Изјава недеље: Ауторитарност је добра за Тајланд!
Да би ова изјава била јасна, добро је прво објаснити ауторитарност као политички систем (љубазношћу Википедије).
У ауторитаризму нема поделе моћи: вођа или водећа група уједињује све моћи у једној руци. Нема поделе власти (законодавну, извршну, судску), у складу са принципом „Триас политица“. Тајланд сада познаје ову ситуацију увођењем члана 44. Са чланом 44 у рукама, Прајут контролише целу земљу.
Прајутово вршење власти такође не контролишу осим оних који су на власти. Не толеришу се типичне манифестације демократске контроле (политички плурализам уз поштовање опозиционих партија, слободна штампа која дозвољава изражавање мишљења и анализа супротних ставовима режима, поштовање основних грађанских права, укључујући слободу изражавања).
Легитимација ауторитета и начињени политички избори су ауторитарни: одлука мора бити прихваћена зато што долази од оних на власти, а не због рационалног објашњења. У овом моделу чак постоји простор да се грађани изнутра не слажу са циљевима ауторитарног режима, све док се у својим поступцима придржавају воље руководства (поштују закон).
Иако и сам подржавам либерализам и залажем се за што више слободе појединца (све док не ограничава слободу других) и што мање моћи код државе, схватам да политички систем који је добар по мом мишљењу не одговара само свакој земљи.
Јер постоје и примери земаља у којима ауторитаризам добро функционише, као што је Сингапур (бар из економске перспективе). У недељу, 29. марта, сахрањен је Ли Куан Ју, човек који је на ауторитаран начин учинио Сингапур просперитетним за тридесет година. Након британске колонизације, Сингапур се од сиромашне земље трећег света развио у једну од најпросперитетнијих земаља на свету. Лука Сингапура је једна од најпрометнијих лука на свету. Приход по глави становника је упоредив са оним у западним земљама.
Лее Куан Иев је водио своју земљу као посао и то је, према многима, чинио на диван начин. Разлика са Прајутом је, међутим, у томе што је Ли постао адвокат након студија економије, а не војник.
Тајландске демократске владе последњих година нису успеле да искорене корупцију и донесу економски просперитет. Сопствени интереси, лоше управљање, популизам и опортунизам гурнули су земљу у дубоки економски и финансијски пад. Каса је празна, а привреда посустаје.
Меки исцелитељи праве смрдљиве ране тако да је неопходан чврст и директан приступ проблемима на Тајланду. Можда ауторитарни лидер као што је Прајут ипак није тако лоша опција?
Да ли се слажете или не слажете са овим? Затим одговорите на изјаву недеље: Ауторитарност је добра за Тајланд!
Како то да одобраваш, човек хоће у затвор на 5 година ако покажеш пола сандука, направио је ратну зону од плажа, тук-тук и јетски мафија наставља како је увек било, сад хоће да затвори и локале у 12 сати.
У принципу, мислим да је сваки облик владавине у којем су једнаке могућности и права слобода за све у реду.
Мислим да је најокрутнији облик владавине либерализам, он даје слику слободе, али у ствари та „слобода“ је само за неколицину одабраних.
Моћ изазива зависност као (много већа зависност од) новца.
Већини људи га никада неће бити доста.
Тамо где је Сингапур био економски добро организован, слобода за становништво је била ограничена.
Други пример је, међутим, Северна Кореја.
Ту такође влада апсолутна власт и становништво умире од глади.
Било је више земаља у којима апсолутна власт није била успешна.
Готово нигде то није било успешно.
Ни у Немачкој, ни у Русији, ни у Кини, ни у Јапану, и тако даље.
Де Монтескје је говорио о подели власти, ја то више видим у 4ен где народ суди судијама, онда би круг био потпун?
Хуго де Гроот је говорио о закону рата и мира (иуре белли ац пацис) делу међународног права.
Доста се размишљало о томе, али у сваком случају моћ једне особе или групе је „увек крај слободе за народ“.
Такође ме увек изненади када ти људи не трепнувши кажу „То је за срећу нашег народа“, да ли просечан човек у једној држави није у стању да учествује у одлучивању!
И ИСЕЉЕНИЦИ!Да, по мом мишљењу и аутсајдерима је дозвољено нешто да кажу.У савременом друштву и Свет му припада,нема земље која може себи да приушти да се изолује а да се не спусти на ниво диктатора,
Време ће показати, али демократија постаје све крхкија у овом тренутку у свету
Све док сами Тајланђани не буду хтели и док је још толико корупције, ништа се неће променити.
