Foodforthoughts / Shutterstock.com

Воените гробишта Канчанабури - Foodforthoughts / Shutterstock.com

Секоја година, на 15 август, го одбележуваме официјалниот крај на Втората светска војна за Кралството Холандија и комеморацијата на сите жртви од војната со Јапонија и јапонската окупација на Холандските Источни Инди.

Нарачано од амбасадата, #HumanRightsinthePicture направи краток филм и план за часови за ученици на возраст од 15-18 години за „Железницата на смртта“ што ја изградија принудни работници во Тајланд и Бурма (сега Мјанмар). Овој дел од историјата е непознат за многу млади луѓе и важно е тоа да се промени.

Human Rights in the Picture интервјуираше три внуци на баби и дедовци кои работеле на железницата.

Во чест на комеморацијата на 15 август, филмот може да се гледа на интернет до понеделник:

Извор: Холандска амбасада во Бангкок

5 одговори на „Внуците се сеќаваат на железницата на смртта“ (видео)“

  1. Ханс ван Мурик вели

    Планирав да одам и минатата и оваа година, со Холандската амбасада потоа.
    Сега кога сум тука
    За жал откажано поради пандемијата
    Ханс ван Мурик

    • janbeute вели

      Можете исто така да одите таму со себе секој ден во текот на годината.
      Бидејќи и без присуство на амбасадата може да се одбележи починатиот, тоа не мора секогаш да се случува на одреден ден од годината.
      Почесто многу подобро бидејќи обично си еден од ретките, мислам дека е единствениот на лице место во такво време.

      Јан Беуте.

  2. Ginette вели

    Бев таму многу што се случува таму

  3. Ханс ван Мурик вели

    Deze reactie slaat goed op deze inzending.
    https://www.2doc.nl/speel~WO_VPRO_609952~spoor-van-100-000-doden-npo-doc-exclusief~.html
    Ханс ван Мурик

  4. Вилем вели

    Ik was daar in september 2006 tijdens mijn eerste kennismaking met Thailand met een groepsrondreis. In de groep waren ook 2 Indische dames van toen in de 60. Ze hadden altijd veel lol in de bus maar die dag waren ze stil. Vlak bij de begraafplaats aangekomen vertelden ze me dat ergens in Kanchanaburi hun vader begraven moet liggen. Welke begraafplaats wiste ze niet. Niemand van de familie is er ooit geweest en die gedachte maakte hun toch wel behoorlijk emotioneel. Ik heb ze gevraagd of ze het fijn vinden als wij, meerderen in de groep, proberen het graf te vinden. Dat vonden ze fijn. We hebben met een aantal mensen gezocht en het graf inderdaad gevonden. De gids heeft snel bloemen gekocht en we hebben de 2 dames naar de grafsteen met zijn naam begeleid. Heel veel emotie kwam er los. We hebben de dames tijd en ruimte gegeven om bij het graf van hun vader afscheid te nemen. Ik heb er een aantal foto’s van gemaakt en het ze op digitaal en afgedrukt gegeven. Een bijzonder moment die ik nooit zal vergeten. Het is maar een klein voorbeeld van heel veel verlies en verdriet in Kanchanaburi.


Остави коментар

Thailandblog.nl користи колачиња

Нашата веб-локација најдобро функционира благодарение на колачињата. На овој начин можеме да ги запомниме вашите поставки, да ви направиме лична понуда и да ни помогнете да го подобриме квалитетот на веб-страницата. Прочитај повеќе

Да, сакам добра веб-страница