Поднесак читаоца: „Валтере, зар није мало тиһо тамо где живиш?“

Понекад ме питају: "Валтере, да ли је мало тиһо тамо где живиш?" Мој одговор: „Па да, ја живим у слијепој улици, тако да то чини разлику. Као и свуда, овде пролазе улични продавци. Између 6.15 и 6.30 први су већ ту. Резанци, поврће, воће, месо и риба. Онда попијете ледену кафу. Један са пластичним чашама и тањирима, један са свим врстама метли и наравно сладолед Нестле…

Сви имају своју музику, најаву, звоно или трубу. Пролазе овде сваки дан. Такође недељом. И као што сам рекао, живимо у ћорсокаку. Тако? Заиста. Опет пролазе. На овај начин сигурно их нећемо пропустити када желимо да обавимо куповину. Сада је иза наше куће једна улица и када продавци напусте комшилук, често иду овом улицом да поново (по трећи!!!) пут чујемо шта имају у понуди.

Ове сцене ме подсећају на детињство у Капелену. Затим су наишли млекар, овчар и наравно 'Соеп Ван Боон' и о, да, повремено пастор. Тада ми није било јасно шта је дошао да ради. Али то је било то.

Онда су ту пси. Мој комшија преко пута је имао 2 пса чувара. Лају на све што се креће и/или пролази. Недавно сам добио ове штенце и сада их има 6! Сваки дан бесплатан плачни концерт.

Иза наше куће живи сељак. Такође има 2 пса чувара. Ове животиње живе у кућици за псе. Њихово станиште је одређено дужином њиховог ланца. И овде исти сценарио, лају на све и свакога ко прође. Када једно почне, почиње и друго.
Разумљиво је и да се плаши да ће изгубити посао и бити избачен на улицу ако не залаје.

Имате и псе и мачке луталице. Са великим задовољством долазе да поздраве или се смеју својим пријатељима окованим ланцима. Да ли сте погодили последице...?

Већина кућа овде је заузета. Нажалост, неки су такође празни и у запуштеном стању. Овде су се населиле десетине голубова. Дакле, то је луди концерт по цео дан. Најгоре је што све прљају дебелим слојем срања.

Око 50 метара од наше куће је травнати трг. То се користи у све сврхе. Исто важи и за журке. Уз потребне децибеле, сви у комшилуку знају да на тргу има шта да се ради. Али то је ретко и није лоше. Постоје и разгласи на којима се редовно могу чути поруке из општине. Наравно у најнеочекиванијим тренуцима.

Колица за смеће овде пролазе понедељком и четвртком... од 5 до 5.30. Они су тада 3-4 човека. Такође обезбеђују потребне децибеле и...смрад.
И као што рекох, живимо у слепој улици...

Али за остало? За остало је овде мирно...”

Сада већ могу да замислим реакције овде: 'Крени се!!!” или „Купите чепове за уши!“ Не, драги тајландски блогери, ја то не радим. Моја жена је овде пронашла и купила своју кућу из снова. Њени родитељи и брат живе неколико кућа одавде. Укратко, срећна је овде.

И ја? Волим је и заједно волимо нашу бучну слијепу улицу...у Саи Нои, Нонтхабури.

Поздрав свима.

Субмиттед би Валтер