Коефицијенти финансирања пет највећих индустријских пензијских фондова благо су порасли у трећем кварталу 2018.

Међутим, три од ових пет фондова још нису достигла минимални потребни ниво од око 104.2 одсто, који морају да остваре до краја 2019. или краја 2020. године, а један фонд је тек прешао ову доњу границу.

То значи да од 2020. године и даље постоји шанса за смањење пензија и бенефиција за учеснике и пензионере ових фондова и да индексација, односно омогућавање пензија да расту у складу са инфлацијом, неће бити опција у наредним годинама . То је разочаравајуће у овом периоду економског просперитета и раста плата.

Од пет највећих фондова, грађевински пензиони фонд је у бољем стању. Овај фонд већ ове године дозвољава делимично повећање пензија у складу са инфлацијом.

Извор: Пензиони савез

14 одговора на „Већина великих пензионих фондова још није ван опасне зоне“

  1. Нок23 каже горе

    Последњих дана објављени су умерено позитивни извештаји из разних пензионих фондова о нешто повећаном степену покривености. И сам морам да се носим са ПфЗВ. Изјавили су да је: њихов тренутни коефицијент покривености (уложени капитал подељен са вредношћу свих текућих и будућих пензија) порастао са 101,4% на 103,4% у протеклом кварталу. Просечан коефицијент покривености у протеклих дванаест месеци – важан за све врсте одлука – порастао је са 100,6% на 101,5%. Остварили смо повраћај улагања од 1,3% у трећем кварталу, а пензиона средства су порасла на више од 206 милијарди евра. То значи да на сваки евро пензије који треба да се исплати има нешто више у готовини.
    Не верујем, јер је пре неколико недеља објављено да је подршка нашој пензији под притиском. Један од разлога за то је што је наш садашњи пензиони систем све теже објаснити. То је углавном зато што се пензије не крећу са привредом. Током кризе пензије су замрзнуте, а понекад и смањене. Али сада када се економија поново побољшава, то се неће одразити на вашу пензију. То мора бити другачије. Стога сматрамо да је време за нове споразуме. Уговори који осигуравају да ваша пензија може расти брже и боље у добрим временима. То значи да у лошим временима ваша пензија може и раније да се смањи. Али са јасним циљем: боља пензија за вас!

    Економија већ дуже време добро стоји. Док у пензијама последњих година и година није исплаћен ни евро. Ако је толико уштеђено на бенефицијама, и зато што сада када ствари иду добро, ништа додатно није исплаћено, према сопственом резоновању, у њиховој готовини има много више новца од 1,015 евра за сваки евро пензије који треба потрошити . Укратко: људи непрестано гуглају бројкама, аргументима и стварношћу.

    Још није довољно

  2. хенк каже горе

    Пензијски фондови имају доста новца, али правила холандске банке су потпуно погрешна.
    Наша пензија ће се само погоршавати јер је индексирање очигледно прљава реч.
    Али која ће се странка залагати за људе који су одувек плаћали пензије?

  3. Лео Тх каже горе

    Јуче (18/10) прочитао сам „позитивну“ вест, наиме да су два највећа пензиона фонда у Холандији, АБП и Зорг & Велзијн, обратила политичарима са поруком да пензионерима више није могуће објаснити да су бенефиције још једном се није могло повећати, док је Холандија последњих година била претерано економски. И сами су истакли да су пензиони казанци изузетно добро попуњени, али да о томе нису успели да обавесте пензионере, делом због обавезне актуарске камате. Другим речима, новца има, али ће за сада остати гомилано док се не уведе нови пензиони систем, што наравно ризикује да се пензија смањи у лошијим економским временима. Али тај ризик је већ ту. За сада не преостаје ништа друго него сачекати и видети, а ми очигледно не постајемо млађи!

  4. хенк каже горе

    Политике су често погрешне. Како је могуће да, на пример, ИНГ пензиони фонд има 143%? Већина пензијских фондова варира између 100 и 105%. Огромни режијски трошкови, огромне плате, грабљење? Ко зна може рећи. Пензијски фондови инвестирају на међународном нивоу, на пример у САД је каматна стопа већ изнад
    3%. АБП је опљачкала влада у прошлости, вратите сада када ствари иду добро? Заборави то изгледа као тешка крађа од пензионера. Немоћни су да предузму акцију.

    • рууд каже горе

      Ако ИНГ има покривеност од 143 посто, платили су превише премије.