Мој аутономни рефлекс, попут оног у западним демократијама (САД, Европа), је у основи неодобравање. Ипак, не видите заиста те западне демократије које овде инсистирају на увођењу (тешких) санкција. Зашто? Вероватно зато што виде да немилосрдне диктатуре и алтернативе заправо нема: парламентарна демократија је углавном паралисала ову земљу.
Парламентарна демократија углавном функционише у цивилизованим земљама са одређеним степеном једнакости прихода, добрим социјалним услугама са мало или нимало корупције. Ови предуслови овде изостају, па (неизмерно) богати и/или корумпирани све своје сиромашне политичке противнике паре са својим отменим адвокатима на основу често, да кажемо, сумњивих закона. И на крају дана они једноставно имају свој пут / моћ. Зашто демократија?
Живим и радим на Тајланду и заиста нисам срео никога ко се жалио на ситуацију која је настала. То не значи да тих људи нема, али ипак. Напротив, већина сматра да је војска веома врућа и секси и воли да покаже да је подржава.
У овој земљи се не разговара о личном буџету, слободном избору лекара и другим таквим луксузним стварима. Ради се о старијој особи која прима АОВ од 500 ТХБ (13 евра) месечно. Док државни службеници живе у великим кућама, возе велике аутомобиле итд. Погодите како је то могуће?
И ја верујем да је корупција која је дубоко у генима већине становника ове земље (према анкетама одобрава 75% становништва) корен свих зала. Ниједан парламент или диктатура не могу да се такмиче са тим. Све док војска прави ред и устројство и хвата се на испашу, људи су овде одавно задовољни тиме, у датим околностима.
Раствор? Ко зна може рећи……..
Па, ја не живим и не радим на Тајланду, али сам тамо редовно и чуо сам доста притужби и критика од обичног Тајланђана. Зависи само од тога са ким имате посла и осим што за грађанина Тајланда може бити веома ризично да изрази критику, он/она то наравно неће учинити спонтано током првог контакта, свакако не са фарангом. Демократија у свакој земљи има другачији садржај и значење, али покушај да се ућутка било какав облик критике под претњом могућег дужег боравка у трошном затвору, мени се никада не чини вољом народа. По мом мишљењу, ауторитарно вођство као облик владавине дефинитивно НИЈЕ решење. Северна Кореја је већ поменута у овом контексту, али не тако давно Пол Пот је водио владавину терора у Камбоџи, а Мјанмар (Бурма) је тек недавно постао демократскији. Колико држава у Африци нема „лидере“, који су годинама држали апсолутну власт и обогатили се на рачун „вољеног“ народа. Сада не желим да правим поређење са актуелним владаром Тајланда, али свака влада мора бити одговорна/контролисана од стране изабраног парламента. Узгред, данас сам прочитао на овом блогу да Тајланд тражи зближавање са Русијом, која има лидера који такође не воли критике и који концепт „људских права“ не схвата баш озбиљно. Звучи ми као опасан развој догађаја!
Редовно наилазите на Тајланђане који критикују, само неће то да ураде јавно, разумљиво јер пре него што то схватите, годинама идете иза затворених решетака док само кажете да имате другачије мишљење од владара(а).
Да, и то је Тајланд…
Никада не можете дати прави одговор ако сте живели на Тајланду.
Не изгледа ми разумно
Политички системи долазе и одлазе. То је оно што историја учи. Иако сам мишљења да западна парламентарна демократија није права демократија, историја показује да парламентарна демократија ужива широку подршку. Сумњам да је парламентарна демократија слаб систем. У Европи се парламентарна демократија развила на релативно позитиван начин након Другог светског рата. Донео је мир, стабилност, економски раст и слободу. Актуелна економска криза то не мења. Напротив. Људи су постали свесни ексцеса да би се могли носити са њима. Нико не зна да ли ће демократија трајати годинама које долазе. Али од свих политичких система у свету, демократија нуди највише гаранција за просперитет, благостање и слободу. Ово тројство је основа срећне особе.
По мом мишљењу, ауторитарни систем је увек осуђен на пропаст. Ауторитарни режим пре или касније доводи до гушења слобода и страха међу становништвом. Пре или касније ће се народ побунити против тога, не вољно, а онда злонамерно. Погледајте само арапске земље. Тужно је то што се у једној земљи чује становништво и развијају се почеци демократије, док се у другој (строго ауторитарној) распламсава деструктивни грађански рат.
