Тајландски пиринач нема шансе на светском тржишту; осим ако…..
Тајландски пиринач неће имати никакве шансе на светском тржишту у наредних 10 година осим ако се трошкови производње не смање коришћењем мањег ђубрива или давањем 20 одсто субвенција на трошкове.
Од 2004. године трошкови производње су порасли са 4.835 бата по рају на 10.685 бата, услед чега је тајландски пиринач постао прескуп, а удео тајландског пиринча на светском тржишту пао је са 13 на 8 одсто. Продуктивност је све ово време остала на 450 килограма по раи, док је Вијетнам видео прилику да је повећа на 1.200 килограма по раи.
Центар за међународне трговинске студије Универзитета Тајландске привредне коморе даје ову суморну слику у извештају који позива на темељно прилагођавање процеса производње.
Потребне су промене у погледу начина узгоја, пољопривредног подручја, сорти пиринча и водоснабдевања. Без ових промена, студијски центар очекује да ће се конкурентска позиција Тајланда и вредност извоза даље смањити.
Ове године видимо малу тачку олакшања јер земља ради убрзаним темпом да се ослободи двогодишњег залиха пиринча од 15 до 18 милиона ољуштеног пиринча које је створила претходна влада. Као резултат тога, цена тајландског пиринча сада се приближава цени у Вијетнаму. Током протекле деценије, тајландски пиринач је у просеку коштао 100 до 200 долара више од конкурената као што је Вијетнам.
Нипон Поапонгсакорн, сарадник на Тајландском институту за истраживање развоја, заговара истраживање тржишта. „То је главни приоритет. Тада можемо утврдити које врсте пиринча желе купци и како се цео ланац производње и снабдевања може унапредити. Такође је јасно да се морају поставити критеријуми квалитета.'
У првих седам месеци ове године Тајланд је извезао 5,62 милиона тона пиринча, што је повећање од 55 одсто на годишњем нивоу.
(Извор: Бангкок Пост, 24. септембар 2014.)
Фото: Узгајивач пиринча у Конг Краилату (Сукотхаи) бере своју жетву брже након што је река Јом избила из корита.
Упркос високој цени, тајландски пиринач углавном налазим у холандским (оријенталним) супермаркетима. Јуче сам купио 2 кесице тајландског пиринча, јасмин/пандан пиринча, цена је била (понуда) 6,50 евра за кесицу од 10 фунти. Укусни пиринач!
Шта је са тим бројевима у Бангкок Посту? Производња кошта више од 10.000 бахта по рају (!), принос око 500 кила по рају, на светском тржишту које доноси око 7.000 бахта, то је губитак од 3.000 бата! Дакле, ти трошкови производње су нетачни.
Мој син закупљује комад пиринча од 6 раја, сада, након наводњавања, две жетве годишње. Принос по жетви је око 40.000 бахта, трећина иде њему, две трећине закупцу, а закупац каже да око половине његовог удела чине трошкови производње, што је 2.000 бахта по рају. Ово су просечне, реалне бројке.
@ Тино Куис Погледао сам неке додатне бројке.
Колико трошкова производње у просеку настаје по раи?
Према чланку „Узгајивачи пиринча најсиромашнији у Асеану“, трошкови производње на Тајланду су у просеку 139 одсто већи од оних у Вијетнаму и 37 одсто већи од оних у Мјанмару. (Извор: Бангкок Пост, 26. фебруар 2014.)
Колико трошкова у просеку има пољопривредник по раи? Од чега се састоје?
Цена производње по раи је 4.982 бата. Од тога се 16 до 18 одсто троши на хемијска ђубрива. (Извор: Иеар-Енд Ревиев, Бангкок Пост, 2. јануар 2013.)
Други извори помињу износе од 8.000 до 10.000 бахта.
Колики се приход у просеку остварује по раи?
