Пријаве читалаца: Р-Хаан, ресторан који служи традиционалну тајландску кухињу

Након инспиративног кулинарског серијала Лунг Јана, коначно сам одлучио да ставим неке речи на папир за овај блог. Такође сам велики обожаватељ 'фине дининг' и у Холандији сам посетио скоро сваки ресторан са звездама. Откако имам везу на Тајланду, отворио ми се свет и у тој области.

Четири пута годишње летим у Бангкок да будем са својим дечком и сваки пут посетимо једно прелепо место у Граду анђела. 27. децембра прошле године завршили смо у Р-Хаану, ресторану са традиционалном тајландском кухињом, који је управо добио своју другу Мицхелин звезду. Име, које није ништа друго до тајландска реч за храну, скромно је колико и особље и изглед локала за ресторан ове класе.

По уласку нас љубазно одводе до удобних лежаљки и претходно добијамо мени са аперитивима и малом закуском. Убрзо нас воде до нашег стола. Грицкалице су заостале, па нисмо имали времена да их пробамо. Нажалост, више се не репродукују.

Вечерас га бирамо Зимски мени Роиал Симпхони Тхаи Самруб, који се састоји од десет јела и укључује и пратећа вина.

Коктел који је мој пријатељ изабрао зове се Баитонг, што је тајландски за лист банане. Састоји се од рума, Малибуа, сока од ананаса, меда, сирупа од кокосовог млека и лимете и украшен је сувом бананом. Коктел је углавном сладак, али има киселкаст укус, што га чини освежавајућим и добро припремљеним за оно што следи.

Ја лично узимам мало смелије Томиум-Тамганг. Том иум је наравно добро познат, али томиум-тамганг на тајландском значи нешто попут 'издајнички, лажљиви' и то се баш уклапа у ово пиће. Као и јело, коктел садржи доста чилија, поред лимунске траве, галангала и бергамота. Мирис и укус су веома интензивни.

Забављамо се, инспирисани тајландским јелом Мианг Пла Тоо. Скуша ухваћена у Мае Клонгу умотана је у ароматично биље са куваним пиринчем. Тајландски кавијар је на врху. Цела се сервира испод стакленог звона са мирисним димом, тако да се укус дима још више развија на трпези. Зачињен укус, хрскави елементи и благо киселкаст укус дају тон за дивно вече. Мој пријатељ каже да га ухвати носталгија од овог првог јела.

Као први прави курс добијамо Једанаестогодишња салата. И сам кувар долази до стола да објасни како је ово јело добило име: основа за ово јело је постављена када је први пут скувао нешто за своју мајку са једанаест година. На тањиру се налазе савршено кувани тиграсти шкампи из Чантабурија. Ово је обучено са тајландским биљем и цветом банане. За столом, кувар пише '11' у сосу од тамаринда поред шкампа на тањиру. Сос има савршену, типично тајландску равнотежу између слатког, киселог, сланог и зачињеног. Оштрину соса савршено подржава сервирани шпански совињон бланц, што није лак задатак.

Први од два стартера се зове Трио путовања кроз Тајланд. Тајландски назив на менију се састоји од речи 'путовање' на различитим дијалектима. На тањиру налазимо три мала јела. Са леве стране сатај фазана са роштиља са сечуанским бибером у зрну. У средини је комад сома, умотан у листове неема, са слатким рибљим сосом. На крају, налазимо пржену салату од јунетине Ангус из Бурирама. Посебно је сом фантастичан. Слатко-слан укус рибљег соса појачава слани укус земљане рибе.

Друго предјело је врхунац вечери: кандирано пачје жуманце из Сарабурија са пикантним рибљим сосом, бисквит од пиринчаних бобица и Пало сосом, тајландском супом на бази свих врста зачина. Жуманце је одлично. Сос подржава баршунасту текстуру жуманца. Са бисквитом можемо да обезбедимо да ни кап соса и жуманца не остане на тањиру. Одузима дах.

Дудови од којих се прави сладолед који нам служе као ужина потичу из Националног парка Кхао Иаи, око 100 километара североисточно од Бангкока. Лежи на послужавнику са сувим ледом, на који се за столом сипа топла вода. Не утиче на укус, али ефекат је леп. Сладолед од павлаке осигурава да је ваш стомак спреман за главно јело.

И то је оно Самруб из наслова менија, или сто пун малих јела за заједничко уживање. Сви добијају чинију пиринча, а ви делите остатак. На почетку вечери сте могли да бирате између две варијанте, а ми смо бирали по једну, тако да сада можемо да пробамо што више различитих ствари.

Најупечатљивије су две колоне за дестилацију у којима се супе припремају. Том јам са свежим зачинским биљем и пилећи консоме са галганом. Сто је такође испуњен каријем од свињских стопала, хрскавом сланином са зачињеним умаком од кафир лимете, кокосовим гулашом са зачинским биљем, шкампима и 18-месечним зрелим инћунима и прженим бранцином. Али врхунац је зачињен жути кари са месом плавог рака и младим листовима нонија. Ово последње не знам, али изгледа да је и врста дуда. За западњаке је зачињена, али желите да наставите да је једете. Текстура, зачински мирис карија и ракова: сваки укус и мирис појачавају једни друге.

Нисам љубитељ десерта. Ако ресторан нуди могућност замене слаткиша за сир, увек то прихватам са обе руке. Нема избора, па морам да грицкам. То данас није баш казна: добијамо хрскаву чоколаду из Чијанг Маја у облику плода из биљке какао. Са сладоледом од ваниле и класичним лепљивим пиринчем са мангом. Добра чаша порто савршено подржава укус чоколаде.

Последње што добијамо су фриандисе за кафу: мунго зрна са кокосовим млеком, воћни желе Баел, сушени пиринач са дивљим медом и глазирану јагоду. Леп завршетак прелепе вечери.

Заиста смо уживали у нашем првом путовању у тако добром ресторану са традиционалном тајландском кухињом. Осим неког неспретног особља (пуно тањира који падају и вина које се служи прерано или прекасно), вече је било одлично и за 5000 бахта по особи алл-ин, не плаћате највишу цену коју иначе плаћате у место са две звездице. Чињеница да су најважнији састојци увек назначени одакле потичу чини јело у Р-Хаану заиста разноврсним кулинарским путовањем кроз цео Тајланд у једној вечери из вашег седишта у Бангкоку.

Субмиттед би БуурманРууд