Тајландске железнице (СРТ) су сада примиле 39 возова од 115 купљених у Кини. Јуче је нови воз кренуо на пробну вожњу од Бангкока до Накхон Патхома. Премијер Прајут присуствовао је крштењу воза у Хуа Ламфонгу.

Први возови биће распоређени између Бангкока и Чијанг Маја од октобра. Затим следе друге руте као што су Убон Ратцхатхани, Нонг Кхаи и Хат Иаи.

Нови возови су у потпуној супротности са старим. Унутрашњост изгледа елегантно и модерно, као што су тамноцрвена седишта са розе наслонима за главу, светло зелена седишта у трпезарији, сигурносне камере и тоалети на какве сте навикли у авиону. Свако седиште има ЛЦД екран на коме се може наручити храна и пиће.

Последњи пут је СРТ купио нове возове 1995. године, тада из Јужне Кореје. Многи од садашњих возова и вагона су отписани и показују кварове. У 2010. СРТ је већ добио дозволу од кабинета за куповину новог материјала.

Извор: Бангкок Пост

5 одговора на „Пробна вожња са новим возом Тајландске железнице“

  1. ҺансНЛ каже горе

    СРТ је купио нове вагоне.
    Нема возова.
    Воз се саставља од комбинације вагона и локомотиве.

  2. тооске каже горе

    Да ли сам добро разумео?
    Цео колосек ће бити ремонтован и проширен на светски стандард 1м уместо уског колосека.
    Раионг-БКК-Номгкаи-Цханг маи. а могуће и више праваца према Камбоџи.
    Тада нећете купити 130 нових вагона који више неће стати на шине.
    Али хеј, ово је Тајланд, можда су већ наручили нове осовине или ширине колосека (ЛОЛ).

    • ҺансНЛ каже горе

      Не разумем потпуно, Тооске.
      Постојећи метарски колосек биће комплетно реновиран и направљен двоколосечни.
      У плану су и неке нове пруге, метарски колосек, а такође и двоколосечни.
      Обновљене линије су привремено унапређене на максималну брзину од 120 км/х, са циљем до 150 км/х
      Постоје и планови, углавном мотивисани стратешким интересима Кине, да се изгради неколико железничких пруга погодних за 160-200 км/х.
      Питање је да ли ће се то икада десити, свима постаје јасно да Кина жели земљу, да експлоатише железничке пруге, да распореди кинеско особље и тако даље.
      Такође, разлика између рецимо 140 км/х и 160 км/х заправо није вредна труда и трошкова изградње.
      Мислим да то иде предалеко за владу.
      Али ако се икада изгради, биће стандардне ширине 143,5 цм.
      А онда почиње беда са два система један поред другог, који се такмиче један са другим.
      И испоставило се да то није добра ствар.
      Велика британска железничка катастрофа је мрачан пример.
      Чак иу САД, управљање путничким превозом је стављено под једно управљање, Амтрак.

      • Данијел М каже горе

        Драги ХансНЛ,

        На Тајланду све иде спорије:

        1. Радови још нису почели;

        2. Када се једном започне, може потрајати много година да се заврши;

        3. Тамо су раздаљине веома велике и ресурси су 'мање модерни' него овде;

        4. Када радови почну, још увек се могу зауставити. Бетонски стубови за железничку линију до Дон Муанга су ту од 2008. године (моја прва посета Тајланду) или раније. У априлу ове године видео сам да тамо граде нову линију. Не знам шта ће бити са тим 'старим' бетонским стубовима...

        Мислим да ће бити потребно најмање 15 година да се читава мрежа претвори у стандардну ширину.

        По мом мишљењу, ови нови вагони су средство да се више путника подстакне да иде возом. Могуће са погледом у будућност. Замена обртних постоља је довољна да ова колица буду погодна за стандардни ширину.

  3. ҺансНЛ каже горе

    Ризикујући да будем оптужен за ћаскање, ево одговора Данијелу.

    На Тајланду ствари иду спорије
    Понекад и често да.

    Радови још нису почели.
    Ако мислите на побољшање постојећег мерача, то је скоро готово.
    Ако мислите на стандардну ширину коју Кина стратешки жели, да, на срећу то још није почело, погледајте моје претходне коментаре.

    Једном када почну, то може потрајати годинама...
    Ох да, потпуно у праву.

    Пренамена стазе на 143,5 цм на Тајланду није планирана.
    Побољшање и удвостручење мерача на ниво од 150 км/х.
    Ширина стазе у Малезији, Бурми, Камбоџи, Вијетнаму, Лаосу и Индонезији је такође један метар.
    Да буде јасно, какво је огромно ширење интервентног колосека, у Аустралији на томе раде 30 година.
    И далеко од завршеног.
    И савремена опрема се може поставити на друга обртна постоља, али старија не може.

    И заиста, нови материјал који је купљен има прилику да привуче више купаца.
    Баш као и материјал у цевоводу.
    Идеја је да се привуче више купаца, да се аутобуси склоне са пута и да се смањи скупи друмски терет.


Оставите коментар

Тһаиландблог.нл користи колачиће

Наша веб страница најбоље функционише заһваљујући колачићима. На тај начин можемо да запамтимо ваша подешавања, да вам направимо личну понуду и да нам помогнете да побољшамо квалитет веб странице. Опширније

Да, желим добру веб страницу