Приход водећег тајландског фармера је 1.556 бахта по рају у поређењу са 3.180 бахта у Вијетнаму и 3.484 бата у Мјанмару. Пиринач се бере три пута годишње у Вијетнаму, два пута у Тајланду и Мјанмару. (Извор: Бангкок Пост, 26. фебруар 2014.)
[Мени се не чини у реду. На Тајланду, берба се обавља само једном годишње у ненаводњаваним подручјима.]
Колико пиринча долази од просечног раиа?
Различити бројеви: 450 килограма, 424, 680 и тако даље
Према извештају америчког Министарства пољопривреде из октобра 2012. године, просечни принос по рају у сезони 2012-2013 процењује се на 459 килограма по рају, далеко мање од 904 килограма у Вијетнаму. Тај волумен отприлике одговара просеку од 445 килограма у Лаосу и 424 килограма у Мјанмару, две земље у којима је узгој пиринча примитиван у поређењу са Тајландом. Вијетнам посвећује велику пажњу доступности више врста пиринча. (Извор: Иеар-Енд Ревиев, Бангкок Пост, 2. јануар 2013.)
@ Тино, видим да ти је син паметан и да ништа не радећи на тој земљи зарађује исто као и они који је обрађују.
Узгред, добродошли сте он и ви, овде имамо 30 раја а ово се издаје за 1000 купатила годишње, причаћу о томе некад!
Моја жена поседује нека поља пиринча Раи у долини Мае нам нан. Све лако доступно копненим превозом, налази се на асфалтираној цести или у непосредној близини. Све уз наводњавање, тако да се бербе могу правити три пута годишње. Приступачност (чак и у кишној сезони) и наводњавање снажно одређују цену пиринчаних поља.
До пре неколико година смо издавали њиве. Цена закупа по рају и по жетви износила је 1000 бахта. На годишњем нивоу приход од закупнине износио је 3000 купатила за парцеле са наводњавањем које се налазе поред или у близини асфалтираног пута.
Нисмо изнајмљивали последње 2 године. Пријатељска породица из села је од тада обавила лавовски део посла на земљи моје жене, а нето приход се дели 50/50. Остали трошкови производње се деле 50/50 између обе породице.
Пријатељска породица обрађује земљу својим мотокултиватором, врши ђубрење (делимично радно интензивно органско, делимично хемијско), обезбеђује семе и/или садни материјал, брине о управљању водостајем и обезбеђује пестициде. Готово искључиво инсектициди и фунгициди. Узгој пиринча готово да не захтева хербициде под условом да је управљање нивоом воде оптимално. Моја супруга је прошле године купила шишач за управљање поред пута око поља. Обе породице обично ручно сакупљају пужеве који наносе велику штету усевима. Једу се као зачињена тајландска верзија француског шљунка. Ако доминација пужева на пољима постане превелика, укључује се хемија. Обе породице такође лове рибу, углавном Пла Цхон (змијоглава), у пољима пиринча. Такође ми се јако свиђа Пла Цхон.
Жетву врши уз наплату извођач са вршалицама за пиринач.
По жетви, један раи даје 600 до 620 килограма пиринча. Последња берба на 6 купатила по килограму. Пре него што је програм подршке пиринчу блокиран, ово је било 15 бата по килограму. Директно за пољопривреднике који се баве самопроизводњом, а не за посреднике и пиринчане.
Раи где се пиринач узгаја веома ефикасно тренутно даје између 3600 и 3720 бата по жетви. Неколико грешака и мало назадовања значе да је принос много мањи.
Стручни фармери пиринча из Бангкок Пост-а тврде у свом годишњем прегледу да је цена производње по раи (по усеву? или годишње?) 4.982 бахта.
У селима руралног Тајланда сви одавно знају: Нису затворили Бангкок. Управо су поново гурнули рурални Тајланд у сиромаштво.
А посебно гледајте и пажљиво слушајте говор Ел Генералиссима о ден торатхату „Доносимо срећу људима“.