      Можда постоји више разлога за високе и ниске стопе покривености.
      Пензијски фондови су изградили капитал тако што нису уплаћивали 100% доприноса уплаћених као пензија, већ тако што су их ставили у штедни лонац. (на крају крајева, пензиони фондови нису имали никакву имовину на почетку свог постојања)

      Претпоставимо да компанија отпушта своје скупо особље и запошљава јефтино особље.
      Пошто су плате биле високе, у касици-прасици пензионог фонда има доста уштеђевине за исплату пензија наредних генерација запослених, по основу старих плата.
      Међутим, ови новозапослени ће примати много мање пензије јер мање зарађују.
      Касица је стога постала превелика у сразмери.

      Занимљиво је питање зашто већина пензионих фондова има тако лош коефицијент покривености.
      Ниси то требао питати.
      Много новца вероватно негде недостаје.

      • хенк каже горе

        Као бивши радник ИНГ-а, знам како функционише пензиони фонд. Сваке године добијамо повећање пензије! Извини драги Рууде, запослени у ИНГ-у нису морали да плаћају премију за пензију. Била је то пензија без доприноса. Људима који раде са пензионим фондом није дата могућност да петљају у пензиони фонд.

      • Гер Корат каже горе

        Пензијски фондови улажу пензионе премије уплаћене у периоду од приближно 40 година, а настају на пример од 25 година. Чињеница да постоји тренутни коефицијент покривености од 143 може бити у великој мери последица добрих инвестиција (логично јер су финансијски стручњаци у банци) и није првенствено везана за плаћене премије или да је превише плаћено. Можете закључити да са нижом пензионом премијом коју треба платити, постоји мање расположивог капитала за инвестирање уз исту пензију као са вишом премијом; онда ће се однос покривености смањити.

        Та прича о касици-прасици је наравно глупост, морате погледати укупну имовину једног пензионог фонда и онда узети у обзир садашње и будуће исплате пензија. Човек плаћа премије и онда има к број година да генерише приносе, након чега следи исплата пензије. Може се рећи да постоји бафер, дакле нема штедње, од 43% на све пензије које треба исплаћивати у будућности.

    • стевенл каже горе

      Управо сам погледао. На веб страници ИНГ-а о коефицијенту покрића пензијских фондова:
      Коефицијент покривености полиса ДНБ 143%, коефицијент покривености тржишне вредности 141%, а просечни реални коефицијент покрића (на коме се заснивају исправке вредности) 96%.

      Дакле, ваша тврдња и накнадно образложење су засновани на нетачним информацијама.

  5. Роланд Јацобс каже горе

    Онда морам да будем срећан, јер је на крају септембра коефицијент покривености мог ПИО Железничког пензионог фонда 115,7%. Надамо се да ће ствари бити још боље!!!

  6. Мари. каже горе

    Случајно на вестима да би три велика пензиона фонда хтела да повећају пензије, али разумем да им је то дозвољено , али не. Обојица смо са АБП-ом, али ништа није додато последњих година, али нешто је пало тако да изгледа сасвим довољно новца.

  7. Срећан човек каже горе

    Већ сам рекао свом пензионом фонду да треба да отпусте сопствене инвеститоре, а да онда ангажују инвеститоре из банака јер они постижу добре резултате. Како је то могуће ?
    Лично, мислим да смо страшно преварени.

  8. л.ниска величина каже горе

    Високи бонуси значајно повећавају трошкове пензија

    Управљачи имовином који улажу у пензионе фондове као што су АБП, ПФЗВ и пензиони фонд Боув добијају све веће бонусе. Накнаде у вези са учинком порасле су за 488 милиона евра на 2 милијарде евра прошле године, према истраживању консултантске куће ЛЦП међу 222 пензиона фонда.

  9. л.ниска величина каже горе

    Милион државних пензионера би, дакле, добијало додатних 488 евра годишње да су ови „администратори“ то урадили

    ниси га ставио у СВОЈ ЏЕП!

    Они немају реч „ИНДЕКСИРАЊЕ“ у својој књизи рачуна, али имају пословицу: „Твоја брига биће моја брига!

  10. Виллиам Доесер каже горе

    Када би пензионим фондовима било дозвољено да обрачунају своје обавезе на основу процента просечног приноса оствареног у последње 3 године, добили бисте много бољу слику, а онда би аутоматски уследили и односи покрића.


Оставите коментар

Тһаиландблог.нл користи колачиће

Наша веб страница најбоље функционише заһваљујући колачићима. На тај начин можемо да запамтимо ваша подешавања, да вам направимо личну понуду и да нам помогнете да побољшамо квалитет веб странице. Опширније

Да, желим добру веб страницу