Најмање 40% холандских корисника интернета има безбедносне проблеме
У 60, скоро 2019 одсто һоландског становништва било је забринуто за безбедност на интернету и стога се уздржало од коришћења јавниһ Ви-Фи мрежа и објављивања личниһ података на интернету, на пример. Скоро 40 процената је навело да су искусили проблеме од којиһ су пһисһинг, фарминг или кршење приватности изазвали највећу сметњу. Ово извјештава Статистички завод Һоландије на основу новиһ података.
У 2019. години, 58 процената становништва старијег од 12 година било је забринуто за безбедност на интернету и због тога се уздржало од неких онлајн активности. На пример, више од једне трећине (37 процената) се уздржало од објављивања личних података на сајтовима друштвених мрежа и коришћења јавне Ви-Фи мреже или приступне тачке (35 процената). Поред тога, више од четвртине (26 процената) није преузело софтвер, апликације, игре, музику или друге датотеке са подацима из безбедносних разлога.
Из тог разлога, сваки пети је понекад одлучио да не купује преко интернета, 13 одсто из интернет банкарства и 8 одсто за комуникацију са владом.
Посебно погођени пхисхингом и фармингом
Иако је 58 одсто забринуто за безбедност на интернету, 39 одсто заиста има проблема. 35 процената становништва искусило је лажне е-поруке или поруке које су намамиле људе на лажну веб страницу (пхисхинг). Штавише, 10 одсто је непримећено преусмерено на лажну веб страницу са захтевом да остави личне податке (фарминг).
У много мањој мери, људи су доживели хаковање њихове е-поште или налога на друштвеним мрежама (3 процента), превару дебитних или кредитних картица (2 процента), злоупотребу личних података (2 процента) или превару онлајн идентитета (1 проценат).
2 процента становништва навело је да је претрпело финансијску штету од инцидента на мрежи, укључујући превару идентитета на мрежи, пхисхинг или фарминг.
Мање вешти корисници интернета имају најмање проблема
Ређи корисници интернета су најмање имали шансе да наиђу на безбедносне проблеме на интернету. На пример, 18 процената људи који су били онлајн мање него једном недељно искусило је безбедносне инциденте, у поређењу са 43 процента људи који су свакодневно користили интернет.
Дигиталне вештине такође играју улогу. Људи са мање дигиталних вештина пријавили су мање инцидената од људи са дигиталним вештинама, односно 23 одсто и 50 одсто. Поред тога, ниже образовани, млади људи (12 до 25 година) и старији (65 година или старији) доживели су мање безбедносних инцидената од више образованих и од 25 до 65 година.
Ређи корисници интернета, људи са мање дигиталних вештина, људи са ниским нивоом образовања и људи старији од 65 година најмање брину о безбедности на интернету.
Већина се осећа безбедно на интернету
Упркос томе што 58 одсто становништва каже да се уздржава од неких интернет активности због безбедносних разлога, 68 одсто каже да се осећа безбедно користећи интернет. Само 4 одсто се осећа несигурно, 28 одсто се не осећа безбедно или несигурно. Огромна већина оних који се осећају безбедно на интернету свакодневно су онлајн, имају више од основних дигиталних вештина и млади су (од 12 до 25 година).
Девет од десет онлајн сваког дана
Холанђани су дигитално активнији него икад. Удео Холанђана који су свакодневно онлајн порастао је са 81 одсто у 2015. на 88 одсто у 2019. Најчешћи интернет активности су слање е-поште (89 одсто), коришћење друштвених медија (87 одсто), онлајн банкарство (84 одсто). ) и тражење информација о роби или услугама (84 одсто).
1. Купите Цхромебоок, никада не патите од вируса итд.
2. Увек користите ВПН када сте напољу.
Пре неколико година имао сам смешно искуство.
Добио сам поруку од саобраћајне казне због прекорачења брзине у Холандији!