Са тренутном политичком ситуацијом, чини се да Тајланд клизи од нове демократије у развоју ка ауторитарном систему какав је постојао пре 1932. Прајут је (војни) човек који ово углавном контролише. То што су политичке странке годинама у међусобном сукобу то не мења. Ниједан народ није способан да успостави демократију за један дан. Холандија то такође ради већ дуже време. Или смо заборавили да је Холандија била далеко од демократске пре Другог светског рата? Да је бивша краљица Вилхелмина абдицирала 1948. управо зато што је морала да се одрекне већине своје ауторитарне моћи?
Тајландски краљ је такође морао да се одрекне своје ауторитарне моћи 1932. године. Тајландски краљ сада није ништа више од симбола. Он више нема никакву моћ. Али тамо где је у Европи моћ прешла са владара на људе, на Тајланду је еволуирала од младе демократије до тренутне ауторитарне моћи Прајута.
Јуче сам одговорио на вест од среде 8. априла у вези са чланом 44. На то бих се осврнуо. https://www.thailandblog.nl/nieuws-uit-thailand/8-april-2015/
Можда звучи прилично оштро и прагматично, али мислим да ова изјава заслужује признање.
До чега је парламентарна демократија довела на Тајланду? Више политичких проблема него било чега другог. Мој лични осећај за садашњег премијера је да има добре намере, а такође и да не жели да чује много противљења. Али он се бори са проблемима који трају годинама. Штета што су му неке земље окренуле леђа и последично га јуриле право у загрљај политичара где би неки можда радије да га не виде - Русија и Кина.
Надам се да овај премијер:
1. искорењује корупцију (викање корумпираних службеника на најмању корупцију)
2. осигурава да ће привреда радити боље
3. а самим тим и осигурава да становништво постаје боље
Сингапур је ауторитарно одвео од земље трећег света до врха света за само једну генерацију од стране недавно сахрањеног премијера. Ако Сингапур то може, онда то може и Тајланд и свака земља може. За то је потребан јак лидер и, на жалост оних који му завиде, то није у складу са неким слободама какве познајемо овде у Европи.
Надам се да ћу емигрирати на Тајланд у року од неколико година, и питам се шта се променило после скоро годину дана. Какав је сада живот на Тајланду за локално становништво и фаранге?
Бруно, ти постављаш конкретно питање, ја живим стално на Тајланду, од преврата нисам видео много промена на Тајланду.
Повећане су разне акцизе, има извештаја о хапшењу и суђењу корумпираних личности, понекад мислим да је то и део игре политичке моћи.
Знам да још увек постоји корупција, на неколико нивоа, иначе се не примети много од пуча, имајте на уму као особа која живи на Тајланду, наравно да читам и слушам о стварима које се дешавају широм земље, да ли ме то радује или не, да ли се слажем са тим или не, читам и слушам, причам о томе са другима, такође са Тајландом, али то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, то је то, на крају крајева Ја нисам доживео никакве приметне промене док сам годинама долазио на Тајланд пре него што сам се преселио на Тајланд.
Држите се даље од политичких активности и и даље можете ићи овде као и пре 15 година, уопште не размишљам о одласку из Тајланда.
То је одвојено од краха евра, што је сасвим друга прича, али овде није релевантна.
Желим вам успех у емиграцији на Тајланд.
НицоБ
Сингапур и Тајланд се не могу поредити. Сингапурска политичка култура (од када је створен град-држава) је потпуно другачија. Многи политички појмови (ауторитарна владавина, демократија, итд.) доводе до забуне јер се могу концептуализовати на различите начине.
Неке фундаменталне разлике између Сингапура и Тајланда су:
1. Бирократска традиција. Азијске државе са конфучијанском традицијом често имају јаку бирократију. Процедура избора је меритократска. Дакле, у Сингапуру и на највишим позицијама у Кини морате бити добри у ономе што радите. На Тајланду су везе често важније.
2. Притисните котао. Сингапур је доживео притисак без преседана да се развије као успешна независна држава. Тајланд никада није доживео такав међународни притисак. Резултат је више замућен.
3. Отвореност. Сингапур је отворио своја врата и нагласак је и даље на увозу висококвалитетног знања. Сингапурски студенти се предају на енглеском језику. Тајланд је знатно мање отворен и више фокусиран на очување сопствене традиције. Тајланд је стога мање доступан и интернационалан. Међутим, знаци промена су видљиви.
