Знаковни језик на Тајланду

Хтео сам да напишем нешто о „глувим и глупим“ људима Тајланд, али сам сазнао да ову реч више не треба користити као такву. Сматра се увредљивим, јер људи који су глуви и због тога не могу да говоре својим устима никако нису неми у смислу да су ретардирани или мање интелектуални. Зашто желим да пишем о глувим особама? То је овако:

Restorani

Синоћ сам отишао на вечеру у (италијански) ресторан. Седам за сто иза младог пара људи, прелепе Тајланђанке и подједнако згодне плавуше Фаранг, обојица за које сам проценио да имају између 25 и 30 година. Није заузето у ресторану и чекајући наруџбу аутоматски с времена на време погледам тај пар. Гледам у леђа девојке, која седи близу, али не чујем је како говори.

Дечак је наручио још један десерт и приметила сам да се то дешава без речи, али чујем неке грлене звукове. Тек тада видим да то двоје не говоре једно другом звуком, већ разговарају знаковним језиком. Хеј, мислим, Тајланђанин и Фаранг комуницирају на знаковном језику, како је то могуће? Наравно да не могу лично да тражим објашњење од њих, па ми остаје то питање.

Глуви члан породице

То вече ми додатно смета и нехотице се сетим рођака моје жене Тајланђанке, која такође не може да говори. У младости је попио мало течности, што је утицало на његове гласне жице, добијам као разлог да не може да говори. По том питању никада ништа није урађено, јер нема новца за посету лекару или још боље, за детаљан преглед у болници. Човек свакако није глуп, али веома ограничен у својим могућностима. Не уме да чита ни пише (никада није био у школи), али је веома згодан у „уради сам“ пословима.

Ради као портир у фабрици пиринча (100 бахта дневно за 10 сати рада), тамо иде својим мопедом - не знајући баш правила саобраћаја - са кацигом на глави, што је посебност само у том селу. . Добро се слажем са њим и сопственим гестовима, говором тела итд. често се разумемо. Бар ја тако мислим. Заједно пијемо виски и када је пиће у човеку, он се смеје и испушта одушевљене грлене звукове. Једном сам му понудио да се тај преглед уради у болници, али он има скоро 50 година и не жели ништа да зна о таквом прегледу.

Го го девојка

Такође сам помислио на инцидент пре неколико година током пузања у кафану са неким пријатељима у Вокинг стриту, где се показало да је једна од девојака које су нам се придружиле за столом глува и не може да говори. Знала је да пише, чак и на енглеском, а када је имала шта да каже, писала је то у свеску и неко из наше странке је написао одговор испод. Тако да јој није сметала гласна музика, али ме је изненадило што је и она „само“ плесала на хромираном стубу. Радим то осећајући и посматрајући покрете других девојака, рекла је. Касније смо поново посетили тај А го го, али је глува девојка нестала. Речено нам је да девојчица уопште није глува и да има одличан слух и говор, али је са одличним успехом користила „формулу“ глувоће док није пала.

тржиште

Овде у Патаји (и наравно не само овде) многи продавци свих врста ствари увече пролазе поред пивских барова, тераса, итд. Повремено ћете видети продавца – обично младу даму – која нуди разне ситнице; писаним текстом на картону објављује да је глува и да не може да говори. У Бангкоку сам већ приметио да су неки продавци на пијацама међусобно разговарали знаковним језиком и чини се да су одређене области уличних пијаца - на Сукхумвиту, Силому, Кхао Сану - резервисане за глуве, слепе или на неки други начин инвалиде.

Знаковни језик

Да се ​​вратим на моје питање како је могуће да Тајланђанка и Фаранг међусобно комуницирају знаковним језиком. Википедија указује: знаковни језик је визуелно-ручни језик у коме се појмови и радње представљају помоћу гестова. То је природни језик са сопственим лексиконом и граматиком, који задовољава комуникацијске потребе групе, у многим случајевима, прелингвално глувих особа. Многе земље или региони имају свој знаковни језик, који је потпуно одвојен од говорног језика људи који чују. У Холандији се користи НГТ (холандски знаковни језик), а у Фландрији се користи ВГТ (фламански знаковни језик). Не постоји универзални знаковни језик, иако се то покушава урадити са „Гестуном“.

тајландски знаковни језик

Тајландски знаковни језик (ТСЛ) је повезан са америчким знаковним језиком (АСЛ) као резултат обуке за глуве коју су XNUMX-их започели наставници образовани у Америци. Бангкок и околина су некада имали свој знаковни језик, „Стари знаковни језик Бангкока“, али баш као и „Стари знаковни језик Чианг Маја“ и „Бан Кхор знаковни језик“ су практично изумрли.

Ипак универзална

На једном другом форуму сам прочитао питање да ли глуви Европљанин треба да дође на Тајланд и ступи у контакт са глувим Тајланђанима. Било је много реакција и показало се да то уопште није проблем. Пре свега, АСЛ је добро познат међу глувим особама и ако није, глуви се брзо прилагођавају једни другима упркос разликама у знаковном језику који користе.

И на крају, али не најмање

На интернету постоји неколико сајтова за глуве особе са вредним информацијама информације о глувим особама на Тајланду. Нешто се ради на обуци и слично за отприлике 100.000 глувих Тајланђана, али – као и са многим другим стварима – недостатак новца је често главни проблем.

Мој „проблем” око глувих је решен и надам се да ће глуви пар у том италијанском ресторану још дуго остати заједно.