Одавно не живим у Холандији, а ни тамо немам ауто.
Добар покушај, наравно без одговора, али могао бих да се насмејем.
Не из овог или оног разлога, али шта ти бројеви заправо значе? Осим веома грубог начина прикупљања података од Статистике Холандије (управо сам попунио један о безбедности у комшилуку, каква глупост питање) не помиње се где тих 2% људи који су доживели финансијску штету због интернет фишинга или фарминга који сада дугују. За почетак: 2% ми се чини смешно високим бројем, ако се укупна штета у Холандији може изразити у неколико милиона. Покушај преваре са кредитном картицом: од свих времена, нема много везе са самим интернетом. Или трговате само са поузданим странама, или обезбеђујете посебну кредитну картицу за интернет трансакције са ограниченим плафоном. У оба случаја биће вам надокнађена штета ако није ваша кривица. Штавише, мислим да је СВАКИ корисник интернета сада искусио пхисинг, имејл адресе су једноставно на улици изгледа, и увек има типова који смрде у томе. Зар не желите да постанете милионер заједно са нигеријским принцом.
Са поузданом апликацијом као што је фирефок бићете унапред упозорени о фармацији, а велике банке заиста раде СВЕ што могу да вас упозоре - такође путем интернета и е-поште!
Оно што остаје је превара идентитета. И сама сам то искусила, била је то емисија Роцки Хоррор у коју ми се испрва није веровало. На крају је све испало, али 1 савет: НИКАДА (случајно) не постаните купац Вехкампа, они мирно пошаљу робу у вредности од 3000 евра на кредит без правог чека. Ако неко има вашу адресу е-поште и шифру за пријаву под којом сте регистровани код њега, послаће вас на слепо, а рачун ћете добити код куће након тога. Претпостављам да је неко у Вехкамп-у пресрео податке, али ко зна.
То је смех, то истраживање, ако знате мало о послу. пуна је глупости.
неколико примера:
– Мање вешти корисници интернета имају најмање проблема
хвала тротоар, они уопште немају појма шта се дешава
– Људи са мање дигиталних вештина пријавили су мање инцидената од оних са дигиталним вештинама
види претходну тачку, само не примети ништа
– У 2019. години, 58 одсто становништва старости 12 или више година било је забринуто за безбедност
ово је шала, зар не? та старост од 12 година...
– Штавише, 10 одсто је непримећено преусмерено на лажну веб страницу
и овде се стварно смејем. непримећено, зар ниси рекао? зашто непримећено? Објасни ми како они то знају.
Драги Бојанглес
– не каже се да су људи са мање дигиталних вештина заправо имали мање инцидената, само да су ти људи то тако доживели. Ово ће им делом проћи преко главе, а делом ће то избећи јер су остали на својим поузданим сајтовима (на пример, читајући све вести и посећујући овај блог, а не веб-продавницу или било шта друго).
– у средњој школи сте са 12 година, тада већ користите интернет у приватне сврхе иу школи. Онда је већ било речи о стварима попут безбедности на интернету. Од средње школе очекујемо и конкретно критичко мишљење, које је корисно и када тражите од људи да ураде упитник. Можда су могли да поведу са собом децу из виших разреда основне школе, али онда убрзо наиђете на децу која још нису довољно научила или искусила да би заиста допринела анкети.
– можда су били преусмерени и сазнали само неколико страница касније на лажном сајту да су погрешили („Чекај мало, ово није у реду“), или су попунили поруџбину или контакт образац и онда сазнали да купујете никада није послата, ваша кредитна картица је злоупотребљена итд
Наравно, ову анкету морате поставити у шири контекст као што су декларације, повратне информације од интернет провајдера, статистика из Гугла и тако даље. Бројке овде нигде не гарантују да је то заиста тако, већ оно што су људи искусили. Све непотпуне и несавршене фигуре из различитих извора заједно још увек могу дати поштену слику стварности.