посту од 4. децембра 2011.