И Тајланд и Сингапур имају благо аутократске владе. Стабилност је важна за развој тајландске привреде. Међутим, мислим да је важно за Тајланд да учини бирократију професионалнијом. Постепено искорењивање корупције је део тога. Ово захтева промену културе која би могла да траје најмање 20 година. Русија је такође добар пример државе у којој се више од сто година жали на последице корупције и где је корупција и даље изузетно екстремна. То је зато што је корупција постала систем. Независна штампа је неопходна за искорењивање корупције.
Структура у земљи може бити таква да морате изабрати најбоље од мање добрих решења.
У земљи попут Тајланда у којој су односи између богате елите и веће сиромашне већине толико удаљени, а поред тога велики део становништва не разуме шта значи права демократија, какву познајемо, проблеми су већ видљиви у будућности са слободним изборима.
По мом мишљењу, најважније ствари које морају да се ураде у наредним годинама су, између осталог, борба против корупције, стриктно праћење постојећих закона, квалитетније образовање, и добро контролисан хумани развој плата и упознавање становништва са нормама праве демократије, што би, наравно, требало, ако је могуће, да буде што пре приоритет.
Иначе нисам за аутономну власт, већ тајландски облик демократије који је праћен сталним немирима, а ни корупција није решење.
Ауторитаризам је неопходан да би се искоренила корупција јер је демократија преслаба да би задовољила ову потребу
да се добро заврши.
Није ли то као да изгони ђавола са Велзевулом?
Под претпоставком да Прајут има добре намере, мислим да би период тоталитарне владавине био најкраћи пут да се ствари суштински промене на боље на Тајланду.
Међутим... Прајут нема руководиоце за такву промену. Полиција, војска, националне и локалне самоуправе су иструлеле до костију и неспособне због неспособности и воље да спроведу потребне мере... то би се рекло и њихове позиције се често не стичу на основу њихових вештина. Бројке налик Елиоту Несу које Прајуту требају једноставно нема на Тајланду и тако он не иде даље од неких неважних декрета, који су такође кратког века, како се испоставља изнова и изнова.
.
Претпоставити да војник који снагом оружја демократски изабраној влади и парламенту одузима сву политичку моћ и гура је у страну да би потом сву власт преузео себи, има добре намере (опростите ми овај израз) искушава ђавола. Свако ко има осећај за историју зна да ће Прајут пре или касније посрнути, остављајући за собом још више беде.
Ниједна демократија није дошла до онога што јесте без покушаја и грешака. Потребно је време да се дође до добре демократске структуре. Са моћи коју је већ имао, било би мудрије да искористи свој утицај да окупи странке на Тајланду. Остављајући политику по страни и преузимајући сву власт, Прајут је ушао у немирне воде. Да би учврстио своју моћ, Прајут ће наставити да ограничава слободу говора све док нико не остане у страху да ће изразити своје мишљење. Примера има на претек.
Бивши начелник војске је то добро увидео када се јавно извинио након претходног пуча и наговестио да државни удар неће решити проблеме Тајланда. Оно што Тајланду треба је влада националног јединства која може да спроведе реформе које подржавају људи и политичари и стога може да рачуна на широку подршку. Прајут је искористио ту шансу са Тајланда својим државним ударом.
За почетак, Сингапур ми се чини ужасном земљом без икакве слободе, а Тајланд је, упркос феудалном аспекту, изгледао разумно управљив. Постепено, међутим, откривам да је Тајланд још плрократскији него што сам мислио и да је одувек био квазидемократски
Таксин је само желео да доведе сопствену клику на власт дајући сиромашном северу „хлеба и циркуса“ и привлачећи корумпирану полицију на своју страну. Али није рачунао на моћну војску која то не дозвољава и која жели да се земља врати 100 година уназад, као што Кхун Петер јасно види.
Само и код овог диктатора се ради о моћи новца и зато се треба надати да ће се некако развити довољно демократских снага да се овом ауторитаризму стане на крај, али па шта. А корупцију нисам ни поменуо. Тужан сам због свог вољеног „Слободног Тајланда“.
Модератор: Изјава је о Тајланду, а не о Холандији.
Земље попут Тајланда не могу правилно функционисати према демократском моделу који имамо. Таксин је био мушки бацач и успешно је владао тешком руком, а сада Прајут јер је ово било очајнички потребно, иначе би ствари коначно измакле контроли. Тајланд је био на ивици грађанског рата и на срећу Прајут и његови људи су дошли у право време да хитно доведу ствари у ред, што му је и пошло за руком. Тихо је и економија тече као никада пре са јаким батом. Рачунају се само оцене и резултати, а оцена за Прајут је солидних 8.